Kao klasičan ljubitelj Teorija zavera i tradicionalni rusofil, bio sam oduševljen kada sam pre puno godina pročitao da tada glavnu američku raketu pokreću sovjetski motori! Tada sam prvi put čuo da u SAD pored poznatih balističkih nuklearnih projektila postoje i istoimene kosmičke rakete – zovu se 'Atlas'. Danas ću reći (po)nešto o ovom ponosu američkog raketaštva, čijih je ipak preko 2/3 korisnog tereta bilo vojno-špijunske namene.

U ovoj oblasti o kojoj najčešće pišem, ime 'Atlas' označava porodicu američkih projektila i kosmičkih raketa koje vuku korene iz prve američke tečne interkontinentalne balističke rakete SM-65 'Atlas'. Taj program nuklearnih projektila vodila je krajem 50-ih kompanija 'Convair', tadašnji otsek korporacije 'General Dynamics'[1]. 'Atlas' je bio, kako prof. Milinović kaže 'tečnjak', koji je sagorevao kerozin RP-1 i tečni kiseonik u tri motora raspoređena u neobičnoj 'stage-and-a-half', odn. 'paralel staging' konfiguraciji: motori dva bočna bustera odbacivana su zajedno sa potpornim konstrukcijama za vreme uspona, dok su središnji motor, tankovi sa gorivom i drugi elementi ostajali zajedno do potpunog pražnjenja rezervoara i gašenja motora.

Samo ime Atlas je predložio Karel Bossart[2] i njegov tim radeći u 'Convairu' na projektu krstarećeg balističkog projektila MX-1593. Korišćenje imena moćnog titana iz grčke mitologije asociralo je na najveći i najmoćniji projektil u to vreme. Takođe je podsećalo i na ime stare kompanije 'Convaira', tzv. 'Atlas Corporation'.

[1] Obožavam da razgovaram s ljudima koji smatraju da se u svetu raketama bave isključivo naučnici i profesori koji sanjaju u boji. 'General Dynamics Corp.' je firma iz Virdžinije koja je zapravo peta najveći proizvođač 'odbrambenog' oružja u SAD i među 100 je onih koje najviše zarađuju. Nastali su posle rata spajanjem proizvođača podmornica 'Electric Boat' i proizvođača aviona 'Canadair'.

[2] Konstruktor rakete 'Atlas'. Smatraju ga mozgom u rangu sa Koroljevom i Fon Braunom, ali pošto je radio tajne projekte ua vazduhoplovstvo njegov rad je bio sakrivan. Rođen je u Belgiji i preko stipendije MIT-a zavrbovan za rad u US vojsci. Umro je '75.