E-knjige Draška Dragovića

Detalji: Kategorija: Knjižara; Datum kreiranja: sreda, 13 februar 2013 18:46; Autor Astronomski magazin

Ažurirano 6. januara 2022.

	Proizvodi li Kina dovoljno hrane za sebe ili mora da je uvozi? Sve na Zemlji ima veze sa kosmosom.
	USPEŠNO LANSIRANJE U GIJANI! Stigao je dan koji je naučna zajednica čekala više od dvadeset godina.Stigao je dan koji je naučna zajednica čekala više od dvadeset godina.
	Strateški bombarderi: nadzvučni ili podzvučni? Ako želiš da saznaš neke značajne momente u složenoj i dramatičnoj istoriji rađanja interkontinentalnih strateških bombardera...
	BEPICOLOMBO istraživač najmanje planete solarnog sistema Sonda 'BepiColombo', nastala u dogovoru između Evropske svemirske agencije (ESA) i japanske svemirske agencije (JAXA).
	'Mangalyaan-1' – najjeftinija međuplanetna misija u istoriji Beše to davno, pre više od jedne decenije, kada sam pročitao da se Indusi spremaju da pošalju misiju na Mars! Moš' misliti!
	'Huygens' – istorijska misija na Titan Prvi Zemljin ambasador koji je krenuo na putovanje prema Saturnu bila je američka međuplanetna stanica 'Pioneer-11'. Lansirana u aprilu 1973, šest ipo godina kasnije proletela je pored Gospodara prstenova i poslala prvu seriju njegovih portreta iz neposredne blizine. A početkom 80-ih....
	Sedam minuta straha Imamo godine pred sobom da gledamo i čitamo o novom Nasinom roveru i njegovim dostignućima.Imamo godine pred sobom da gledamo i čitamo o novom Nasinom roveru i njegovim dostignućima.
	35 godina stanice Mir Orbitna stanica 'Mир' je započela s radom – u okviru kosmičkog programa SSSR-a – 20. februara 1986, na danOrbitna stanica 'Mир' je započela s radom – u okviru kosmičkog programa SSSR-a – 20. februara 1986, na dan...
	Kako bi izgledala idealna misija na Veneru? Kada bi kao saudijski prinčevi imali neograničeno para, kako bi izgledala idealna sonda za Veneru? Nebrojeno puta sam na ovom sajtu podsećao da je Venera neopravdano naučno zapostavljena planeta...
	REx pokupio uzorke sa asteroida! Sonda OSIRIS-REx je konačno stupila u kontakt ('touchdown') s površinom asteroida Bennu
	SPIRAL - vazdušno-orbitni raketoplan 'Spiral' je jedan od najambisioznijih ali i najtajnijih projekata u istoriji sovjetskog vazduhoplovstva. Tek danas, pola veka kasnije, moguće je sagledati u pravom svetlu istinu o ovom zapanjujućem ansamblu...
	Pola veka Lune Mala loptasta kapsula visila je s padobrana na nebu kazahstanske stepe. Gledajući je, bilo je gotovo nemoguće zamisliti da je pre samo nekoliko minuta proletela kroz gornje slojeve Zemljine atmosfere ogromnom brzinom od 11 km/s.
	'Perseverance' i 'Curiosity': braća sa različitim ciljevima Uz osmodnevno odlaganje, Nasin rover 'Perseverance' je konačno poleteo ka Marsu 30. jula 2020. godine tačno u podne po Griniču. Nekada poznat kao 'Mars 2020' (što je ionako još uvek naziv čitave misije), 'Perseverance' je najteže i najnaprednije vozilo koje se ikad kretalo Marsovom površinom
	Marsovi roveri 'Spirit' i 'Opportunity' Dok ovo pišem, spremaju se dva rovera da istražuju Mars – jedan američki i jedan kineski. Do danas, bilo ih je četiri i svi su američki: 'Sojourner', 'Spirit' i 'Opportunity', i trenutni 'Curiosity'. Pošto je 'Sojourner' bio lansiran 1996. i imao samo 11 kg i prevalio ni 100 metara, smatramo ga samo tehnički roverom, ali prvi pravi su bili 'Spirit' i 'Opportunity'. Danas su praktično zaboravljeni...
	Pola veka od Apolla 13: 'Houston, we've had a problem' Ovih dana smo slavili 50-godišnjicu najpoznatije 'Apollo' misije nakon 'Apolla 11'. Govorimo, naravno, o 'Apollu 13'. Još uvek je paradoks da je jedna od najpopularnijih misija u celokupnom kosmičkom programu baš ona u kojoj je posada za dlaku izbegla smrt u kosmosu.
	NPO Lavočkin Kompanija je osnovana davne 1937. godine kao OKB-301, sovjetski biro za konstruisanje. Oktobra 1945. godine, za šefa konstruktorskog biroa dolazi inženjer Semjon Lavočkin.
	Sovjetsko istraživanje Venere Sovjetski program 'Венера', sprovođen od 1961. do 1985, predstavlja istorijski najveći napor koji je jedna zemlja preduzela u proučavanju neke planete.
	'Mariner IV': prve slike Marsa Zahvaljujući ovom malom brodu, čovečanstvo je prvi put moglo da ugleda površinu Crvene planete. No, na opšte razočaranje, 21 fotografija koju je sonda poslala, nisu prikazivale 'zelene ljude'
	Orbitni avion 'BURAN' - e-knjiga Tokom 70-ih i 80-ih godina prošlog veka, Sovjetski Savez je razvio kosmoplan sa krilima, poznat pod imenom 'Буран' ('Mećava'), koji je zapravo bio odgovor na uočenu vojnu pretnju američkog programa spejs šatlova.
	Pola veka Apola 11 Bio je to trenutak istine. Dostizanja ove tačke koštao je Ameriku 8 godina i mnogo napora, uključujući i žrtve u ljudskim životima.
	S-400 Triumf Ko iole prati razvoj raketa i vojnih raketnih sistema u svetu neizbežno se susreće sa famoznim ruskim S-400. Veliko interesovanje je izazvala vest da je sa predsednikom vlade Rusije, Dmitrijem Medvedevim, u Srbiju stigao i jedan divizion S-400...
