Марс-96
tačka pada ruske kosmičke industrije
Od samog početka kosmičke ere SSSR je bio u vođstvu u odnosu na Ameriku. Prva interkontinentalna raketa, prvi satelit, prvi čovek u orbiti , prva šetnja po kosmosu, prvi na Mesecu, prvi na Veneri i Marsu, prvi uzorci Meseca na Zemlji, orbitne stanice, itd. Tako je bilo sve do spuštanja ljudi na Mesecu. Ali sovjetske planetne stanice su i dalje bile za respekt. Međutim, i to se promenilo. Kada? Do kada je taj segment sovjetskog bespilotnog programa išao uzlaznom linijom? Od kada počinje nizlazna linija? Od ovog texta ...
Velika većina se slaže da postoji jedna granična misija, tačka od koje može da se kaže da je sovjetski uspon krenuo suprotnim smerom. Srećom, kada se to dogodilo SSSR nije postojao već četiri godine, a većinu njenih dobrih i loših strana nasledili su – Rusi.
Krajem 1996. godine, nova Jeljcinova Rusija je poželela da povrati staru slavu i prvi put posle slavne 70-godišnje sovjetske ere lansira jednu međuplanetnu misiju. Nažalost, „Марс-96“, ponegde nazvan i „Марс-8“, izuzetno složena i sofistikovana stanica, nije uspela da izađe sa orbite oko Zemlje i krene put Crvene planete zbog kvara na raketi. Gubitak ove, moglo bi se slobodno reći međunarodne misije, jer su u njoj participirale brojne zemlje, predstavlja onu prelomnu tačku nakon koje počinje sunovrat ruskog programa planetnog istraživanja, u kome je pad „Фобос-Грунта“ 2012. godine bio samo poslednji ekser u kovčegu.
ISTORIJA PROJEKTA
Mnogi čitaoci ne vole ovaj deo (izgleda da niko više ne voli istoriju 
), ali on je zanimljiv i neophodan da bi se shvatio kontinuitet ne samo tehničkog razvoja date kosmičke agencije ili zemlje kojoj pripada, već i istorijski kontekst, bez koga je nemoguće shvatiti ne samo istoriju astronautike već i istorije uopšte.
Znam da čak i ovakav uvod od par rečenica predstavlja smaranje za mnoge mlađe čitaoce, ali se nadam i verujem da ima i onih drugih, starijih i studioznijih, koji uvek i u svemu pokušavaju da vide širu sliku. Kažu da je to siguran znak inteligencije kod viših primata...
Embrion onoga što je u istoriji postalo poznato kao misija „Марс-96“, započeo je svoj život kao projekat „Марс-92“ a onda i kao „Марс-94“. Prvobitno, „Марс-94“ je sadržavao dve letilice interno označene kao „M1“. Jedna je trebala da nosi orbiter a druga mali rover. Kako je projekat promašio termin jer je kasnio zbog financijskih poteškoća, rešeno je da ostane samo orbiter, dok je rover pomeren na 1996. Međutim, kada je i orbiter pomeren na 1996, rover je odložen za 1998. ali je ubrzo potom zauvek otkazan.
| Preuzmite e-knjigu u PDF formatu (28 strana, 2,7 MB) 
|
 |
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
