Kompanija SpaceX je uspešno izvršila važan, verovatno odlučujući test svoje rakete Falcon 9 i kapsule Crew Dragon.
Često se pitam šta sad radi 'New Horizons'? Iako je skoro duplo lakši od 'Voyagera' – trenutno ima nešto više od 410 kg – ipak je imao napornu karijeru. Devet godina je leteo rekordnom brzinom do Plutona a onda još tri do tajanstvenog Kajperovog asteroida. Podataka nema šta sad radi, ali znam da se veza redovno održava i da je sonda u dobrom stanju. Rekli su da će NASA pokušati da istraži još jedan Kajperovac ali još nije doneta konačna odluka. Pročitaj zašto.
Već tradicionalno, pogledajmo kosmički saldo za 2019. Izvršeno je ukupno 102 orbitna lansiranja, što je manje nego 2018. (114), ali još uvek više od proseka za ovu deceniju. Kina je, već drugi put za redom, zemlja sa najviše lansiranja (34), prilično ispred druge Rusije (25). Ameri su na trećem mestu sa 21. lansiranjem, mada bi to moglo da bude i 27 ako uvrstimo 6 lansiranja raketa 'Electron' koje je kompanija 'Rocket Lab' izvršila za Novi Zeland ('Rocket Lab' je rođena kao novozelandska privatna kompanija, ali je to danas američka kompanija).
Četiri mušketira ove godine kreću na Mars
Mars... nama je to svijet najsličniji Zemlji. Fotografije krajolika ne razlikuju se odveć od fotografija kakve možemo napraviti na Zemlji, OSIM u jednom sitnom detalju; tamo (zasad) nema tragova života.
24. decembra 2019. godine, u 12:03 UTC državna korporacija 'Роскосмос'lansirala je raketu 'Протон'sa meteorološkim satelitom 'Електр-Л' №3. 'Протон-M'/'Блок ДМ-03'poletio je s rampe ПУ-24 sa Lokacije 81 kosmodroma Bajkonur. Nakon tri uključivanja stepena 'Блок ДM-03', satelit je smešten u geostacionarnu transfernu orbitu nakon 6 sati i 37 minuta od lansiranja. Ovo je druga misija ove verzije 'Protona' ove godine, nakon lansiranja u julu koje je ponelo kosmičku opservatoriju 'Спектр-РГ'. Iako je 'Протон' – hipergolična raketa – proizvedena u kompaniji 'Хруничев', 'Блок-ДМ' – koji koristi kerolox pogon – delo je kompanije РКК 'Энергия'. Bio je to peti let ove verzije veteranskog stepena 'Блок-Д', izvorno razvijenog za lunarni program '7К-Л1' iz 60-ih, iako su prve dve misije završile neuspehom.
Nakon tačno 503 dana provedenih u orbiti oko malog asteroida udaljenog 252 mil. km od Zemlje, japanska sonda 'Hayabusa 2' je 13. novembra 2019. u 10:05 (po brodskom vremenu) napustila ovaj svet i krenula ka Zemlji. Japanci su ko pravi Japanci obezbedili da je sve do 19. novembra svako ko se zakači na sajt mogao da u real-timeu prati udaljavanje asteroida posredstvom male brodske kamere ONC-T. Posle toga, sonda je izvela manevar neophodan za pravilnu orijentaciju jonskih motora i asteroid se zauvek izgubio iz objektiva kamere.
Evropa i Rusija puno očekuju od misije 'ExoMars 2020'. Njen prvi deo je imao polovičan uspeh: orbiter TGO je na zadatku još i danas, dok se lender 'Schiaparelli' razbio o površinu. Sledećeg leta nas očekuje uzbudljiv nastavak: ruski lender 'Kazačok' će poneti rover 'Rosalind Franklin' koji bi trebalo da radi makar do 2022. Pripreme su u punom jeku, pa da vidimo dokle su stigle...
Dobra vest je da je 'Starliner' napokon otišao u kosmos nakon godina odlaganja. Loša vest je da sâm ulazak u orbitu nije pošao kako se očekivalo, pa svemirski brod neće moći da se spoji sa Međunarodnom stanicom (ISS). Prvi 'Starliner' je besprekorno poletio bez posade 20. decembra u 11:36 UTC sa rampe SLC-41 u vazduhoplovnoj bazi Cape Canaveral nošen raketom 'Atlas V 422' (N22). Bila je to misija OFT (Orbitalni Flight Test) za program 'Starliner' a AV-080 za 'Atlas V'. To je bio prvi put da je korišćena verzija N22 slavne rakete 'Atlas V', opremljene prvim stepenom sa ruskim motorom RD-180 i drugim stepenom 'Centaur' sa dva motora RL-10-A-4-2 (umesto samo jednog RL-10 koji nosi ostale verzije 'Atlasa V'). Brod se pravilno odvojio i ušao u privremenu orbitu visine 71×181 km i nagiba 51,6°, to jest u gotovo suborbitalnu trajektoriju.
NASA ima malu ali ubitačnu porodicu srednje skupih kosmičkih letilica, od kojih svaka košta kao pola vojnog mlaznjaka. O 'New Horizonsu' smo čitali svašta, o 'Junoni' sam pisao pre par dana, pa da kažem šta ima novo sa 'OSIRIS-RExom', sondom koja je već godinu dana u orbiti oko asteroida Benu i čeka priliku da uzme makar 60 grama prašine i onda – bež' kući.
Možemo li da istražujemo ledene svetove Sunčevog sistema sondom koja bi skakala po površini koristeći snagu radioizotopskog generatora (RTG)? Prošle godine sam pisao o zanimljivim predlozima misija koje je predložila Nasina grupa za napredne i inovativne koncepte, NIAC. Tu je pomenut vrlo neobičan koncept: pomoću toplote koju stvara RTG zagrevao bi se led na površini i stvorio mlazove gasova koji bi omogućili sondi da 'skoči' kako bi izvela suborbitno putovanje. Zanimljivost ove varijante nuklearnog pogona je u tome, što bi se za razliku od tradicionalnih termičkih nuklearnih motora, umesto nuklearnog reaktora koristio RTG. RTG-ovi su vrlo sigurna tehnologija koja je dokazala svoju pouzdanost poslednjih decenija. Uz to bi se kao pogonsko gorivo koristio površinski led, što bi značajno uštedelo na težini letilice.