	VELIKA ARMADA Sredinom 80-ih godina sa Zemlje je krenula armada kosmičkih sondi u susret nadolazećoj Halejevoj kometi....
	Mars 2020 Rover koji NASA planira da lansira 2020. predstavljaće bliskog rođaka 'Curiosityja', čiji će zadatak biti potraga za sadašnjim i bivšim tragovima postojanja života na Marsu. To su tzv. biomarkeri. Misija 'Mars 2020', kako se za sada službeno zove, polako napreduje i postepeno se uobličava. Pogledajmo o kakvoj se mašini i misiji radi.
	Misija Mars 94 Sve svetske novine su 2. februara 1993. objavile vest da američka korporacija 'McDonnel Douglas' proučava mogućnost korišćenja dostignuća koja su postigli ruski naučnici u oblasti mobilnih sistema predviđenih za proučavanje drugih planeta.
	LUNOHODI Prvi roveri na Mesecu Pre tačno 10 godina, urednik ovog sajta je preko Skypa upriličio jednu opuštenu ali vrlo zanimljivu seansu, na kojoj smo nas nekolicina saradnika raspravljali o trenutnim i budućim misijama ka planetama solarnog sistema, sa posebnim osvrtom na Mars i njegove rovere.....
	NEW HORIZONS Tajne Plutonovog sistema i Kajperovog pojasa
	NEAR - prvi istraživač asteroida Krajem prošlog veka NASA je smislila da bi neke kosmičke zadatke mogle da obavljaju letilice čije bi misije trajale do 3 godine a koštale bi manje od \(150 miliona. Prva letilica tog programa, nazvanog 'Discovery', bila je misija 'NEAR'...
	LOV NA NEPRIJATELJSKE SATELITE Poslednje godine Obamine vladavine, Bela kuća je konstatovala da je Kremlj u globalnoj propagandnoj ofanzivi i da to pod hitno treba da se promeni. Usledile su nove sankcije, blokiranja računa u zapadnim bankama pojedinaca i Putinovih saradnika, zabrane saradnje sa ruskim kompanijama i firmama...
	Misija GALILEO Na svim listama najvećih dostignuća u kosmičkom istraživanju, na samom vrhu se nalazi 'Galileo' – Nasin međuplanetni robot lansiran u oktobru 1989. radi studiranja Jupitera i njenih satelita. Trebalo je da provede u orbiti dve godine, počev od decembra 1995. ali je aparat radio do 2003.
	ODVAJANJE PRVOG STEPENA RAKETE 'ENERGIJA' Posle zagrevanja nedavnim tekstom 'Genijalna rešenja za raketu R-7', rešio sam da napišem i nastavak i opišem isti mehanizam ali kod drugih raketa, jednako moćnih i značajnih, kao što je 'Energija' i dr.
	BUDUĆNOST KOJA NIKAD NIJE DOŠLA Posle Drugog svetskog rata, doktor nauka i artiljerijski general-major Walter Dornberger, bivši direktor nemačkog naučno-istraživačkog centra u Peeneműndeu, i dr Krafft Ehricke, njegov saradnik iz Peeneműndea, emigrirali su u SAD
	GENIJALNA REŠENJA RAKETE R-7 Pretpostavljam da nema nikog ko čita moje priče a da ne voli rakete.
	Epopeja VOYAGER U razmaku od nekoliko meseci tokom leta 1977, NASA je sa Cape Canaverala, sa Floride, lansirala dve identične svemirske letilice, tendenciozno nazvane 'Voyager 1'i 'Voyager 2'. Kako je na početku bilo predviđeno, zadatak im je bio da iz blizine prouče sisteme Jupitera i Saturna, Saturnov prsten i veće satelite ove dve planete.
	ROSETTA Pre tačno 14 godina ESA je pokrenula jednu misiju koja je bacila u zasenak sve tadašnje kosmičke projekte. Zadatak je izazivao vrtoglavicu: posle niza gravitacionih manevara, trebalo je posle 10 godina leta(!) sustići dolazeću kometu, ući u orbitu oko nje i zajedno sa njom obleteti oko Sunca!
	SUDBINA 'SKIFA-DM' Svemirska letilica 'Poljus' zamišljena je u julu 1985. godine kao 'gabaritno–težinska maketa'
	BURJA - Interkontinentalni supersonični raketopla Pre 65 godina Sovjetski Savez je napravio prvi u svetu nadzvučni dvostepeni interkomtinentalni krstareći projektil. Prema projektu, trebalo je da ponese nuklearnu bojevu glavu na najmanje 8.000 km. Radova se prihvatio slavni konstruktorski biro Lavočkina, poznat po svom međuplanetnom kosmičkom programu.
	ZAŠTO SE RUSKI NEPRIJATELJI PLAŠE KRSTAREĆIH RAKETA 'KALIBR' Iako Rusija proizvodi i druge pomorske krstareće projektile, čini se ipak da će 'Kalibr' ostati glavo obeležje pomorskih napadačkih sposobnosti Rusije u godinama koje dolaze.
	Vojadžeri - najveći putnici u istoriji Svakako jedno od najvećih pregnuća koje su čovekov mozak i tehnologija ostvarili u svojoj dugoj istoriji pokušaja razumevanja prirode i sveta oko sebe jeste i jedna, u to vreme ne tako pretenciozna kosmička avantura, poznata kao 'Grand Tour' – Veliko putovanje letilica 'Vojadžer'
	TRNOVIT PUT DO PLUTONA - istorija sondi za istraživanje poslednje granice solarnog sistema U suštini naslov je pogrešan, jer Pluton NIJE poslednja granica solarnog sistema, ali u vreme kada sam ja bio mali on je tako tretiran. Još od tada sam fasciniran svime što je vezano za ovu planetu (čak više nije ni planeta!)
