Astronautika: misije

Misije

Novi detalji o kineskoj i ruskoj lunarnoj bazi ILRS

4

U prošloj priči sam nedavno pisao o rađanju projekta Međunarodne lunarne istraživačke stanice Rusije i Kine. U principu, usprkos velikim naslovima, projekt je zamišljen kao pomalo sterilna inicijativa u kojoj se okupljaju, ali ne i spajaju, različiti predlozi za bespilotne lunarne misije obe zemlje. Uprkos svemu, nije baš jasno hoće li se projekt konsolidovati ili će u roku od nekoliko meseci biti prebačen u background. Danas možemo reći da se radi o prvom slučaju, iako s nijansama. Zapravo, 'Roskosmos' i CNSA su predstavili u St. Peterburgu malo detaljniji plan za lunarnu stanicu, nazvanu ILRS (International Lunar Research Station) na engleskom jeziku, odn. MNLS na ruskom (Международная Научная Лунная Станция), odn Guójì Yuèqiún Kēyán Zhàn (月球 科研站) na mandarinskom.

 

'Međunarodna lunarna stanica' Kineza i Rusa

12

Kina i Rusija su potpisale sporazum o saradnji u istraživanju Meseca. Za razliku od drugih nedavnih bilateralnih obaveza, čini se da se ovog puta suočavamo sa solidnijim paktom i dubljim planovima od prethodnih inicijativa, koje nisu išle dalje od puke izjave o namerama. Pa, hoćemo li uskoro da gledamo lunarne baze s Kinezima i Rusima kako hodaju po Mesecu? Ne tako brzo. Sporazum potpisan između Dmitrija Rogozina i Zhang Kejiana u proncipu je namenjen bespilotnim misijama. Tačnije, reč je o stvaranju Međunarodne lunarne naučne stanice, MNLS prema njenoj skraćenici na ruskom jeziku (Международная Научная Лунная Станция) ili Guójì Yuèqiú Kēyán Zhàn (国际 月球科研 站) na mandarinskom. MNLS će biti 'eksperimentalni istraživački kompleks' bez posade koji će se nalaziti u Mesečevoj orbiti i/ili na površini našeg satelita i koji će poslužiti kao put za buduće misije s ljudskom posadom.

 

Nasin Marsov lender 'InSight' dobio energetsku injekciju

1

Iako je robot 'InSight' već gotovo 1000 dana na Marsu, o njemu se već dugo ne čuje ništa. Očigledno je u toku estradizacija kosmosa: roveri, roveri, roveri, garnirano sa dronom i kosmikkom trkom SAD vs Kina. Malo mi je muka od toga. Očigledno da postojui samo oono što objavljuje TV. Nauka? Šta to beše?. A 'InSight' baš strogo naučna misija, što joj uostalom kaže i pun naziv: Istraživač unutrašnjosti [Marsa] uz pomoć istraživanja seizmike, geodezije i prenošenja toplote.

 

 

Kineski rover 'Zhurong' snimio selfi na Marsu

1

To je spektakularna slika, kako zbog perspektive, tako i zbog autora. Govorim o najnovijem selfiju kineskog rovera na površini Marsa. Nasini roveri 'Curiosity' i 'Perseverance' darovali su nam brojne autoportrete, ali ovo je prvi selfi neameričkog vozila na površini druge planete. Nadalje, dok su – nesumnjivo zapanjujući – autoportreti Nasinih rovera snimljeni kamerom na robotskoj ruci i zapravo su mozaik više slika, ovu fotografiju je snimila kamera koju je na površini ostavio sâm rover. Da upotpuni sliku, pored rovera vidimo sletni stepen koji je omogućio sletanje na Crvenu planetu s raširenom zastavom Kine, prvom zastavom koja se 'vijori' na Marsu:

Evropa lansira misiju 'EnVision' na Veneru

e1

3:0 za manje od nedelju dana. Nakon decenija suše u istraživanju Venere – izvinjavam se 'Venus Expressu' i 'Akatsukiju' – sada odjednom imamo 3 nove misije. Ako je NASA pre nedelju dana odobrila misije 'VERITAS' i 'DAVINCI+' na Veneru, juče je Evropska svemirska agencija (ESA) dala zeleno svetlo 'EnVisionu', orbiteru dizajniranom za pravljenje radarske karte Venere visoke rezolucije. 'EnVision' je odabrana kao peta srednje velika misija agencije (M5) na štetu drugog finaliste, visokoenergetske opservatorije 'THESEUS' (Transient High-Energy Sky and Early Universe Surveyor). Ako sve bude teklo prema planu, 'EnVision' će poleteti 2031, nakon Nasinih sondi na Veneru, iako bi lansiranje moglo biti 2032. ili 2033. (referentni datum pokretanja projekta je maj 2032.).

 

'Dragonfly': istraživač najvećih dina u solarnom sistemu

1Pošto smo nedavno videli misiju na Titan koja nikad neće poleteti, daj da vidimo jednu koja ima nekakve šanse. Ona će biti četvrta u Nasinoj porodici 'New Frontiers' koju čine 'New Horizons' (#1), 'Juno' (#2) i 'OSIRIS-REx' (#3), a ono što je čiini posebno zanimljivom, čak jedinstvenom, to je da se radi o helikopteru. Nosi naziv 'Dragonfly' a destinacija mu je – Titan.

Misija na Titan koju NEĆEMO videti

MisijaTitan 3Moj proces pisanja je spontan i zanimljiv čak i meni. Često se desi da počnem o jednoj temi a onda me podaci i slike odvedu na nešto sasvim drugo. Pretraživanje i čitanje je za mene kao Aladinova pećina: iza svake krivine je nova tajna koja čeka da je upoznam. Tako je bilo i danas. Pisao sam o dronu na Marsu, a onda sam se setio da hoće da pošalju dron i na Titan. 'Ha, zanimljivo za čitanje i pisanje! Samo da vidim koja to beše misija... TSSM? Šta to beše, nepoznato mi je. NASA-ESA? Moram to da vidim'. Dakle, danas ćemo da se upoznamo sa misijom čije lansiranje, kako sada stoje stvari, NIKO od nas neće da doživi.

Odabir asteroida za misije s posadom

NEO 4

Kada bi mene neko pitao, manuo bih se i Meseca i Marsa i Venere, i odleteo bih na neki zanimljivi asteroid. Uostalom, čvrsto verujem da će prvo sledeće telo solarnog sistema na koje će kročiti ljudska noga u narednoj deceniji biti asteroid. Za razliku od površina planeta, sletanje na asteroid zahteva vrlo malo energije, a takođe nije potreban ni preterano složen brod. Asteroidi ove vrste se nazivaju NEO (Near Earth Objects), a zanimljivi su i iz drugog razloga, neki od njih bi mogli da se u relativno bliskoj budućnosti zabiju u Zemlju. Kako svi kažu, nije pitanje da li će, već kad će...

 

'JUICE' – sonda za otkrivanje okeana na Jupiterovim mesecima

1

'Airbus' ne pravi samo putničke avione. On ima i izuzetno moćnu vojnu i kosmičku komponentu. Upravo oni još od 2012. prave sondu koja će da proučava Ganimed, Kalisto i Evropu, prvenstveno zato što se veruje da ovi svetovi imali ogromne količive tečne vode pa su zato potencijalno nastanjivi. Petotonski aparat će biti lansiran dogodine, a na destinaciju će stići nakon 88 meseci leta. Zanimljivo je da NASA planira da 2024. pošalje jedan svoj aparat u istom pravcu, 'Europa Clipper', koji će iz orbite oko Jupitera serijom fly-bya proučavati Evropu. Da vidimo danas dokle je stigla ESA.