DŽINOVSKA RAKETA УР-700
Za potrebe sovjetskog lunarnog programa, u Reutovu je razrađivana velika porodica raketa od kojih je proveru istorije izdržala jedinо balistička raketa „УР-500", od koje se kasije ispilio „Протон". Jača verzija je nosila oznaku „УР-700", i njen dodatni stepen na nuklearni pogon trebalo je da ponese ljude na Mars. Nažalost, ova originalna raketa nikada nije poletela. Zašto? Ovo je takođe prilika da vidimo gde su danas naša kosmička tehnologija i ideje u odnosu na onu od pre pola veka.
Ustvari, ova raketa je postojala – ali samo na pausu. A to nije bilo malo. „УР-700" je trebalo da bude prava zver koja je trebala da Sovjetima garantuje pobedu u Trci za Mesec. Ili barem to je bilo ono o čemu je sanjao ukrajinski raketni inženjer Vladimir Nikolajevič Čelomej (1914-1984), rukovodilac konstruktorskog biroa iz Reutova, OKБ-52.
Početkom šezdesetih godina, svemogući ОКБ-1 glavnоg inženjerа Sergeja Koroljeva imao je praktično potpunu kontrolu nad svemirskim programom zemlje. ОКБ-1 je lansirao „Спутника", Lajku i Gagarina, ali zvezda u usponu , kakav je bio Čelomej, spremao se da preuzme deo te imperije. Zahvaljujući agendi agresivnih vojnih projekata koji su obećavali da će se Sovjetski Savez strateški učvrstiti na istom nivou kao SAD, Čelomej je želeo da osvoji prostor koji je do tada bio rezervisan isključivo za Koroljeva. Obrazovan i sa lepim manirima (već u to vreme je bio doktor nauka), bio je sušta suprotnost grubom Koroljevu, te je ubrzo postao miljenik prvog sekretara partije, Nikite Hruščova. Naravno da je i činjenica da su bili zemljaci (Ukrajinci) i da je Hruščovljev sin radio kao inženjer kod Čelomeja verovatno imaju nekakve veze sa ovim sjajnim usponom.
Preuzmite e-knjigut u PDF verziji (17 strana, 2,36 MB) |
Pročitajte ostale e-knjige Draška Dragovića |