	40 godina od programa VIKING Bio je to ubedljivo najambiciozniji program za proučavanje Marsa u to vreme u svetu. Nasin program je podrazumevao lansiranje dva identična kosmička aparata – "Viking 1" i "Viking 2", koji su imali zadatak da sprovedu istraživanja i sa orbite i sa površine Marsa, a naročito da pokušaju da nađu tragove života u uzorcima tla.
	Kako su Sovjeti izgubili trku Kako početi ovu priču? Svi znamo da nije uspela. Razlozi za to su (bez)brojni. Ne bih želeo – niti sam to u stanju – da se bavim političko-istorijskim kontekstom ove epopeje, a opet, nemoguće je ispričati nešto o ovako grandioznom projektu a ne osvrnuti na neke druge aspekte sem tehničkih.
	Istraživanje Marsa Tokom 70–ih, kosmička trka je bila u svom finalu. NASA je poslala ljude na Mesec, što je za SSSR bio svojevrsni nokaut. Ostao im je još međuplanetni program, i od njega se očekivalo da nekim spektakularnim rezultatom povrati staru slavu sovjetskim sondama.
	Venera 4 prvi aparat koji je slao podatke sa površine druge planete
	Mariner 2 Bio je to jedan od najvećih trijumfa naše civilizacije. Nakon toga, desetine robotskih glasnika su istraživala a nastavljaju i danas da proučavaju solarni sistem od Merkura do Plutona. U ova vremena kosmičke bonace, teško je setiti se vremena kada nije bilo naših letilica van Zemljine orbite.
	Sojuz - moderni dinosaur Izgleda neverovatno, ali prošlo je više od pola veka od kada je prvi brod „Союз“ odleteo u kosmos. Bilo je to 28. novembra 1966. godine, kada je letilica, lukavo krštena kao „Кoсмос 133“, uzletela sa kosmodroma Bajkonur – tadašnjeg Tjura-Tama – da ne bi privukla pažnju zapadnih obaveštajnih službi.
	MARS 96 - tačka pada ruske kosmičke industrije Od samog početka kosmičke ere SSSR je bio u vođstvu u odnosu na Ameriku. Prva interkontinentalna raketa, prvi satelit, prvi čovek u orbiti , prva šetnja po kosmosu, prvi na Mesecu, prvi na Veneri i Marsu, prvi uzorci Meseca na Zemlji, orbitne stanice, itd. Tako je bilo sve do spuštanja ljudi na Mesecu. Ali sovjetske planetne stanice su i dalje bile za respekt. Međutim, i to se promenilo. Kada?
	Fobos - Grunt Poslednju rusku međuplanetnu misiju koja se završila sa uspehom činile su dve sonde „Вега“ 1985-1986. Doduše, bilа је i sonda „Фобос 2“ 1988-1989, ali se ona smatra samo delimično uspešnom, jer je ušla u orbitu oko Marsa ali se volšebno pokvarila i nije uspela da spusti dva lendera na Fobos.
	’Project Prometheus’ FLOTA ATOMSKIH KOSMIČKIH BRODOVA KOJA NIKAD NIJE POLETELA
	Storija o misiji ’Junona’ Kako su nastale planete Sunčevog sistema? Ili još bolje, kako uopšte nastaju planete u kosmosu? Odgovori na ta pitanja u dobroj meri zavise od razumevanja nastanka Jupitera, najveće planete koja se okreće oko Sunca. Da li je formirana brzo ili je rezultat relativno sporog procesa? Da li je rođena na drugom mestu ili tu gde se sad nalazi?
	Curiosity - 1000 dana na Marsu (drugi deo knjige) 30. maja 2015. naučnici iz JPL-a u Pasadeni proslavili su značajan jubilej, 1000 dana rada na Marsu svog mezimca, rovera „Curiosity“. Za to vreme rover je prešao put od mesta spuštanja, nazvanog u čast velikog SF pisca „Bradbury Landing“, do podnožja 5-kilometarske planine Mount Sharp, ...
	Tajne misije spejs šatlova Kad si na 300 kilometra visine lako je sakrti šta imaš gore.
	Marsov rover „Curiosity“ 26. novembra 2011. u 15:02 po Griniču, sa lansirnog kompleksa SLC-41 vojne kosmičke baze „Cape Sanaveral“, poletela je raketa „Atlas V“ (№AV-028) sa teškom međuplanetnom stanicom „Mars Science Laboratory“ (MSL). Cilj ekspedicije je proučavanje Marsove površine uz pomoć moćnog rovera „Curiosity“.
	Dragon i Falkon Da bi se spasili i ponovo upotrebili prvi stepeni raketa lansiranih tokom komercijalnih misija sa teškim teretima ili u misijama na geostacionarnim orbitama neophodno je da prvi stepeni slete na barže koje plutaju na okeanu. U misijama takvog tipa prvi stepeni ne nose dovoljno goriva da bi se vratili do obala Floride, kao što je bio slučaj tokom misije...
	Lansiranje teretnog broda „Прогресс MC-02“ Ruska državna korporacija Роскосмос lansirala je 31. marta 2016. u 16:23:58 UTC automatski teretni brod MS-02 (№432), odn. 63P po NASA klasifikaciji, sa rampe Broj 6 (ПУ-6, 17П32-6) Zone 31 kosmodroma Bajkonur.
	Da li je ’ExoMars 2016’ mogao da eksplodira ...stigla je vest da je bukvalno u poslednjim trenucima po odvajanju sonde od rakete došlo do eksplozije na dodatnom stepenu „Бриз-М“! Šta se tačno dogodilo?
	Rusija i Evropa poleteli na Mars! Projekat „ExoMars“ predstavlja najnoviji pokušaj da se razreši jedna od najpopularnijih i najintrigantnijih misterija današnje nauke – da li postoji život na Marsu.
	Delta IV Heavy Porodica raketa-nosača „Delta“ zadužena je za kosmička lansiranja u SAD još od 1960. godine. Od tada je izvedeno preko 300 lansiranja, od čega je preko 96% uspešno. Od brojnih verzija, danas lete samo modeli „Delta II“ i „Delta IV“. Lansiranja i proizvodnju svih „Delti“ danas sprovodi kompanija „United Launch Alliance“ (ULA).
