Astronautika: misije

Misije

Kako spustiti tešku sondu na Mars

15sm(ili istorija sistema za spuštanje 'Perseverancea')

Nasin rover 'Perseverance' je težak 1025 kg i predstavljaće najtežu sondu koja je ikad dospela na površinu Marsa. Pre toga, to je bio 'Curiosity' sa 900 kg. Za to treba zahvaliti genijalnom sistemu za spuštanje nazvanom Sky Crane ('Nebeska dizalica'). Ali kako su Nasini inženjeri došli do ove neobične tehnike? Postoje li druge mogućnosti za sletanje velikih sondi na Crvenu planetu?

 

Koji je prvi cvet odleteo u kosmos?

1 cropsmJoš pre pet godina, zapovednik Ekspedicije 46 međunarodne orbitne stanice (ISS) Scott Kelly objavio je tweet u kojem je pokazao ono što je trebalo da bude prvi cvet u kosmosu (inače, primerak je bio iz roda cinija). Svako ko zna išta o kosmičkoj trci zna da je to bila laž, jer je tokom proteklih decenija bilo na desetine eksperimenata s orbitnim skivenosemenicama. Kao što je bilo logično za očekivati, vest je praktički odmah odjeknula u ruskim medijima i mnogi su ogorčeno odgovorili da, zapravo, malerozni Kelijev cvet nije prvi u kosmosu. Ova čast pripada cvetovima vrste Arabidopsis thalianaa posadili su ga kosmonauti Anatoli Berezovoj i Valentin Lebedev u avgustu 1982. na stanici 'Saljut 7'. Ali najsmešnije je bilo to što Kelijev cvet ne da nije bio prvi cvet u kosmosu, već da nije bio ni prvi na ISS!

 

Uništavanje satelita: sistemi ASAT kosmičkih snaga

1

Pentagon je 15. aprila 2020. objavio neobičan i oštar kominike protiv Rusije, optužujući ovu zemlju za izvođenje testa protivsatelitskog sistema (ASAT). Izjava nije sadržavala tehničke detalje o incidentu, već samo da je reč o 'DA-ASAT' testu, odn. 'direct ascent anti-satellite'. To znači da je reč o protivsatelitskom oružju lansiranom sa zemljine površine ili iz aviona. Ali šta se stvarno dogodilo? Pa, svi stručnjaci se slažu da je to bilo poslednje lansiranje ruskog antisatelitskog sistema 'Нудоль'. Zašto ovaj sistem izazva bes američke vojske? Da vidimo

 

Kako bi izgledala idealna misija na Veneru?

pdf

Venera 85
E-knjiga Draga I. Dragovića
 
Kako bi izgledala idealna misija na Veneru?
 
Kada bi kao saudijski prinčevi imali neograničeno para, kako bi izgledala idealna sonda za Veneru? Nebrojeno puta sam na ovom sajtu podsećao da je Venera neopravdano naučno zapostavljena planeta. To znači da bi trebalo proučavati toliko stvari da bi idealna misija na Veneru morala da pokriva mnoga područja interesa, te bi, logično, bila vrlo skupa i vrlo složena. Međutim, ona je prioritetni cilj naučne zajednice...

 

NDSA: Pentagonova megakonstelacija satelita (nastavak)

NDSA 1

Jedan od prvih aktera koji je shvatio benefite od megakonstelacija bila je vojska. Moderne armije se sve više oslanjaju na svoje kosmičke segmente, ali problem je što su sateliti izuzetno osetljivi. Zemlje s antisatelitskim sistemom (ASAT) mogu da učine neprijatelja gluvim, nemim i slepim jednostavnim obaranjem šačice satelita (i da, čak i sateliti u geostacionarnoj orbiti nisu sigurni od tih sistema: ne zaboravimo da je Kina ...

SpaceX-ovi sateliti 'VisorSat': loše vesti za astronome

1

Za manje od dve godine, 'SpaceX' je lansirao 953 satelita megakonstelacije 'Starlink', čineći ga najvećim svetskim satelitskim operatorom. Odjednom su astronomi širom sveta shvatili opasnost koju predstavljaju megakonstelacije za astronomska posmatranja, uprkos činjenici da je ta tema na dnevnom redu mnogih kosmičkih agencija i kompanija već više od pet godina. ...

