Opservatorije

Jedna slika, milion galaksija

Wfirst beauty1 prores 1920x1080.mov .00 00 17 16.still003 crop

Nasin sledeći teleskom Nancy Grace Roman Space Teleskop ima isti otvor objektiva od 2,4 m, kao i Hubble, ali moći će da fotografiše područje neba najmanje 100 puta veće od Hubbla sa istom oštrinom slike. Među mnogim stvarima koja će omogućiti takav široki pogled na kosmos, astronomi razmatraju i mogućnosti da sa novim teleskopom snime ultra-duboko polje. Na toj slici bi se moglo naći čak i milion galaksija. Takvo istraživanje moglo bi otkriti nove uvide u širok spektar tema od formiranja zvezda do načina na koji se galaksije grupišu u klastere.

 

Solarni teleskop Daniel K. Inoujej

 nso dkist poster h sm

Solarni teleskop Daniel K. Inoujej, Nacionalne naučne fondacije, sa najjasnijim slikama Sunca ikada snimljenim najmoćniji je solarni teleskop na svetu. Izgradila ga je i njime upravlja Nacionalna solarna opservatorija (NSO), istraživački centar kojim upravlja Asocijacija univerziteta za istraživanje astronomije u skladu sa sporazumom o saradnji sa Odeljenjem za astronomske nauke Nacionalne naučne fondacije.

Adios radioteleskopu Arecibo, simbolu astronomije

Arecibo 3

Malo je opservatorija koje su tako kultne kao Arecibo iz Portorika. Pojavljivao se u mnoštvu dela fantastike, bilo direktno bilo kao 'futuristički' prizor, iako je njegova najpoznatija pojava nesumnjivo bila u filmu 'Contact' prema romanu Carla Sagana. Njegov položaj, izgrađen je u prekrasnom pejzažu između brda iskorištavajući prirodnu depresiju u terenu i s bujnom vegetacijom oko i ispod parabole teleskopa, stvorio je jedinstveno, gotovo čarobno okruženje. Antena Arecibo je dovršena 1963. godine i do 2016. je predstavljala najveći radio teleskop na svetu, s impresivnih 305 metara u prečniku. Nažalost, duga i plodna istorija ove opservatorije završila se 1. decembra 2020, kada se 820-tonska platforma obešena na visinu od 150 metara srušila na glavnu antenu, uzrokujući ozbiljnu štetu.

 

Teleskopi na Mesecu

FARSIDEPROJECT

A možda će još bolje rešenje biti izgradnja opservatorija na Mesecu. To bi zapravo bilo idealno rešenje iz mnogo razloga. Mesec se oko svoje ose obrće 30 puta sporije (Sinodički mesec) nego Zemlja oko svoje ose i teleskopi na Mesecu će moći mnogo duže da osmatraju u kontinuitetu, nego zemaljski, jer noć na Mesecu traje po dve naše nedelje. Sem toga, na Mesecu ne postoji atmosfera koja inače ovde na Zemlji blokira ultraljubičasto i drugo zračenje, a nema ni oblaka, turbulencije zraka, nema vlage, nebo je uvek kristalno vedro.

Imaju li oblake vansolarne planeta

maxresdefault

Dobro rešenje za ovakva istraživanja je plan Evropske svemirske agencije da u kosmos pošalje Svemirski teleskop ARIEL (Atmospheric Remote-sensing Infrared Exoplanet Large-survey). Ta letelica će služiti za istraživanje atmosfera vansolarnih planeta. Istina, biće lansirana tek 2028. godine pa ćemo se načekati, ali biće to zbilja moćan teleskop jer je plan da osmotri čak hiljadu vansolarnih planeta u infracrvenoj svetlosti.