	Poseta kraljevstvu tamnih meseca 24. januara 1986. letilica “Voyager 2” je proletela na maloj visini od Urana brzinom od 64.000 km/h. Bio je to prvi put u istoriji da je jedan ljudski artefakt dospeo do ovog tajanstvenog sveta. “Voyager 2” nam je je otkrio neobičan svet okružen satelitima.
	Svetski troškovi za naoružanje Danas se u svetu više troši za naoružanje nego za sve drugo zajedno. Kakvo zdravstvo, školstvo, nauka, globalno otopljavanje, energetska kriza ... sve to ZAJEDNO je smešno za šuške koje se troše za ratnu gvožđuriju.
	Ludačka avijacija Pišući krajem prošle godine o nekim nerealizovanim projektima vezanim za kosmos, naišao sam na rusku knjigu u kojoj su navedeni samo neki od neobičnih projekata aviona i helikoptera koji iz raznoraznih razloga ili nisu nikad otišli dalje od crtaće table inženjera ili pak nisu ušli u masovnu proizvodnju....
	Tim iza Vojadžerove kosmičke odiseje Davne 1977. godine sonde “Voyager 1” i “Voyager 2” su krenuli na put bez povratka, istražujući prvih nekoliko godina solarni sistem a potom decenijama međuzvezdane granice. Novinar Jonathan Margolis je posetio tim koji danas brine o sondama, koje su trenutno udaljene preko 134 odn. 110 AJ od kuće.
	Kosmonautski kalendar za 2016. Šta nas čeka u kosmosu 2016. godine? Izgleda mnogo toga, jer ova godina započinje obećanjima koja će nas iznenaditi u oblasti kosmosa na više načina. Za početak, naredni meseci će biti vrlo značajni za ljubitelje istraživanja solarnog sistema. Nasina sonda “Juno” će konačno stići do Jupitera i posle skoro 6 godina putovanja 4. jula ući u orbitu oko njega....
	Lansiranje „Союза TMA-19M“ Još jedan „Союз“ je otišao u orbitu. 15. decembra 2015. u 11:03 UTC lansiran je „Союз ТМА-19М“ raketom „Союз-ФГ“ sa rampe broj 5 (ПУ-5 ili 17П32-5, „Гагаринский старт“, ili „Gagarinova rampa“) kazahstanskog kosmodroma „Байконур“. Posadu čine Juri Malenčenko (Роскосмос), Tim Kopra (NASA) i Tim Peake (UK/ESA). Početna orbita je bila visine 404×418 km i nagiba 51,6°. Ovaj let je poslednji sa ....
	Nuklearne snage Rusije i protivnika Od kako je Zapad rekordno srozao cene sirove nafte i uveo sankcije Rusiji, od kada je započet sukob u Ukrajuni i početa vojna intervencija u Siriji, a naročito posle bombaškog napada u Parizu i obaranja “Su-24” te uvlačenja Turske u konfrotaciju sa Rusijom, sa pažnjom pratim šta se dešava. Pošto su naši izvori spori i nepouzdani, primoran sam da čitam šta se i na jednoj i na drugoj strani priča na netu.
	SPRN - ruski sistem za rano upozoravanje od raketnog napada SPRN čini specijalni i složeni sistem za otkrivanje lansiranja balističkih raketa, proračunavanje njihovih trajektorija i slanje informacija u komandni centar protivraketne odbrane, na osnovu kojih se konstatuje raketni napad na zemlju i odlučuje o operativnim rešenjima za kontranapad. Sistem se sastoji iz dva ešalona – radarskih sistema na Zemlji i orbitne konstelacije satelita.
	Tundra U utorak 17. novembra 2015., samo dan nakon terorističkog napada u Parizu, Aeronautičke odbrambene snage Rusije (VKO) lansirale su sa rampe №4(SK-4 ili 17П32-4) Zone 43kosmodroma Pleseck raketu “Союз2.1б“/“Фрегат-М“sa satelitom „Тундра-11Л“ ...
	Akatsuki U nastavku serijala o japanskim međuplanetnim letilicama, upoznajmo se sa drugom po redu japanskom planetnom misijom, nazvanom “Akacsuki”. Iako je trebalo da ova misija na Veneru traje 2 godine, letilica se, evo, nalazi u kosmosu već 5,5 godina a da još nije stigla do cilja. Šta je pošlo naopako?
	Ekspedicija na Halejevu kometu Ako bi mene neko pitao koja mi se međuplanetna misija najviše sviđa, nisam siguran šta bih odgovorio. Ali kada bi pitanje bilo koja misija je na mene ostaviola najjači utisak i za koju sam siguran da je danas niko na Zemlji ne bi mogao da ponovi ... to bi sigurno bila ekspedicija „VEGA“.
	Led i azotna atmosfera na Plutonu Pre dva dana NASA je objavila nove fotografije Plutona koje je “New Horizons” napravio tokom proleta pored planete patuljka i, kako je to već postalo normalno, slike izgledaju zapanjujuće.
	Težak put do Plutona Sa početkom kosmičke ere, od svih planeta solarnog sistema najmanje se znalo o Plutonu. Lociran na samim granicama Sunčevog sistema, izgledalo je da će čovečanstvu trebati vekovi da uopšte stigne do tog majušnog sveta. Međutim, prva prilika da se poseti Pluton pojavila se pre nego što je većina vizionara mogla i da sanja.
	Sklapanje kosmičkih letilica Svemirske letilice za bilo koju međuplnetnu misiju iste su kao i bilo koji visokointegrisani sistem, i vode se osnovnim principom da “oblik prati funkciju”. Oblik svake međuplanetne letilice u mnogome zavisi od njegovih instrumenata i njihovog “vidnog polja”, usmerenosti, težine i snage i termičkih zahteva. Ova priča se odnosi na tri već lansirane ....
	ISTORIJSKI SUSRET „NEW HORIZONSA“ I PLUTONA Ima li Pluton neonske reke? Možda ispod površine krije okeanski plašt tečne vode? Ili možda poseduje egzotične kriovulkane? Ta pitanja otkrivaju koliko malo znamo o Plutonu, planeti patuljku ranije poznatoj kao regularnoj planeti, ali predstavlja i primer onoga šta će “New Horizons” otkriti u julu.
