Astronautika: misije

'PERSEVERANCE' I 'CURIOSITY':
braća sa različitim ciljevima

Pišući e-knjigu o MER-ovima, pomalo sam se zarazio roverima. Iako ih nema mnogo – do danas svega šest – svaki od njih je priča za sebe i svojevrsni presek kroz nauku i tehniku doba u kome su nastali. Iako sam o dva najnovija Nasina često i puno pisao na ovom sajtu, zanimljivo će biti da ih uporedimo. Kakvi su rezultati?

Uz osmodnevno odlaganje, Nasin rover 'Perseverance' je konačno poleteo ka Marsu 30. jula 2020. godine tačno u podne po Griniču. Nekada poznat kao 'Mars 2020' (što je ionako još uvek naziv čitave misije), 'Perseverance' je najteže i najnaprednije vozilo koje se ikad kretalo Marsovom površinom. Njegov spoljnji izgled je gotovo identičan roveru 'Curiosity' (MSL), ali ne smemo pasti u pogrešku i zamišljati da je reč o jednostavnoj kopiji. Jer 'Perseverance' ima fundamentalno drugačiji cilj od brata blizanca: saznati da li je u nekom trenutku u prošlosti ipak postojao život na Marsu, uzbudljiv cilj poput malo kojeg.

Misiju 'Mars 2020' Nasi je direktno nametnula Bela kuća nakon medijskog uspjeha lansiranja i sletanja 'Curiositya'. No, pomisao na stvaranje klona misije MSL kosmička agencija je pozdravila, jer im je omogućila ponovnu upotrebu tehnologije razvijene za ovu složenu i skupu sondu i, naravno, dala im mogućnost da imaju još jedan težak rover na Marsu. Ali poenta je bila u tome što je za novu misiju a posteriori trebalo pronaći naučno opravdanje, nešto što nije uobičajeno u misijama bez posada, ali što nas podseća da je politika uvek presudan faktor za shvatanje budućnosti kosmičkog programa bilo koje zemlje. No, vratimo se glavnom pitanju, u čemu su razlike između dve misije?

Preuzmite e-knjigu u PDF formatu (20 strana, 2 MB)