satelitski vojni navigacioni sistem
Svi smo čuli za GPS, a mnogi ga čak imaju i na mobilnom. Ali šta je postojalo pre njega? Ko je to koristio i kako je radilo? Kako je sve počelo? Kakve veze sa tim imaju nuklearne podmornice?
Pročitaj detalje i saznaćeš odgovore.
Odmah posle Drugog svetskog rata, pobednici su se podelili na dva bloka, a trvenja između najvećih sila su do te mere eskalirala da je samo petnaestak godina kasnije svet po drugi put bio na samo korak od Trećeg svetskog rata.
Obe sile su brzo shvatile da je (samo) snaga oružja ono čega se plaši druga strana, pa je trka u naoružanju počela da postaje sve veće opterećenje za privrede i budžete tih zemalja. Naročito sovjetske, jer je „nekim čudom" Amerika iz Drugog svetskog rata izašla privredno, industrijski i tehnološpki daleko jača .
U početku, Amerika je na brodovima i podmornicama koristila turbomlazne krstareće projektile „Regulus" (SSM–N–8A) sa nuklearnim glavama. Međutim, kako su politički i vojni zahtevi rasli i usložnjavali se, tako je US Navy uvela dvostepene balističke projektile „Polaris" (UGM–27), koje su umesto „Regulusovih" glava od 2 kilotona nosile 3 termonuklearne bojeve glave od po 200 kilotona. Prvi „Polaris" je poleteo sa floridskog Kejp Kanaverala 7. januara 1960. godine.
Preuzmite e-knjigut u PDF verziji (17 strana, 1,54 MB) |
Pročitajte ostale e-knjige Draška Dragovića |