	Hayabusa 2 Jedan od najdražih tekstova koji sam napisao prošle godine bio je onaj o japanskoj misiji MUSES-C, odn. “Hayabusi 1” koja je posle silnih peripetija i kvarova uspela da posle 370 nedelja sa sićušne Itokawe donese uzorke na Zemlju. Takav uspeh nisu uspele da ponove ni veće astro-sile na planeti, ali samo 1.604 dana kasnije JAXA je objavila da je lansirala novu misiju sa istim ciljem – “Haxabusu 2”!
	Imena ljudi u kosmosu Od 1996. godine, kompletan spisak aktivnih članova američkog Planetnog udruženja odleteo je u kosmos sa dvadeset različitih brodova. Imena članova putuju, ili su otputovala, na orbitu oko Zemlje, na Mesec, Veneru, Mars, Saturn, asteroid Itokawu, komete Wild 2 i Tempel 1, asteroide Ceres i Vestu, Pluton, i dalje, daleko van solarnog sistema.
	NOZOMI Sonda, koja je posle lansiranja 4. jula 1998. putovala više od 5 godina međuzvezdanim prostorom, nije uspela iz nekog misterioznog razloga da uđe u Marsovu orbitu, uprkos ogromnom trudu kontrolora misije. Na kraju je poslata naredba za promenu kursa da bi se izbegao sudar s planetom. Tako je 14. decembra 2003. sonda proletela na manje 1.000 km od površine i nastavila nemo putovanje po heliocentričnoj orbiti.
	KOSMIČKA SONDA „DAWN“ Sledeća godina će za mnoge ljubitelje kosmosa biti od posebnog značaja. Dve sonde će istražiti dva sveta o kojima smo do pre samo neku godinu mogli svi na Zemlji samo da sanjamo. Naravno da je glavna zvezda tog šoua „New Horizons" i Pluton, ali ni Oskar za epizodnu ulogu nije mala stvar. Naravno, radi se o „Dawnu" i Ceresu. Pošto će na svoj cilj stići...
	KAKO JE „CASSINI“ ŠTITIO MOTORE OD METEOROIDA? Uređaj za zaštitu motora je bila poluloptasta višeslojna izolacija postavljena na pokretni ram prečnika 2 metra koji je mogao da se otvara i zatvara. Kada je zaštita zatvorena, njena maksimalna debljina je iznosila samo 25 cm. Ova zaštita je imala prvenstveni zadatak da štiti motore od pogubnog uticaja mikrometeoroida.
	Zemaljske kontrolne stanice U osvit Kosmičke ere, SSSR je već imao postavljenu mrežu kontrolnih stanica na zemlji, što im je omogućilo da komuniciraju sa prvim letilicama radi slanja komandi ka brodovima i obrade podataka koji su stizali na Zemlju s orbite....
	HAYABUSA - lovac za uzoke asteroida Japanski kosmički program je oduvek bio neverovatan, kao uostalom i mnoga njegova dostignuća. Ipak, jedna njihova misija spada u sam vrh ljudskog istraživanja kosmosa, sa rezultatom kojim u to vreme nisu mogli da se podiče ni Rusi ni Amerikanci. ...
	Bajke i zanimljivosti o raketi N1 „H-1“je, pored raketa „Saturn V“ i „Энергия“, najsnažniji nosač koji je čovek napravio. Sovjetski Savez je uložio enormna ljudska i materijalna sredstva da napravi ovog džina ne bi li održao korak sa Nasom. Međutim, ...
	Ruska ubistvena „Topola“ Jedan od najsavremenijih sistema interkontinentalnih balističkih projektila današnje Ruske armije, čiji je razvoj započet još u vreme SSSR-a. U Rusiji, sistem nosi oznaku РТ-2УТТХ’Тополь-М’, dok ga NATO označava kao SS-27’Sickle B’. Bio je to prvi interkontinentalni sistem napravljen u Rusiji posle pada SSSR-a. Trenutno, ni u Rusiji a bogami ni u svetu nema mnogo boljih sistema.
	SUHOJ-35 Ruski dvomotorni mlazni višenamenski avion, koga u NATO nazivaju „Flakner-T+“, predstavlja „stealth“-lovca tzv. „4++ generacije“. Glavni proizvođač slavne moskovske holding-kompanije „Suhoj“, fabrika „КнААЗ“ u gradu Komsomoljsk na Amuru, ima zadatak da do 2015. vojnim snagama zemlje ispotuči 48 ovih letilica....
	KISEONIK U originalu, kiseonik i dan-danas nastaje u kosmosu u složenom procesu helijumske fuzije u masivnim zvezdama. IU originalu, kiseonik i dan-danas nastaje u kosmosu u složenom procesu helijumske fuzije u masivnim zvezdama.
	Konflikt u Ukrajini i kosmička istraživanja Sem ako nisi neki pasionirani speleolog koji je proveo proteklih mesec dana u nekoj podzemnoj špilji, morao si da čuješ za nerede koji se dešavaju u Ukrajini. Pored strateških implikacija na međunarodnom planu, eskalacija sukoba može imati ozbiljne posledice na kosmičke programe nekoliko zemalja, uključujući Sjedinjene Države i, naravno, Rusiju. Hajde da vidimo kako.
	Rosetta se probudila Evropska kosmička agencija (ESA) je 20. januara 2014. u 11:00 po našem probudila sondu „Rosetta" nakon 31-mesečne hibernacije. Signal za potvrdu uspešnog aktiviranja uhvaćen je 7 sati kasnije, u 19:19. Sledećeg avgusta, sonda će ući u orbitu oko komete 67P/Čurjumov-Gerasimenko, a u novembru će poslati malu subsondu „Philae" na površinu.
