Samogradnja teleskopa, s obzirom da je cena gotovog proizvoda jeftinija od pojedinačnih komponenti, danas je dovođena pod veliki znak pitanja. Velika preciznost i dobar estetski izgled teško se mogu postići upotrebom neprofesionalnih alata.
Lako je kupiti pogrešan teleskop. Problem je nabaviti onaj koji vam najviše odgovara i zato evo nekih saveta.
Ovo je sigurno jedno od najčešće postavljanih pitanja, ali odgovor nije tako jednostavan. Mislim da je tu najbolje naprosto dati kratki pregled popularnih teleskopa da se sami odlučite. No zapamtite ovo:
Nasini budući gigantski kosmički teleskopi:
There Can Be Only One
Svojevremeno, u zamenu za neotkazivanje kosmičkog teleskopa 'James Webb' (JWST), Kongres Sjedinjenih Država je dao Nasi vrlo jednostavnu smernicu: 'Ne smete preći 8 milijardi dolara'. Ali, poput Adama i Eve u raju, NASA nije uspela da ispuni obećanje. Napokon je izgledalo da će 'James Webb' da poleti 2021, ali korona je poremetila i taj rok, a cena je debelo premašila zacrtanih 8 milijardi (trenutno je već oko 10 milijardi). Nekontrolirano povećanje troškova JWST-a je uzrok otkazivanja ili kašnjenja nekoliko projekata iz sektora agencije za astrofiziku. Za razliku od ESA-e ili drugih agencija, NASA financira astronomske misije nezavisno, iako to ne znači da ne postoje i drugi projekti koji služe za obavljanje misija ove vrste (npr. kosmički teleskop 'Kepler' je bila misija tipa 'Discovery', koju je finansirao Nasin planetarni sektor.) U svakom slučaju, senka 'Jamesa Webba' je duga, te je NASA rešila da sa zakašnjenjem nametne strogu budžetsku gornju granicu za sledeće džinovske teleskope koji bi trebali da budu lansirani posle 2030. godine.
Medijski i kulturološki zatrpani smo vestima sa zapada: muzika, filmovi, sportovi, reklame, i zašto ne reći moralom, vaspitanjem, vrednosnim sistemom itd. Nauka i tehnika su samo kolateralna šteta: možeš danima da listaš programe i čekaš da pročitaš da se igde išta dešava u svetu, pa čak i u zemljama koje su evidentne sile kao što su Kina, Rusija, Indija ili Japan, a da ne pominjem ostale zemlje. Ponekad mi se čini da se nigde niko na svetu ne bavi zanimljivim istraživanjima sem Amerikanaca i još pokoga. A nije tako, pa zato često i pišem o drugim zemljama i njihovim projektima i delima. Evo jednog meni zanimljivog:
Ovakva alijansa u istorijsko-političkoj stvarnosti nikad se nije desila jer su rukovodstva ovih komunističkih država vidila sebe kao jedine nosioce globalnog komunizma pa su bile konkurenti od čega je najviše koristi imao Zapad.
Ipak od nedavno ova alijansa se ostvarila kod mojih teleskopa i dobro funkcioniše.
Boris Saksida iz Slovenije šalje nam svoj "uradi sam" grijač...
Barlov sočivo služi za povećanje žižne daljine teleskopa bez većeg produženja fizičke dužine teleskopa. Sočivo je ime dobilo po svom konstruktoru engleskom inžinjeru Peteru Barlovu (Peter Barlow, 1776–1862).
Pre ili kasnije dođe vreme da optiku treba očistiti i oprati. To je delikatan posao koji mnogi izbegavaju verujući da je bolje na ogledalu ili sočivu imati prašinu nego fine, mikro ogrebotine koje se mogu napraviti mehaničkim čišćenjem optike.
Kao što postoji alternativna scena u slikarstvu, arhitekturi, muzici, politici i sl., tako i u kosmičkoj industriji postoji čitav jedan svet koji živi i razmnožava se ispod radara. Danas se za njih koristi eufemizam startup, ali znaš na šta mislim... Neki od njih su vrlo jaki, sa šestocifrenim budžetima, a neki su prava egzotika, sa par ludih inženjera koji se bave konkursima za lunarne guseničare ili podmornicama za Titan. To je za nas krajnje neshvatljivo jer je san naših inženjera da otvore makar pekaru ili da valjaju robu sa Alija, a o kosmosu razmišljaju samo kad im stignu računi... Danas bih da vas upoznam sa nekim od pomenutih ludaka – privatnici koji lansiraju teleskope od 1 inča!
