40 godina od Programa
VIKING
Bio je to ubedljivo najambiciozniji program za proučavanje Marsa u to vreme u svetu. Nasin program je podrazumevao lansiranje dva identična kosmička aparata – "Viking 1" i "Viking 2", koji su imali zadatak da sprovedu istraživanja i sa orbite i sa površine Marsa, a naročito da pokušaju da nađu tragove života u uzorcima tla. Svaki se "Viking" sastojao od dva aparata: orbitera i lendera.
Pošto je ova godina jubilarna, neka to bude zgodan povod da uporedimo tehnološke i sve druge aspekte ovog, po mnogo čemu istorijskog poduhvata, sa našim današnjim sličnim pokušajima.
Programom "Viking" završen je niz Nasinih kosmičkih letilica za izučavanje Marsa iz 70-ih godina XX veka, koji je započeo fly-byom "Marinera 4" (1964.), nastavio se fly-byom "Marinera 6 i 7" (1969.) i prvim veštačkim satelitom oko druge planete, "Marinerom 9" (1971.-1972.). Automatske stanice "Viking" su bili prve letilice koje su uspešno funkcionisale na površini Crvene planete. Bila je to jedna od najsigurnijih i najuspešnijih Marsovih programa, iako joj nije pošlo za rukom da detektuje tragove života.
Obe letilice su lansirane 1975. godine sa kosmodroma Cape Canaveral na Floridi. Pre leta, lenderi su pažljivo sterilizovani da bi se predupredilo kontaminiranje Marsa zemaljskim formama života. Let do Marsa je trajao nešto kraće od godinu dana, te su na cilj stigli 1976. godine. Planirano je da misije traju po 90 dana nakon mekog spuštanja, ali su oba aparata značajno prevazišla taj rok. Orbiter "Vikinga 1" je radio do 17. avgusta 1980. (nestalo je goriva za trastere za orijentaciju), a njegov lender do 11. novembra 1982. (zbog greške operatora prilikom apdejtovanja softvera glavna antena je pogrešno okrenuta i komunikacija je zauvek prekinuta). Orbiter "Vikinga 2" je funkcionisao do 25. jula 1978. (prestanak rada usled gubitka goriva), a lender do 11. aprila 1980. godine (problemi sa akumulatorima).
Ali pre nego što nastavim dalje s temom, želeo bih da osvetlim malo kontekst u kome se nalazio stručni i rukovodeći tim programa i Nase koji je, ispostaviće se kasnije, imao istorijski značaj. Ko bude pročitao sledeće poglavlje, videće kroz kakve prepreke i marifetlike su morali da prolaze i projekti i naučnici da bi na kraju sonde poletele u kosmos. Pouzdano znam da ni danas nije ništa bolje – može biti samo gore. Zato je ovaj segment priče jako bitan za razumevanje naše romantične predstave o kosmičkom istraživanju. Koga interesuje samo "gola" misija, neka preskoči oovo poglavlje.
| Preuzmite e-knjigu u PDF formatu (115 strana, 8,6 MB) 
|
 |
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