	Misterije kometa Još od kada je američki astronom sa Harvarda Fred Whipple (1906-2004) smislio izraz "prljava snežna grudva" da bi opisao kometna jezgra, mnogi od nas naivno veruju da ti mali objekti i nisu ništa drugo do relativno male skupine čestica prašine i šljunka i različitih ledova. Međutim, kao što često biva, priroda je maštovitija od ljudskog uma. Spremite se za otkrivanje tajni kometa.
	Orbital Sciences Corporation Jedna američka kompanija leži u pozadini mnogih kosmičkih misija o kojima redovno čitamo. Njihovi sateliti su već zaokružili 1000 godina neprestanog rada u orbiti oko Zemlje, a jedna međuplanetna sonda je trenutno na preko 320 miliona km od Zemlje. Angažovani su i na vojnom planu, te njihove rakete i projektili donose kompaniji svake godine zaradu od preko \)100 miliona.
	DŽINOVSKA RAKETA УР-700 Za potrebe sovjetskog lunarnog programa, u Reutovu je razrađivana velika porodica raketa od kojih je proveru istorije izdržala jedinо balistička raketa „УР-500", od koje se kasije ispilio „Протон". Jača verzija je nosila oznaku „УР-700", i njen dodatni stepen na nuklearni pogon trebalo je da ponese ljude na Mars. Nažalost, ova originalna raketa nikada nije poletela. Zašto?
	Lansirana Geja Ukratko, to je mašina koja će uneti revoluciju u astronomska otkrića tokom sledeće decenije
	KOSMIČKI PLANOVI KINE Posle ogromnog uspeha misije „Chang'e 3" i slanja lunarnog rovera, mnogi se pitaju kakvi su budući kineski planovi u istraživanju solarnog sistema. Iako detalji nisu potpuno objavljeni, ova azijska zemlja ima u vidu nekoliko zaista ambicioznih lansiranja.
	25 godina od „Бурана“ OSAM STVARI KOJE MOŽDA NISTE ZNALI O SOVJETSKOM ŠATLU
	INICIJATIVA ZA KOSMIČKO ISTRAŽIVANJE: Krajem osamdesetih, liderstvo koje je NASA izdejstvovala u svetu tokom letova sa ljudskim posadama u programu „Apolla" počelo je da jenjava. Nesreća šatla „Challenger" i problemi sa programom orbitne stanice „Freedom" bili su u oštrom kontrastu sa napretkom Sovjetskog Saveza u kosmosu. SSSR ne samo da je obarao rekord za rekordom ...
	INDIJSKI „MARSOPLOV“ Svetski mediji su bili glasni i jasni: Indija je načinila neviđen korak u istraživanju kosmosa, jer je posle SAD, Rusije i Evrope uspela da pošalje sondu ka Marsu, pretekavši tako regionalnog konkurenta, Kinu.
	TRANSIT - satelitski vojni navigacioni sistem Svi smo čuli za GPS, a mnogi ga čak imaju i na mobilnom. Ali šta je postojalo pre njega? Ko je to koristio i kako je radilo? Kako je sve počelo? Kakve veze sa tim imaju nuklearne podmornice?
	Zašto kosmičke sonde koriste plutonijum? Što naše sonde lete dalje od Sunca, korišćenje izotopske termoelektrike postaje sve izvesnije. Zašto je plutonijum tako neophodan? Zašto on, i nijedan drugi elemenat? Nađi ovde odgovor.
	Zbogom Deep Impact Elem, pre desetak dana, tačnije 20. septembra, NASA je objavila da je odustala od sonde iz misije „Deep Impact", kasnije preimenovane u EPOXI. Poslednji put kontrolori su se čuli sa letilicom 8. avgusta, ali svi potonji pokušaji uspostavljanja veze sa njom završenii su neuspehom.
	Japanske sonde u solarnom sistemu Japanska svemirska agencija trenutno prati dve deep–space sonde: „Akatsuki" i solarno jedro IKAROS. „Akatsuki" nije uspeo da 2010. uđe u orbitu oko Venere, ali pokušaće ponovo 2015. Lansiranje sledeće japanske sonde biće u decembru 2014. – biće to „Hayabusa 2". Ona će na Zemlju doneti uzorke sa asteroida tipa C
	MRKN - ruska raketa sa krilima Novi nosač bi mogao da postane operativan do 2025. a predviđaju ga za višekratnu upotrebu. Njegovo ime je МРКН, tj. „kosmička raketa za višekratnu upotrebu".
	„Gemini“ na Mesecu Među kosmičkim zaluđenicima u SAD, misija „Apolla 8" predstavlja najčešći sinonim za Božić! Naime, 1968. NASA je donela u to vreme suludu odluku da pošalje tročlanu posadu oko Meseca i tako predupredi sovjetske napore u tom smeru. Letevši oko Meseca, Borman, Lovel i Anders su prekraćivali vreme čitajući – Bibliju.
	Odiseja sondi ’Pioneer 10 i 11’ Dugoročno gledano, to je možda najvažnije dostignuće nas kao vrste. Do sada je pet letilica napustilo solarni sistem, predstavljajući kosmičke vesnike čovečanstva. Njihova imena su poznata svima: 'Pioneeri 10 i 11', 'Voyageri 1 i 2', i 'New Horizons'. U budućnosti će još mnogo sondi krenuti njihovim stopama, ali istorija će zapamtiti da su 'Pioneeri 10 i 11' bili prvi koji su se još pre 4 decenije uputili ka međuzvezdanom bezdanu.
	Izgubljeno poreklo rakete „Протон“ Mada je ’Протон’ jedna od najpoznatijih ruskih raketa danas, njeno poreklo je u mnogome ostalo tajanstveno. Kao i većina ostalih ruskih kosmičkih raketa, i ’Протон’ je zamišljen kao vojni balistički projektil. Na sreću, leteo je noseći samo kosmičke brodove, nikada bojeve glave. Ipak, vojno poreklo je ostavilo tragove na konstrukciji same rakete kao i na lansirnom postrojenju.
	AMERIČKA ISTRAŽIVAČKA SLUŽBA - NRO Mnogi se slažu da na planeti danas ne može ni muva da p(r)oleti a da Amerikanci to ne saznaju. S pravom, jer SAD zvanično imaju 16 obaveštajnih službi koje brinu o čvrstom snu radničke klase i poštene inteligencije u SAD. Ali, isto kao i kod nas, ni tamo nisu sve službe iste ...
