TRNOVIT PUT DO PLUTONA
istorija sondi za istraživanje poslednje granice solarnog sistema
U suštini naslov je pogrešan, jer Pluton NIJE poslednja granica solarnog sistema, ali u vreme kada sam ja bio mali on je tako tretiran. Još od tada sam fasciniran svime što je vezano za ovu planetu (čak više nije ni planeta!) Tada je izgledalo da čovek nikad neće odleteti tako daleko i da će Pluton večito ostati nedokučena tajna, tako da sam jedva čekao da 'New Horizons' stigne tamo i pošalje mi makar jednu fotografiju, shvatajući to kao nenadani bonus čitavoj mojoj generaciji. Upravo tome je posvećena naredna priča:
Kada je započeta kosmička era, od svih planeta Sunčevog sistema najmanje se znalo o Plutonu. Smešten na ivicama solarnog kraljevstva, činilo se da će čovečanstvu trebati vekovi da se pojavi neki Flaš Gordon 1 pa da stignu do ovog tajnovitog sveta. Međutim, prva šansa da posetimo Pluton stigla je mnogo pre nego što je većina vizionara mogla i da zamisli.
Bila je 1964. kada je budući doktor nauka sa Caltecha, 30-godišnji Gary Arnold Flandro, tada aeronautički naučnik u Nasinoj Laboratoriji za mlazni pogon (JPL), uočio da bi kosmički brod lansiran između 1976. i 1978. mogao da obiđe većinu spoljnjih planeta koristeći seriju uzastopnih gravitacionih asistencija zahvaljujući retkoj prednosti poravnavanja planeta koja se dešava jednom u dva veka. Ubrzo potom, NASA je napravila vrlo ambiciozni plan 'Grand Tour', koji se sastojao od dve jednake sonde 'TOPS' (zapravo, bilo ih je četiri). Prva sonda je trebalo da bude lansirana 1976. ili '77. radi istraživanja Jupitera, Saturna i Plutona, dok bi druga, lansirana dve godine kasnije, proletela pored Jupitera, Urana i Neptuna. Prema Nasinim planovima, susret s Plutonom je trebalo da usledi 1985. ili '86. godine.
| Preuzmite e-knjigu u PDF formatu (33 strane, 2,7 MB) 
|
 |
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
