E-knjiga Draga I. Dragovića |
Kada bi kao saudijski prinčevi imali neograničeno para, kako bi izgledala idealna sonda za Veneru? Nebrojeno puta sam na ovom sajtu podsećao da je Venera neopravdano naučno zapostavljena planeta. To znači da bi trebalo proučavati toliko stvari da bi idealna misija na Veneru morala da pokriva mnoga područja interesa, te bi, logično, bila vrlo skupa i vrlo složena. Međutim, ona je prioritetni cilj naučne zajednice. I ne zbog fosfana - ne - otkrivenog u njegovoj atmosferi, već zato što je nužno saznati zašto je planeta-bliznakinja Zemlje postala takav pakao kakav je danas. Nadalje, Venera je možda bila nastanjiva mnogo duže od Marsa – možda je to bilo do pre 'samo' jedne ili dve milijarde godina – pa je takođe zanimljiva i sa astrobiološkog gledišta, koliko god to danas bila danteovska pustinja. Nemoguće je da vas ne fascinira svet koji je možda imao ogromne okeane koji su pokrivali veći deo njegove površine do pre samo koji dan (razume se, u geološkom smislu). Konačno, otkrivamo egzoplanete slične Zemlji koje bi, s dostupnim podacima, zapravo mogli biti više poput Venere nego naše planete. Kako ih razlikovati? Zbog svega toga, hitno treba što bolje shvatiti Veneru i njenu prošlost.
Kakvu bi misiju poslali? NASA je sprovela nekoliko studija kako bi saznala kako bi izgledale optimalne misije za proučavanje svakog zanimljivog cilja u Sunčevom sistemu, bez štednje i obzira na troškove. Ovo što sledi nije studija prave misije, iako je vrlo realistična. Drugim rečima, misija ne bi smela da premašuje cenu Nasinih misija Flagship programa, koja iznosi oko četiri milijarde dolara. Otuda i njeno ime: VFM ili 'Venus Flagship Mission'. Ova studija predstavlja svojevrsni apdejt one koja je provedena pre deset godina za sledeće Decadal Surveys, bibliju o planetnim istraživanjima koju NASA koristi za odobravanje prioriteta u svojim misijama.
Misija VFM bi imala četiri elementa: orbiter, površinsku sondu, 'aerobot' i dva minisatelita (smallsats). Bila bi to ogromna sonda, težine 9,58 tona pri lansiranju, što bi zahtevalo da je 'Falcon Heavy' odnese u kosmos. Orbiter od 1930 kg, sa 211 kg naučnih instrumenata, biće zadužen za relejno prenošenje podataka sa ostalih elemenata misije na Zemlju, a takođe će morati da napravi globalnu kartu Venere u visokoj rezoluciji pomoću velike radarske antene prečnika 5 metara u S talasnom dijapazonu (istom koji je koristila sonda 'Magellan' iz 90-ih godina).