	Progress M-19M – kvar na anteni „Курс“ Pre dva dana, 24. aprila u 10:12 sati Роскосмос je lansirao teretni brod „Прогресс М-19М" (7КТГМ/11Ф615А60 №419, ili 51P za Nasu) raketom „Союз-У" (serijski broj L13000–138) sa rampe Broj 5 (ПУ-5 17П32-5) kosmodroma Bajkonur. Posle savršenog starta konstatovano je da se jedna od antena automatskog radio–telemetrijskog navigacionog sistema „Kурс" nije otvorila kako treba. Bio je to razlog za alarm.
	Porodica sovjetskih ubrzivača „Д“ Svi znaju da su rakete složene mašine. Ali dok su prvi stepeni uglavnom „gurači“, busteri – veliki rezervoari sa snažnim motorima – dotle su oni dodatni stepeni sasvim druga priča. Oni predstavljaju najkomplikovaniji segment svake tipične kosmičke rakete.
	Pola veka „Semjorke“ Prvi Zemljin veštački satelit, prvi čovek u kosmosu, prve sonde poslate na Mesec i druge planete, ljudi na Međunarodnoj orbitnoj stanici ... svim tim dostignućima u istoriji astronautike zajednički imaju jedan zajednički činilac: raketu R-7, „Semjorku". Sa preko polovine stoleća iza sebe, istorija „Semjorke" predstavlja i istoriju najpoznatije rakete na svetu.
	RN PROTON Pre tačno godinu dana jedna teška kosmička raketa poletela je sa Bajkonura i sa sobom u kosmos ponela vojni satelit za rano upozoravanje. Ništa novo, sem što je to bio 310. i poslednji let jedne ruske rakete za koju koja je nakon 45 godina eksploatacije možemo slobodno reći da je obeležila jednu epohu.
	Kalendar lansiranja za 2013. Svi pokazatelji govore da će 2013. biti krcata vestima. U 2013. biće lansirano pet misija sa ljudskim posadama...
	SAS: Sistem za spašavanje „Ako ti se pokvari raketa, jedino ko ti može pomoći – to je druga raketa!" Izgleda kao Zenonova aporija? Ne ako si pravi kosmonaut i ako letiš sovjetskom raketom „Союз". Ništa nije bilo drugačije ni astronautima koji su leteli „Saturnom" ili šatlovima. Naučimo nešto o sistemu za spašavanje raketnih putnika.
	Prvi koraci ka Mesecu (iii) Razočaran očajnim prošlogodišnjim (ne)uspehom obećavajuće misije „Фобос–грунт", početkom 2012. godine sam se latio napornog posla da napišem detaljnu priču o sovjetskom istraživanju Meseca.
	Crveni Mesec 60–ih godina XX veka zbio se jedinstven događaj u istoriji čovečanstva. Potstaknute globalnom konfrontacijom tokom Hladnog rata, dve supersile su svoj rivalitet prenele i u kosmos pokušavajući da pošalju čoveka na Mesec.
	Hronika „Dawna“ na asteroidu Vesta Ako bi me neko pitao, nabrojao bih mu makar tri misije koje su trenutno u toku a koje me više zanimaju od Nasinog „Curiosityja". Jedna od njih je svakako „Dawn", misija na jonski pogon koja proučava asteroide, te nije čudo što je informativno pokrivam već nekoliko godina. Za današnji tekst imam veliki povod.
	Istorija Sajuza Ismevan i kritikovan godinama ponovo i ponovo, „kornjača Sajuz“ je pretekla mnoge „zečeve“ koji su joj presecali put. I neka je pobedio. Trka je trajala pedeset godina, ali njegova konstrukcija je na kraju odnela pobedu. I više od toga: od prošle godine, na našoj planeti postoje samo dve kosmičke letilice za transport ljudskih posada: ruski „Sajuz“ i kineski „Šenžu“.
	Razlike između ruskih i kineskih letilica Ismevan i kritikovan godinama ponovo i ponovo, „kornjača Sajuz“ je pretekla mnoge „zečeve“ koji su joj presecali put. I neka je pobedio. Trka je trajala pedeset godina, ali njegova konstrukcija je na kraju odnela pobedu. I više od toga: od prošle godine, na našoj planeti postoje samo dve kosmičke letilice za transport ljudskih posada: ruski „Sajuz“ i kineski „Šenžu“.
	Sovjetske svemirske kamere Sovjetski inženjeri su bili pioniri u upotrebi kamera na svemirskim letilicama i ostvarili su ono o čemu je čovečanstvo maštalo hiljadama godina – da vidimo slike dalje strane Meseca i prve fotografije Meseca, Venere i Marsa slikane direktno sa površine...
	Misija „Фобос“ U pitanju je prvi projekat u čijem planu je bilo sletanje na jedno od malih tela Sunčevog sistema (Amerikanci su sličan projekat realizovali tek 2000. godine, spustivši sondu NEAR na asteriod Eros). Postojali su svi uslovi da ova ambiciozna sovjetska misija uspe...
	Sovjetski svemirski teleskopi ao nekom ko voli da istražuje, odmah mi je nešto upalo u oči: A gde su tu Rusi? Kakav je bio njihov udeo u kosmičkoj astrofizici? Začudo, na netu ima vrlo malo, i to prilično šturih informacija. Evo šta sam uspeo da iskopam. Za sada.
	Orbitne stanice „Салют“ i „Алмаз Ne znam za druge, ali ja sam fasciniran Međunarodnom svemirskom stanicom. Sama pomisao da „gore“ žive ljudi koji svakodnevno ležu i bude se u orbiti, i da pored profesionalnih dužnosti provode život u svemiru, zadivljujuća je.
	Rešena misterija sondi „Луна 23“ i „Луна 24“ Između 1967. i 1976. godine, postojale su tri sovjetske stanice kadre da dostave uzorke lunarnog rigolita na Zemlju. Zajedno sa japanskom stanicom *„Hayabusa“*, to su jedine misije do danas koje su automatski prikupile uzorke sa drugog nebeskog tela.
