| E-knjiga Draga I. Dragovića |
Beše to davno, pre više od jedne decenije, kada sam pročitao da se Indusi spremaju da pošalju misiju na Mars! Moš' misliti! U to vreme mi se čak i Kina činila smešnom a kamoli siromašna mnogoljudna Indija, gde skoro 70% stanovništva živi sa manje od 200 dinara dnevno. I to na Mars! Doduše, 2008. uspeli su da iz prve pošalju mali i jeftini orbiter 'Chandrayaan-1' oko Meseca, koji je, gle čuda, još uvek tamo! Ali na Mars, koji je 1000 puta dalji? Kako, s čim, s kojim znanjem, s kojim parama? Daj da danas razrešimo tu misteriju....
Za mnoge je, kao i za mene, kao grom iz vedra neba odjeknula vest da je 5. novembra 2013. u 14:38 po indijskom standardnom vremenu (11:08 po našem), sa prve rampe kosmičkog centra Satish Dhawan (SDSC) na ostrvu Sriharikota uspešno lansirana raketa-nosač PSLV-XL #C25 sa indijskom automatskom međuplanetnom sondom 'Mangalyaan', osmišljenom za istraživanje Mars sa orbite njegovog satelita.
Službeni naziv projekta je bio 'Mars Orbiter Mission' (MOM), ali sama letilica je u medijima dobila naziv 'Mangalyaan', što se izgovara kao 'Mangaljan' i na sanskrtu i hindskom znači jednostavno 'Marsova sonda'. Bila je to druga indijska svemirska letilica nakon lunarnog satelita 'Chandrayaan-1' (što zauzvrat znači 'lunarna sonda') i prva koja je poslata na Mars. Tada smo saznali da će, ako sve bude u redu, Indija postati četvrta država na svetu koja će istraživati Crvenu planetu kosmičkim sredstvima. Pre njih su to uspeli samo SSSR, SAD i Evropska kosmička agencija; japanski aparat 'Nozomi' nije uspeo da uđe u orbitu oko Marsa, a kineski 'Inkho-1' je nastradao 2011. zajedno s zlosretnim ruskim 'Fobos-gruntom'
|
Preuzmite e-knjigu u PDF formatu
|
 |
, 
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
