Od sredine šezdesetih pa do sredine sedamdesetih izvedeno je 65 sletanja na Mesec (10 samo u 1971.), ali nakon „Lune 24“ 1976. godine – sve je iznenada zamrlo. Sovjeti su se okrenuli Veneri i svojim svemirskim stanicama, a Amerikanci Marsu, „Skylabu“ i šatlovima. Tek u martu 1990. Mesec su posetili Japanci – prvi put posle skoro 15 godina. Kako je sve to počelo?
Sovjetski lunarni program je imao 20 uspešnih misija i postigao je mnoge lunarne rekorde: prva sonda koja je pala na Mesec, prvi prelet i fotografisanje nama nevidljive strane Meseca, prvo meko sletanje na površinu, prvi lunarni orbiter, prva sonda koja je kružila oko Meseca i vratila se na Zemlju ... Sovjeti su proizveli dve serije robotskih sondi za Mesec: „Луна“ (24 lunarne misije), i „Зонд“ (5 lunarnih misija). Prozborimo danas nešto bliže o tim slavnim sondama.
Dakle, sovjetski program istraživanja Meseca pomoću automatskih međuplanetnih stanica (AMS) bio je podeljen u nekoliko etapa. Pri tome su same AMS bile uslovno podeljene na stanice prve, druge i treće generacije.
Preuzmite ceo tekst u PDF verziji
(20 strana, 1,57 MB)
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