	Institut CNIImaš Gde se zaposlio mladi Koroljev? Gde je izmišljena prvu balističku raketu na svetu? Ko je prvi poleteo ka Marsu i Veneri? Ko je smislio „Sojuze“ i „Progrese“? Kako je iz blizine slikana Halejeva kometa? Gde je osmišljena prva baza na Mesecu? Ko je smislio „Fobos–grunt“? Ko je vodio biomedicinski projekat „Mars 500“? Ko planira bioločke fabrike u orbiti? Pročitaj odgovore.
	NUKLEARNI SATANA Rusi i Amerikanci se već decenijama, što javno što tajno, prepucavaju u vezi naoružanja, i to neće nikad da se promeni. Svako od njih ima svoje adute i vrlo retko se događa da jedna strana javno prizna da nema odgovor na vojne pretnje druge strane. „Satana“ je bio jedan od tih pretnji, dokazavši da sa njim nema šale.
	Ruski povratak na Lunu Do početka Hladnog rata, SSSR je bio prvi u praktično svim kategorijama lunarnog istraživanja. U periodu 1958-76 SSSR je preduzeo 60 robotizovanih lunarnih misija. Oko 30 je imalo probleme sa trajektorijama, oko 10 se pokvarilo na ili u nlizini Meseca ... Ipak, 20 je postiglo potpuni ili delimični uspeh. Rusi se ponovo pripremaju za put na Mesec.
	Prvi koraci ka Mesecu (ii) Ideja o izradi automatskih međuplanetnih stanica sposobnih da se meko spuste na površinu Meseca rodila se u SSSR–u još krajem pedesetih godina. Na inicijativu tada glavnog konstruktora i generalnog direktora vodećeg konstruktorskog kosmičkog biroa u zemlji,Sergeja Koroljeva,
	Prvi koraci ka Mesecu Od sredine šezdesetih pa do sredine sedamdesetih izvedeno je 65 sletanja na Mesec (10 samo u 1971.), ali nakon „Lune 24“ 1976. godine – sve je iznenada zamrlo. Sovjeti su se okrenuli Veneri i svojim svemirskim stanicama, a Amerikanci Marsu, „Skylabu“ i šatlovima. Tek u martu 1990. Mesec su posetili Japanci – prvi put posle skoro 15 godina. Kako je sve to počelo?
	Automatske međuplanetne stanice za istraživanje Marsa, Venere i Meseca Niko mlađi od 45 godina ne seća se vremena kada su svake godine put Marsa, Venere i Meseca lansirane na desetine kosmičkih letilica. Tada je to bilo čudo nauke i tehnike i svi mi smo bili ubeđeni da će ljudi, ako nastave tim tempom, vrlo brzo naseliti ne samo obližnje planete već i Sunčev sistem. Ni sanjali nismo da će nam pola veka kasnije sve te misije izgledati kao čista naučna fantastika, a najbliže planete dalje nego ikad.
	Rusi na Marsu Do pred kraj prošlog milenijuma, u svetu su postojale dve supersile. Ring njihovog ideološkog i političkog rata nije bila samo Zemlja, već i kosmos. Dugo su Sovjeti vodili u toj trci za prevlast, sve dok se Amerikanci nisu iskrcali na Mesec. Ekonomski iscrpljeni SSSR sve je teže parirao zapadnom suparniku, da bi na kraju u potpunosti kolabirao. Ali „šta bi bilo da je bilo...“ Pročitaj jedan od mogućih nastavaka ove priče.
	Šta bi bilo da se Sovjetski Savez nije raspao? Do pred kraj prošlog milenijuma, u svetu su postojale dve supersile. Ring njihovog ideološkog i političkog rata nije bila samo Zemlja, već i kosmos. Dugo su Sovjeti vodili u toj trci za prevlast, sve dok se Amerikanci nisu iskrcali na Mesec. Ekonomski iscrpljeni SSSR sve je teže parirao zapadnom suparniku, da bi na kraju u potpunosti kolabirao. Ali „šta bi bilo da je bilo...“ Pročitaj jedan od mogućih nastavaka ove priče.
	Međunarodna orbitna stanica "Nezvanični naziv joj je „Alpha“, mi je poznamo pod anglo-saksonskom skraćenicom ISS, a Rusi kao МКС – Международная космическая станция, iako je njen puni naziv „Orbitalni univerzalni istraživački kompleks sa ljudskom posadom“. Do kada će biti u orbiti? Kakva joj je sudbina i ko su naslednici?"
	Kako su pronađene međuplanetne sonde U periodu između 1957. i 1965, sovjetski svemirski program je bio vodeći u svetu po kapacitetu raketnih nosača i svemirskoj tehnologiji. Nakon nekoliko godina dobro organizovanog planiranja koje je prethodilo lansiranju prvog „Sputnjika“, sovjetski naučnici su iznenadili svet serijom sve sofistikovanijih međuplanetnih misija.

Dipl inž. Drago (Draško) I. Dragović, napisao je više naučno popularnih knjiga, te više stotina članaka za Astronomski magazin i Astronomiju, a učestvovao je i u nekoliko radio i TV emisija i intervjua. Interesuje ga pre svega astronautika i fizika, ali i sve teme savremenih tehnologija XXI veka, čiji detalji i problematika često nisu poznati široj čitalačkoj publici. Izgradio je svoj stil, lak i neformalan, često duhovit i lucidan. Uvek je spreman na saradnju sa svojim čitaocima i otvoren za sve vidove komunikacije i pomoći.

Dragovićeve najpoznatije knjige su "KALENDAR KROZ ISTORIJU", "MOLIM TE OBJASNI MI" i nova enciklopedija "NEKA VELIKA OTKRIĆA I PRONALASCI KOJA SU PROMENILA ISTORIJU ČOVEČANSTVA"

More about dipl. inž. Draško I. Dragović

Author: Astronomski magazin

Zadnji tekstovi: