S vremena na vreme u AM među komentarima ili u nekom članku pomene se da Rusi nemaju para inače bi oni čuda radili u svemiru. Sve bi, dakle, bilo u redu i pokazala bi Rusija svoju veliku moć u kosmonautici samo da je para.
Prezentacija nove kineske kapsule za ljudsku posadu nakon što je vraćena sa testnog leta, iz visoke eliptične orbite i pri drugoj kosmičkoj brzini. Očigledno simuliranje povratka iz Mjesečeve orbite. Veoma impresivno parče hardvera koga su Kinezi uradili za duplo manje vremena nego što su Ameri svoj Orion, koji kao i sve ostalo što NASA radi nije dovoljno finansijski poguran.
Izdvojeni komentari povodom članka: Vodič kroz julska lansiranja na Mars
Približava se sezona lansiranja na Mars. Sledećeg meseca, Emirati, SAD i Kina će lansirati svoje aparate na Mars koje će stići tamo tokom februaru 2020. NASA i Kina će poslati svoje rovere na površinu, dok će UAE postaviti orbiter. Kini i Arapima će to biti prvi takav pokušaj, dok su samo SAD i SSSR uspeli da uspešno slete funksionalne sonde na tlo Crvene planete.
U februaru ove godine, NASA je odabrala četiri finalne misije za narednu misiju 'Discovery'[1], najjeftinijeg tipa u američkoj agenciji. Jedna ili dve od njih će napokon biti izabrana za napredak[2] početkom sledeće godine, ali timovi iz svake misije pojačavaju svoje lobiranje u javnosti, s namerom da postanu prepoznatljiviji u medijima. Dve od četiri misije su usmerene na vanjske planete, nešto što je retko u misijama tipa 'Discovery', a jedna od njih namerava da ni manje ni više nego da otputuje do Neptuna. Pričamo o 'Tridentu', sondi koja želi da bude prva koja je stigla do Neptuna nakon što ga je 'Voyager 2' posetio 1989. 'Trident' želi da se fokusira konkretno na Triton, najveći Neptunov satelit. Triton je objekat prečnika 2707 km – naš Mesec ima 3474 km – i predstavlja uhvaćeni objekat Kajperovog pojasa. 'Voyager 2' je otkrio složen svet sa slabom azotnom atmosferom i aktivnom površinom na kojoj se isticala polarna kapa na južnoj polutki, kao i azotnim oblacima i gejzirima. Susret 'New Horizona' s Plutonom 2014. ponovo je probudio zanimanje za Triton. Oba su tela Kajperovog pojasa i oba imaju složenu površinu. Međutim, oni nisu isti. Iz tog razloga, istraživanje Tritona omogućava nam da bolje razumemo evoluciju Kajperovog pojasa i, na kraju, nastanak Sunčevog sistema.
Krajem novembra 2018. NASA je objavila spisak sa 9 kompanija odabranih za sudelovanje u programu CLPS, stvorenom radi promovisanja slanja komercijalnih vozila na Mesec. Program CLPS (Commercial Lunar Payload Services) predstavljen je kao lunarni analog CRS-u (Commercial Resupply Services) koji je omogućio subvencioniranje nekoliko privatnih kompanija u razvoju kargo brodova za ISS, iako su razlike brojne. Kada je zamišljen program COTS, prethodnik CRS-a, ISS je već postojala i imala je specifične potrebe za prevoz tereta. Međutim, CLPS treba da posluži za prenošenje na Mesec naučno korisnih tereta koje tek treba definisati i koji će podržavati američki lunarni program 'Artemis'.
Možda nas “Oni” gledaju iz svemira ali i mi njih fotografiramo
(Mogu nas špijunirati iz svemira ali i mi njih vidimo i snimamo)
Uskoro počinje Marsova sezona! Svakih 26 meseci međusobni položaj nas i Marsa je takav da je idealan za lansiranje ka njemu. Ovog jula imamo u planu 3 lansiranja, od kojih će 2 da slete (1 će da ostane 'samo' u orbiti). NASA će lansirati rover 'Perseverance', a Kina svoj orbiter 'Tianwen-1' i rover. Trebalo je da ovog leta bude lansiran i treći rover, ali ESA je pomerila 'Rozalind Franklin' i misiju 'Kazačok' za sledeću priliku 2022.
Vidim da je jedna od tema koje jako intrigiraju posetioce sajta putovanje ljudi na Mars. Ogromna većina zamišlja to kao neki gest hrabrosti, svojevrsne odvažnosti koju treba da pokažemo kao vrsta i jednostavno se otisnemo. Malo se stisnemo, skupimo pare i hardver, i kao skok u hladnu vodu – stisnemo zube i pravac Mars! Nažalost, realnost je daleko od toga. Za sada ne postoji nijedan elemenat neophodan za takvo putovanje. Nijedan. Ni raketa, ni kapsula, ni baza, ni hardver, ni softveri, ni ljudstvo... čak ni grubi plan. NASA je ugrubo izračunala da bi takva dvogodišnja misija koštala oko $400 milijardi (Nasin godišnji budžet je malo preko $20 mld.), plus milijarde za sve nabrojano a da ne računam glavni resurs koji pravi probleme, a to je – vreme.
Razgovarao sam sa učesnicima video konferencije tokom koje je vršen prenos lansiranja američke rakete Falkon 9. Bilo je potrebno dve naše sesije da se raketa uspne do neba, jer je prvi put lansiranje otkazano desetak minuta pre starta zbog loših meteoroloških prilika.
