S-400 'ТРИУМФ'
| E-knjiga Draga I. Dragovića |
Ko iole prati razvoj raketa i vojnih raketnih sistema u svetu neizbežno se susreće sa famoznim ruskim S-400. Veliko interesovanje je izazvala vest da je sa predsednikom vlade Rusije, Dmitrijem Medvedevim, u Srbiju stigao i jedan divizion S-400, što je bilo njegovo prvo prikazivanje na nekoj vojnoj vežbi van Rusije. Čitav svet poštuje i strepi od upotrebe ovog protivavionskog i protivraketnog oružja srednjeg i velikog dometa, pa se čak i Amerikansi slažu da je to 'jedno od najboljih odbrambenih raketnih sistema danas u svetu'. Pokušaću da u najkraćim crtama objasnim o kakvom oružju se radi a da se što manje bavim politikom, jer je sve više zemalja u svetu koje su kupile (ili to žele) ovaj skupi odbrambeni sistem za odbranu svojih granica.
Iako velika većina S-400 zamišlja kao neku moćnu raketu, treba znati da se zapravo radi o sistemu koji ima nekoliko komponenti spregnutih u jednu celinu, modul koji je moguće spajati u veći sistem ali koji može da dejstvuje i samostalno.
U Ruskoj federaciji sistem se naziv 'Trijumf' (rus. 'Триумф'), sa vojnom GRAU oznakom 40R6. Vojska Amerike i NATO tretiraju ga kao SA-21 'Growler', što znači 'vrč'. Sistem proizvodi slavno naučno-proizvodno preduzeće 'Almaz' iz Moskve (generalni konstruktor je bio dr Aleksandr Aleksejevič Lemanski), koje ulazi u sastav gigantskog koncerna 'Almaz-Antej'[1]. Preduzeće 'Almaz', koji nosi ime akademika A.A. Raspletina, proizvodi sve vrste protivvazdušnih raketnih odbrambenih sistema još od 1955. godine, a nešto od toga je dospevalo i u armiju SFRJ[2] a danas Srbije. Serijska proizvodnja raketa za sisteme S-300 i S-400 vrši se od 2010-12. u moskovskim zavodima 'Avangard'.
S-400 je nastao u procesu razvoja i usavršavanja porodice PVO sistema S-300. Radovi na modifikaciji S-300PMZ/S-400 započeti su 1986. Kompleks se razlikuje od predhodnih generacija po svojim velikim mogućnostima u pogledu veličine zone PVO, vrsti ciljeva i mogućnosti interakcije sa PVO kompleksima prethodnih generacija.
[1] Od 2003.-2009. u koncernu se dogodila serija (samo)ubistava koja nisu bila vezana za glavnu delatnost koncerna ili povezanost sa vojnim tajnama, već za provizije od prodaje nekretnina u centru St. Petersburga koja su prenešena na koncern putem stečajnog postupka, a u čemu su učestvovali ubijeni. Kao mogući svedoci/učesnici ubijen je A. Porecki, prvi zamenik generalnog direktora Obuhovskog zavoda, vodećeg u koncernu, kao i vršilac dužnosti gen. direktora koncerna, I. Klimov. Kasnije su ubijeni jedan od komercijalnih direktora, direktor marketinga, i još pokoji.
[2] 250. PVO brigada JNA smeštena u Buđanovcima, opremljena 'Almazovim' sistemom S-125 'Neva', oborila je 1999. 'nevidljivi' 'F-117'a dva meseca kasnije i 'F-16'.
|
Preuzmite e-knjigu u PDF formatu
|
 |
, 
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
