SPIRAL:
vazdušno-orbitni raketoplan

'Spiral' je jedan od najambisioznijih ali i najtajnijih projekata u istoriji sovjetskog vazduhoplovstva. Tek danas, pola veka kasnije, moguće je sagledati u pravom svetlu istinu o ovom zapanjujućem ansamblu...

U skladu sa Petogodišnjim tematskim planom Sovjetskog ratnog vazduhoplovstva za razvoj orbitnih i hipersoničnih aviona, razvoj orbitne letilice sa ljudskom posadom poveren je 1965. godine moskovskom kolektivu eksperimentalnog konstruktorskog biroa ОКБ-155 slavnog Gruzijca Artjoma Inavoviča Mikojana (А. И. Микоянa) i njihovom glavnom konstruktoru, 55-godišnjem Glebu Jevgenjeviču Lozino-Lozinskom (Глеб Евгеньевич Лозино-Лозинский). Zadatak je bio da se proizvede dvostepeni vazdušno-orbitni avion (rus. авиационно-космической системы). Novi projekat je dobio naziv 'Спираль'. Sovjetski savez se pripremao za mogućnost rata u kosmosu i iz kosmosa ...

Konačni idejni projekat višekratne letilice završen je 29. juna 1966. godine. Predviđao je razvoj trodelnog VTOL (Vertical Take-Off and Landing) orbitnog sistema teškog 115 tona, koji bi se satojao od tri elemenata: hipersoničnog[1] aviona-ubrzavača sa air-breathing pogonom (rus. Гиперзвуковой Самолет-Разгонщик – ГСР; ili kako Amerikanci kažu, Hypersonic Launch Aircraft – HLA), težak 52 tone, sa oznakom '50–50'; jednokratnog dvostepenog raketnog ubrzavača (bustera) RB; i orbitnog kosmoplova sa ljudskom posadom (Орбитальный Самолет – ОС), pod oznakom '50'. Po planu, čitav sistem je trebalo da uzleće horizontalno, uz pomoć raketnog katapulta za ubrzavanje, sa brzinom pri odvajanju od 380–400 km/h. Nakon što hiperzvučni motori GSR-a obezbede neophodnu brzinu (M=6[2], odn. ~1800 km/s) i visinu (28...30 km), dolazilo bi do odvajanja orbitnog kosmoplova, dok bi dalje ubrzavanje obavljali raketni motori dvostepenog ubrzavača, koji sagorevaju fluorovodonično (F₂+H₂) gorivo.

[1] Nedavno sam napisao tekst 'Borba za hiperzvuk', gde sam u predgovoru napisao sledeće: 'U idealnim uslovima, brzina zvuka je 1.204 km/h. Za sve letilice koje lete brže od ovoga mi kažemo da su nadzvučne, a ostali da su to supersonične letilice. Ko dostigne brzinu od preko 6.100 km/h (5 mahova), kažemo da je ušao u hipersonično carstvo'.

[2] Prema formulama, pri brzini od M=5 temperatura dostiže 1638°C, a pri M=6 2238°C. Usled trenja vazduha ona je zapravo još veća. Čelik se topi na oko 1.370°C, a ključa na oko 3.000°C.

Preuzmite e-knjigu u PDF formatu (55 strana, 5,4 MB)