Šta nam 2021. sprema u kosmosu?

12

Ako je 2020. bila godina koronavirusa, 2021. će biti godina nade u borbi protiv kovida. U kosmosu – bar ovom 'našem' –neprikosnoveni protagonisti će svakako biti James Webbov teleskop, program 'Artemis''SpaceX', Kina i Mars. Nakon bezbrojnih odgađanja i više od deset milijardi dolara, najsloženiji, najveći, najskuplji i najambiciozniji kosmički teleskop poleteće – napokon! – 31. oktobra ove godine raketom 'Ariane 5 ECA's rampe u Francuskoj Gijani. Kad stigne u orbitu, infracrveni teleskop 'James Webb' (JWST), težak 6,2 tone i opremljen sklopivim i segmentiranim ogledalom od 6,5 metara, započeće mučno dvonedeljno putovanje do Lagranžove tačke L2 sistema Zemlja-Sunce. Tokom putovanja, teleskop će raširiti svoje različite delove kao da je reč o kakvom kosmičkom origamiju. 'James Webb' obećava revoluciju u praktički svim granama astrofizike. Njegove slike i podatke će istraživači koristiti u narednim decenijama. Iako se ponekad naziva 'Hubblovom' zamenom, 'James Webb' će promatrati samo infracrveno područje spektra, dok 'Hubble' promatra uglavnom vidljivi deo (a takođe i ultraljubičasto i blisko infracrveno područje). Talasne dužine koje će 'James Webb' analizirati ne mogu da se posmatraju sa Zemlje zbog naše atmosfere, stoga je čitava naučna zajednica željno čekala ovaj instrumenat.

Kosmička panorama 2020.

Panorama 1Panoramu kosmosa 2020. godine mogli bi sažeti u tri reči: koronavirus, 'SpaceX' i Kina. 2020. je bila godina pandemije kovida koja je paralisala svet i imala značajan uticaj na svemirske aktivnosti, iako vrlo neravnomerno, zavisno od zemlje. 'SpaceX' je potukao vlastiti rekord i lansirao 26 misija - jednu od njih suborbitalnu - što je 'Falcon 9' učinilo najčešće lansiranom raketom ove godine. Zapravo, 'SpaceX' je izveo gotovo 70% svih orbitalnih lansiranja SAD, što je ove godine doseglo rekordnih 37 (44 ako uzmemo u obzir raketne misije 'Electrona' iz Novog Zelanda, jer je 'Rocket Lab' američka kompanija). Sa svoje strane, Kina je s 39 orbitalnih misija, ponovno dostigla rekord iz 2018. i treću godinu zaredom je zemlja koja je izvela najviše orbitalnih lansiranja sa svoje teritorije. Ukupno je, uprkos pandemiji, u svetu tokom 2020. pokrenuto 114 orbitalnih misija, što je jednako prethodnom rekordu u lansiranju iz 2018. godini (pre 90-ih je bilo godina s većim brojem orbitalnih lansiranja, od kojih je većina bila posvećena vojnoj aktivnosti povezanoj s Hladnim ratom).

 

Kada se 'Curiosity' prvi put pokvario?

4

Pošto novi Nasin rover 'Perseverance' uskoro sleće na Mars, ovo je poslednja šansa da se podsetimo na težak put s kojim je bio suočen sadašnji rover, 'Curiosity'. Iako je napravljen besprekorno, pravo čudo tehnike i elektronike, pokvario se – i to opasno – već posle 6 meseci rada na Crvenoj planeti! I što je najgore, nije mu se pokvario točak već – mozak! Kako je to rešeno? Da li je NASA nešto naučila?

 

Kineski MIR-3 uskoro u orbiti

kineski MIR maketa smKineska svemirska postaja druge generacije u naredne dvije godine postaje stvarnost. Pilotirani svemirski program dalekoistočne velesile odradio je kompletan set zadataka iz domene uigravanja a sada je spreman za nove korake.