Astronautika: misije

Misije

Kina šalje dve sonde do ruba Sunčevog sistema

1

Kina je pokrenula projekat koja treba da dve svemirske sonde pošalje do ruba Sunčevog sistema a da potom, do sredine ovog veka, pređu u međuzvezdani svemir. Svaka od sondi bi imala svoj cilj. Jedna bi išla ka nosu heliosfere a druga ka njenom repu. Cilj projekta je da pošalje zasebne svemirske letelice do ruba heliosfere, tj. do ruba mehura do koga doseže Sunčev vetar, kako bi se proučila različita granična područja ovog mehura i kako na njega deluje međuzvezdana sredina.

Odani inženjeri koji upravljaju Nasinim sondama 'Voyager' širom kosmosa i vremena

24

Kako se misija 'Voyagera' približava kraju, tako se završavaju i karijere ostarelih istraživača koji su svih ovih decenija proširili naš osećaj za dom u galaksiji. Bojim se da stvarni kraj misije neće da doživi niko ko je učestvovao u njihovom planiranju i izgradnji. Parafraziraću jednu zanimljivu priču iz njujorškog magazina 'Times'

 

Sve spremno za let 'Domišljatosti' na Marsu

crop

Prvi helikopter kojem je suđeno da leti na drugoj planeti spreman je da započne svoju avanturu. 'Domišljatost', odn. 'Ingenuity', rover je spustio na tlo kratera Jezero 3. aprila 2021. tokom Sola 44. Mali helikopter se otkačio od rovera i pao s visine od 13 cm koji su ga delili od Marsovog tla. Proces je započeo 21. marta uklanjanjem poklopca koji je štitio dron tokom sletanja. Zatim je prešao na stvarnu sekvencu pripreme, koja je trajala šest solova. Konačno je dron prepušten sam sebi, oslanjajući se na vlastite baterije kako bi preživeo hladne Marsove noći. Nakon 'dostave', rover se pomaknuo za oko 5 metara kako bi dron mogao da bude izložen Sunčevoj svetlosti. Na sreću, 'Ingenuity' je preživeo prvu noć na otvorenom s temperaturama do -90°C i sada ima 29 dana za testiranje.

 

Zašto je NASA toliko skupa?

1Pišući nedavno o Marsovom helikopteru zapitao sam se zašto sve češće Nasini kosmički programi koštaju najpre stotine miliona a danas i milijarde dolara? Razvoj drona 'Ingenuity' koštao je $80 miliona ('Curiosity' čak $2,6 milijardi!), a mnogi smatraju da bi se nešto takvo moglo napraviti za samo par hiljadarki. Da li je to tako?

 

Prvi plavo-beli 'Sajuz' lansirao 38 satelita iz 18 zemalja

1922. marta 2021. u 06:07 UTC, kompanija 'GK Lansirne usluge'lansirala je raketu 'Sajuz-2.1a' / 'Fregat's rampe PU-6 kosmodroma Bajkonur. Misija se našla na prvim stranama iz dva razloga: prvo, jer je to bila rideshare misija sa ni više ni manje ni više nego 38 satelita i, drugo, zbog neobične boje koju je bacač ovom prilikom imao. Što se tiče prve tačke, glavni teret misije bio je južnokorejski satelit 'CAS500-1' za promatranje Zemlje. Reč je o satelitu od 500 kg koji je razvila KARI, južnokorejska svemirska agencija, sposoban za maksimalnu rezoluciju od 0,5 metra, smešten u heliosinhronu orbitu visine 500 km i nagiba od 97,4°. Potom je gornji stepen 'Fregat' manevrisao da bi postavio četiri japanska 'GRUS' satelita za promatranje Zemlje, teška po 80 kg, u orbitu od 590 km i 97,7º. Konačno, još jedan 'Fregatov' manevar je omogućio da se preostala 33 satelita postave u orbitu od 550 km sa nagibom od 97,6°.

 

Pre 10 godina: Kako će se „Curiosity“ spustiti na Mars?

baloniIstorija američkih istraživačkih rovera na Marsu je duga. I uspešna. Bez obzira što je jadni „Spirit“ definitivno izbačen iz stroja, njegov parnjak „Opportunity“ je još aktivan i zdrav. Ne treba da podsećam da bi u vreme njihovog lansiranja 2003. godine svako iz Nase bio presrećan da mu je neko garantovao da će roveri da funkcionišu makar 90 dana – „Spirit“ je radio 1944 dana, a „Oppotrunity“ radi evo već 2615 dana. Sada NASA planira njihovog naslednika, koji treba da sleti na Crvenu planetu u avgustu 2012. godine. Radi se o roveru „Curiosity“, koji će biti pet puta teži od „Spirita“. Biće veliki kao jedan (recimo) „Golf“.

 

'Tianwen 1' poslao slike mesta sletanja svog rovera

3

 Dok je Nasin rover 'Perseverance' s pravom okupirao pažnju svetskih medija, kineska sonda 'Tianwen 1' je nastavila sa prilagođavanjem svoje orbite kako bi započela svoju naučnu misiju. Prioritet u ovoj fazi je početak fotografisanja zone sletanja rovera, smeštene u Utopia Planitia. 10. februara 2021. 'Tianwen 1' je postavljen u orbitu oko Crvene planete od 400×180.000 km i nagiba od 11,8°, s periodom od jedanaest dana. 15. februara u 9:00 UTC sonda je ponovo uključila svoj glavni motor potiska od 3000 njutna kako bi promenila nagib svoje orbite u polarnu nagiba od 87° s periastrom od oko 280 kilometara. Potom je 20. februara motor uključen na oko 100 sekundi kako bi smanjio apoapsis sa 180.000 na 59.000 km, smanjivši tako svoj period rotacije na samo dva dana.