Život

O SANSAMA ZA PRONALAZAK VANZEMALJACA (OZBILJNO)

SETIHome Logo.svg

Povodom teksta SETI@HOME ? Objavljujemo još jedan drevni članak Dragana Miladinovića u kojem autor evocira sećanje na SETI home i traganje za vanzemaljskim životom. Članak je iz 1999. i daje sažet pregled u to vreme dostignutih saznanja o eventualnom životu vanZemlje. 

(u to vreme, kao što ćete primetiti, članci su pisani bez naših slova, onih sa kvačicama)

VREME ZA SETU…”ADIO” ZA SETI@HOME ?

Setiathomeversion3point07

Verujem da je svaki zaljubljenik u astronomiju, bar u nekoj fazi svoga interesovanja, slučajno ili namerno “naleteo“ na ovaj čarobni program – skrinsejver, specijalno koncipiran za analizu radio signala, sa ciljem, da u svemirskom radio haosu, ulovi nesumnjiv znak vanzemaljskog razuma. Te davne 1999 godine, u doba povoja interneta ( bar na ovim širinama ), ovako smela, intrigantna i svima dostupna genijalna ideja, uz krajnju jednostavnost mogućeg aktivnog učešća u njenom sprovodjenju, budila je maštu svim istinskim zaljubljenicima u nauku. Učestvovati u nečemu što može dovesti do epohalnog otkrića, koje bi promenulo svet, bio je izazov kojem je jednostavno bilo nemoguće odoleti.

 

Kratka istorija potrage za životom na Marsu – e-knjiga

potragaBilo je vreme kada su Zemljani bili sigurni da na Marsu postoji visoko razvijeni život, napredniji od našeg, zemaljskog. O tom životu skupljeni su brojni posredni podaci, pisane su knjige, pravljeni planovi za uspostavljanje kontakta sa susedima. A onda su nadanja i velika očekivanja splasla i nastupilo je vreme tihog razočarenja. Ipak, istraživanja su nastavljena, ali sada sa novim pogledima na život i novim idejama o njemu. O tome govori ova Kratka istorija potrage za životom na Marsu.

Bleda plava tačka 2020

PaleBlueDot2020Na današnji dan pre 30 godina (14. februara 1990) Vojadžer 1 poslao je poslednju fotografiju pre nego je zauvek isključio svoje kamere. Sa daljeni od 6,4 milijardi kilometara i na 32 stepena iznad ekliptičke ravni snimio je planetu Zemlju. Zemlja je zahvatila smo 0,12 površine jednog piksela. Iako misija Vojadžera nije bila da snima Zemlju, na predlog Karla Sagana to je učinjeno. Inspirisan fotografijom, Karl Sagan je napisao:

Mali fosili iz drevne lagune

FAUNA 02

Primjerci fosila faune i flore sa nalazišta na području Trebinja pronađeni krajem 2019. godine. Prema Osnovnojgeološkoj karti SFRJ 1:100.000, sedimenti nalazišta su sa prelaza iz donje u gornju epohu rane  krede, stadija barema u apt, prije oko 125 miliona godina. Ipak sudeći po nađenim fosilima, vjerovatnije su to (mišljenje može bitipogrešno) 10-ak miliona godina mlađi sedimenti, sa kraja stadija apta, prije oko 115 miliona godina kada je ovo šire područje bilo arhipelag mnogih malih ostrva u zapadnom dijelu okeana Tetis.

Ekstremofili: Podela - U odnosu na ostale faktore

methanococchus

3. 4. U odnosu na ostale faktore

Pritisak

Barotolerantni – ekstremofili koji nastanjuju duboka mora i optimum rasta imaju na 1 atm i dubinama od 4000 m. Mikroorganizmi sa ovih dubina prilagođeni su i na uslove niskih koncentracija hranljivih materija, manjka sunčeve svetlosti i niskim temperaturama. Barotolerantni ekstremofili imaju mnogo predstavnika među ribama, rakovima i drugim višećelijskim organizmima.

 

Ekstremofili: Podela - U odnosu na zasićenost vodom

v2

3. Podela ekstremofilnih organizama

3.3. U odnosu na zasićenost vodom

Kserofili – vrsta ekstremofilnih organizama koja nastanjuje pustinje i pustinjske stene, staništa koja su izuzetno siromašna vodom. Kolonije mikroskopskih bakterija koje žive na površinama pustinjskih stena hiljadama godina formiraju vrstu patine koja se popularno naziva pustinjska glazura. To je ustvari tanak sloj mangana, gvožđa i gline na površinama stena sprženih sunčevim zracima. Ovi minijaturni stanovnici pustinjskih stena preživeli su nebrojena stoleća na nekim od najnegostoljubivijih mesta na Zemlji i možda predstavljaju najstarije žive kolonijalne oblike života.

Predstavnici:     

Metallogenium
Pedomicrobium.

 

Fosili školjki iz rane jure

1litios01

Fosili, otkriveni u rejonu zapadno od Lastve (područjeTrebinja), skoro 190 miliona godina se nalaze u krečnjačkim sedimentima iz perioda rane (donje) jure. To su ostaci školjki litiotida (Lithiotidae, Lithiotis) što su u tom dalekom prošlom istorijskom i geološkom vremenu živjele na ovom području.

 

Potkategorije