Astronautika: misije

Misije

Kinezi se snimili na putu ka Marsu

KM1

U više navrata smo čitali da je posle dve godine čekanja letos konačno otvoren prozor za ekonomično lansiranje ka Marsu i to smo zdušno iskoristili. Arapi, Kinezi i Ameri su lansirali svoje sonde (i lendere), koje sada hitaju ka Crvenoj planeti i stići će tamo za pet meseci.

 

Lansiranje 'Sajuza MS-17' i pristajanje na ISS za samo 3 sata

5

Postavljen je novi rekord u pristajanju broda s ljudskom posadom na ISS. Pre par dana, 14. oktobra 2020. u 03:45 po našem, uzletela je raketa 'Союз-2.1a' s rampe PU-6 zone №31 kosmodroma Bajkonur sa brodom 'Союз MC-17' (№ 747, ili ISS-63S po Nasi). Nakon uspešnog uzletanja, brod je pristao uz modul 'Рассвет' ruskog segmenta ISS-a u 06:48 po našem, samo tri sata i tri minuta nakon lansiranja i četiri minute pre planiranog. To je prvi put da je brod 'Союз' primenio ultrabrzi pristup posle samo dve orbite. Do sada su 'Союзи' koristili trajektoriju od šest sati - četiri orbite - pa je poboljšanje još upečatljivije ako uzmemo u obzir da je do pre samo nekoliko godina ruskim brodovima trebalo dva dana da pristanu uz ISS.

 

Vodič kroz misiju OSIRIS-REx

Vodic 5

Trenutno najveći događaj u solarnom sistemu u koji su uključeni ljudi je nesumljivo uzimanje uzoraka sa NEO asteroida Bennu. To će 20. oktobra uraditi OSIRIS-REx, i ako bog da utovariti 60 grama prašine. Uzorak treba da stigne na Zemlju 2023, posle epopeje duge 7 godina.

'Orbilender' – misija za istraživanje života na Enkeladu

2

Nasina kosmička sonda 'Cassini' je ostavila bogato naslijeđe kada je njena 13-godišnja misija na Saturn završila 2017. godine. Jedno od najvećih otkrića: ledeni mesec Enkelad poseduje podzemni okean koji šprica vodu u kosmos. Pukotine na južnom polu imaju dovoljno visoke temperature za sugestiju da mesečevo jezgro zagreva okean. Na Zemlji se slična mesta nazivaju hidrotermalnim otvorima i oni predstavljaju hotspots za život.

 

Problemi Nasinog programa za planetna istraživanja

1

NASA servisira najveći program istraživanja planeta, na ogromnoj udaljenosti od ostalih kosmičkih agencija. Zapravo, mogli bismo gotovo reći da ako je NASA poslednjih decenija u nečemu briljirala, to je upravo na tom polju, gde je uspela da nas natera da živimo pravo zlatno doba u proučavanju Sunčevog sistema. Šta nas čeka u narednim godinama? Pa, jedna reč koja dobro sumira situaciju jeste kontinuitet. Tokom sledećih pet godina Nasin planetni naučni odeljak imaće prosečni godišnji budžet od $2,8 milijardi, što ga čini naučnim odeljkom sa daleko najvećim budžetom u Nasi[1] (seti se da i drugi naučni programi, poput astrofizike ili misija za osmatranje Zemlje, imaju svoje odeljke unutar agencije; osim toga, program misija sa posadom je onaj koji je do sada svake godine dobijao najveći udeo u budžetu). Uprkos svemu, postoje tačke koje treba poboljšati i druge koje su zabrinjavajuće.

 

Pola veka Lune

DEO MESECA U SSSR-U:
pola veka od 'Луне 16'

Luna16

E-knjiga Draga I. Dragovića


Mala loptasta kapsula visila je s padobrana na nebu kazahstanske stepe. Gledajući je, bilo je gotovo nemoguće zamisliti da je pre samo nekoliko minuta proletela kroz gornje slojeve Zemljine atmosfere ogromnom brzinom od 11 km/s. Zahvaljujući svojoj putanji, kapsula se brzo zaustavila, podvrgnuvši se brutalnom usporavanju od preko 300 g od kojeg bi svako ljudsko biće bilo pretvoreno u gulaš. Ali unutra nisu bili kosmonauti. Njihovo mesto je zauzimao 101 gram prašine i peska koji su poticali ni manje ni više nego sa Meseca. Bio je 24. septembar 1970. kada je u 08:26 po lokalnom kapsula sa svojim vanzemaljskim teretom dotakne tlo, oko 80 kilometara jugoistočno od grada Džezkazgana u Kazahstanu.