Projekat gigantskog Magelanovog teleskopa je došao do faze izlivanja još jednog ogledala. Nikakava spektakularna vijest, ali nikad ne škodi malo slatke statistike kad su ovakvi giganti od projekata u pitanju.
Rusija je lansirala novi meteorološki satelit usmeren na posmatranje arktičkih regija. Lansiranje 'Aрктика-M' №1 obavljeno je u nedelju 28. februara 2021. u 06:55 UTC raketom 'Союз-2.1б' / 'Фрегат' koja je poletela s rampe ПУ-6 zone №31 kosmodroma Bajkonur. Lansiranje meteorološkog satelita obično nije posebno zanimljiva vijest, ali u ovom slučaju govorimo o projektu koji se razvija preko deset godina. Zapravo, program 'Арктика' pretrpio je nebrojena odgađanja od svog početka, do te mere da se činilo da je odgođen na neodređeno vreme. 'Арктика' je rođena 2006. godine s ciljem promocije eksploatacije arktičkih resursa, jednog od prioriteta Kremlja.
Nasuprot nekim oblastima astronautike o kojima već cvrkuću i vrapci na grani, ima oblasti potpuno nepoznatih široj javnosti. Danas ću reći nešto o jednoj od njih – o sovjetskim kosmičkim teleskopima. Njihov razvoj je dosegao vrhunac u SSSR-u tokom 80-ih godina. Tada su rođeni brojni projekti koji su trebali da stvoriti novu generaciju satelita sposobnih za podmatranje svemira na različitim talasnim dužinama. Na nesreću svojih konstruktora, SSSR je nedugo nakon toga prestao da postoji, a s njim je nestala mogućnost da mnoge od ovih zanimljivih predloga postanu stvarnost.
Od čega se sastoji unutrašnjost neutronske zvezde? 'Pa, to je apsurdno pitanje' – mogli bismo da pomislimo – 'od čega bi se sastojala ako ne od neutrona?' Nije, međutim, tako jednostavno. Odgovor na ovo pitanje otvara vrata novom carstvu fizike čestica i boljem razumevanju evolucije zvezda pa, prema tome, čitavog kosmosa. Sada ćemo, zahvaljujući novom Nasinom rentgenskom teleskopu koji je lansiran pre koju godinu teretnim brodom 'Dragon CRS-11', biti bliže rešavanju ove zagonetke. Naziv instrumenta: NICER (Neutron star Interior Composition Explorer).
Kina je objavila da je otvorila svoj radio-teleskop od 500 m (FAST, Five-hundred-meter Aperture Spherical Radio Telescope, 五百米口径球面射电望远镜) kako za domaće tako i za strane naučnike. Nalazi se u prirodnom udubljenu u dolini Davodang (大窝凼洼地), Pingtangu, oblast Guizhou. U izradi je primenjen inovativan dizajn.
Kako sam modifikovao analognu kameru za video nadzor u kameru za planetarnu astrofotografiju.
Kina je 11. oktobra 2020. u 16:57 UTC s rampe LC-2 kosmičkog centra Xichang lansirala raketu 'Dugi Marš CZ-3B' (Y63). Teret je bio jedinstveni geostacionarni satelit. Radi se o 'Gaofenu 13' (高分 十三 号 卫星), civilnom satelitu čiji dizajn nije javan, ali se veruje da ima primarno ogledalo prečnika gotovo dva metra. Zapravo, govorimo o satelitu za promatranje Zemlje smeštenom u geostacionarnoj orbiti. A koja je poenta tako nečeg? Špijunski i sateliti za posmatranje Zemlje su obično na nižoj orbiti da bi mogli da obezbede maksimalnu rezoluciju, zadatu granicom difrakcije nametnutom prečnikom primarnog ogledala – ili primarnog sočiva – optike (radarski sateliti imaju druga ograničenja). Ali ove niske orbite imaju nedostatak, jer satelit može da posmatra određeno područje vrlo kratko jer se kreće vrlo brzo. Jedno od rešenja je stvaranje konstelacije satelita, ali ih je potrebno mnogo da bi se minimalizovalo vreme između preleta. Druga mogućnost je podizanje orbite. Iako se gubi u rezoluciji, povećava se vreme leta iznad dela površine. Ako pomaknemo ovo razmišljanje do krajnjih granica, satelit bi se mogao postaviti u geostacionarnu orbitu udaljenu nekih 36.000 km tako da bude fiksiran u tački neba i sposoban da neprestano promatra velika područja gotovo čitave polutke planete (očito geostacionarni meteorološki sateliti čine isto, ali njihova je rezolucija znatno skromnija.)
Pomalo nam je neshvatljivo danas razmišljati o pretpotopnim vremenima u kojima ljudi nisu imali mobitele, vremenima u kojima nije bilo interneta a informacije o svemirskim istraživanjima u koliko toliko realnom vremenu bile su nedodirljivo vlasništvo tv dnevnika i dnevnih novina.
Možeš li da zamisliš da možeš direktno da vidiš drugu Zemlju koja se nalazi nekoliko svetlosnih godina daleko? Projekt ogromnog kosmičkog teleskopa LUVOIR je san svakog astronoma. Ili da kažem, san bilo koje osobe zaljubljene u nauku ili bilo koga ko ima malo znatiželje o onome što se nalazi van naše male i beznačajne planete. LUVOIR je predlog teleskopa koji bi, ako bude odobren, poleteo 2039. kao sledeća 'Flagship' misija – ona sa najvišim budžetom – Nasinog sektora za astrofiziku nakon teleskopa 'James Webb'. Teleskop 'Hubble' (HST) napravio je revoluciju u gotovo svim granama astrofizike otkako je lansiran 1990, uprkos tome što ima primarno ogledalo od svega 2,4 metra. Ali nažalost, doći će dan kada će 'Hubble' prestati da radi. Očekuje se da 2021. konačno biti lansiran teleskop 'James Webb' (JWST) – držimo mu palčeve. Sa 6,5-metarskim origami-ogledalom obećava da će videti – doslovno – više od 'Hubblea'. Međutim, JWST nije pravi naslednik HST-a.
Pre 10 godina kupio sam zajedno sa Sky-Watcher-ovim teleskopom 102mm/500mm alt-azimutnu GoTo montažu sa odgovarajućim kontrolerom (Sl.1), prevashodno radi jednostavnosti postavke, mobilnosti i realizacije vizuelnih astronomskih posmatranja.
