Pre ili kasnije dođe vreme da optiku treba očistiti i oprati. To je delikatan posao koji mnogi izbegavaju verujući da je bolje na ogledalu ili sočivu imati prašinu nego fine, mikro ogrebotine koje se mogu napraviti mehaničkim čišćenjem optike.
Kao što postoji alternativna scena u slikarstvu, arhitekturi, muzici, politici i sl., tako i u kosmičkoj industriji postoji čitav jedan svet koji živi i razmnožava se ispod radara. Danas se za njih koristi eufemizam startup, ali znaš na šta mislim... Neki od njih su vrlo jaki, sa šestocifrenim budžetima, a neki su prava egzotika, sa par ludih inženjera koji se bave konkursima za lunarne guseničare ili podmornicama za Titan. To je za nas krajnje neshvatljivo jer je san naših inženjera da otvore makar pekaru ili da valjaju robu sa Alija, a o kosmosu razmišljaju samo kad im stignu računi... Danas bih da vas upoznam sa nekim od pomenutih ludaka – privatnici koji lansiraju teleskope od 1 inča!
Dana 16. juna 2021., nakon dugo vremena izvadio sam stari razmontirani i 'rashodovani' teleskop refraktor 80/800mm izrađen u SSSR-u. Trebalo je vremena da se ponovo sastavi Baćuška. Teleskop je fabrički proizveden 1976. godine, a 1978. (prije 43 godine) kupio ga je moj pokojni otac sa lagera tadašnje firme Jugolaboratorija iz Beograda.
Naravno, ovo je lična top lista teleskopa. Ako imate svoju listu - javite je.
Na prvom mestu najslavnijih teleskopa u istoriji sveta nalazi se:
Teleskop će imati impresivna ogledalo prečnika 2 metra, što ga čini uporedivim po rezoluciji sa svemirskim teleskopom Habl (2,4 metra). Ali ima 300 puta veće vidno polje od 31 godinu starog Habla. Kamera teleskopa će biti od 2,5 milijarde piksela (2500 Mega piksela).
Projekat gigantskog Magelanovog teleskopa je došao do faze izlivanja još jednog ogledala. Nikakava spektakularna vijest, ali nikad ne škodi malo slatke statistike kad su ovakvi giganti od projekata u pitanju.
Rusija je lansirala novi meteorološki satelit usmeren na posmatranje arktičkih regija. Lansiranje 'Aрктика-M' №1 obavljeno je u nedelju 28. februara 2021. u 06:55 UTC raketom 'Союз-2.1б' / 'Фрегат' koja je poletela s rampe ПУ-6 zone №31 kosmodroma Bajkonur. Lansiranje meteorološkog satelita obično nije posebno zanimljiva vijest, ali u ovom slučaju govorimo o projektu koji se razvija preko deset godina. Zapravo, program 'Арктика' pretrpio je nebrojena odgađanja od svog početka, do te mere da se činilo da je odgođen na neodređeno vreme. 'Арктика' je rođena 2006. godine s ciljem promocije eksploatacije arktičkih resursa, jednog od prioriteta Kremlja.
Nasuprot nekim oblastima astronautike o kojima već cvrkuću i vrapci na grani, ima oblasti potpuno nepoznatih široj javnosti. Danas ću reći nešto o jednoj od njih – o sovjetskim kosmičkim teleskopima. Njihov razvoj je dosegao vrhunac u SSSR-u tokom 80-ih godina. Tada su rođeni brojni projekti koji su trebali da stvoriti novu generaciju satelita sposobnih za podmatranje svemira na različitim talasnim dužinama. Na nesreću svojih konstruktora, SSSR je nedugo nakon toga prestao da postoji, a s njim je nestala mogućnost da mnoge od ovih zanimljivih predloga postanu stvarnost.
Od čega se sastoji unutrašnjost neutronske zvezde? 'Pa, to je apsurdno pitanje' – mogli bismo da pomislimo – 'od čega bi se sastojala ako ne od neutrona?' Nije, međutim, tako jednostavno. Odgovor na ovo pitanje otvara vrata novom carstvu fizike čestica i boljem razumevanju evolucije zvezda pa, prema tome, čitavog kosmosa. Sada ćemo, zahvaljujući novom Nasinom rentgenskom teleskopu koji je lansiran pre koju godinu teretnim brodom 'Dragon CRS-11', biti bliže rešavanju ove zagonetke. Naziv instrumenta: NICER (Neutron star Interior Composition Explorer).
Kina je objavila da je otvorila svoj radio-teleskop od 500 m (FAST, Five-hundred-meter Aperture Spherical Radio Telescope, 五百米口径球面射电望远镜) kako za domaće tako i za strane naučnike. Nalazi se u prirodnom udubljenu u dolini Davodang (大窝凼洼地), Pingtangu, oblast Guizhou. U izradi je primenjen inovativan dizajn.
