Život

Veštačka superinteligencija ne može se kontrolisati

HalGSB

Decenijama postoji ideja veštačke superinteligencije koja uništava čovečanstvo, i sretali smo je najčešće u SF romanima i filmovima. Ali tim problemom se bave i naučnici. Oni su upravo doneli presudu o tome da li ćemo moći da kontrolišemo računarsku superinteligenciju. Odgovor je: Gotovo definitivno ne.

 

Deset najvećih izumiranja živog sveta

i1

Pišući nedavno o značaju kiseonika na svet i život u kosmosu podsetio sam se na brojna izumiranja flore & faune na našoj planeti tokom njenog postojanja. Razlozi za to su brojni, složeni, svaki put drugačiji, i mi o njima uglavnom ne znamo mnogo već pokušavamo da ih pročitamo iz ono malo fakata koje možemo izvući iz geoloških pokazatelja kojima danas raspolažemo. Pokušajmo da kažemo nešto više o njima.

Zaboravite na Mars, idemo na Veneru!

Venera 2

Prva planeta koju bi trebalo koloniziovati je Venera. Iako su na njenoj površini uslovi smrtonosni, Venerina atmosfera je najgostoljubivije mesto u Sunčevom sistemu, ne računajući Zemlju. Druga stvar je što je upravo objavljeno da je u njenoj atmosferi otkiven fosfin, što može biti znak postojanja života.

 

Na Veneri možda postoji život

venus1

...Ipak, neki naučnici spekulišu o životu na Veneri. Postoje područja u Venerinoj atmosferi koji bi neki jednostavni oblici života mogli da podnesu. Šta više u kojima bi njima bilo sasvim prijatno. Ta područja se nalaza na 50 do 60 kilometara visine od tla planete i tu vladaju pogodne temperature (od 75 do -10 stepeni C, zavisno od visine), tu postoje hranljivi sastojci pa i nešto vode unutar kapljica sumporne kiseline u oblacima. E tu bi, u tim kapljicama mogli da opstanu neki mikrobi. Uostalom i na Zemlji postoji atmosferska biosfera u kojoj žive takvi organizmi. Njihov dom su kapljice vode koje vetar raznosi širom kontinenata i okeana.

 

Supernova- uzrok masovnog pomora na granici devona i karbona

explodingsta

Nova studija tima istraživača predvođenog Brianom Fieldsom, profesorom fizike i astronomije na Univerzitetu Ilinois iznosi hipotezu da je supernova udalјena oko 65 svetlosnih godina bila odgovorna za masovno izumiranje živog sveta u kasnom devonu pre 359 miliona godina.

 

O SANSAMA ZA PRONALAZAK VANZEMALJACA (OZBILJNO)

SETIHome Logo.svg

Povodom teksta SETI@HOME ? Objavljujemo još jedan drevni članak Dragana Miladinovića u kojem autor evocira sećanje na SETI home i traganje za vanzemaljskim životom. Članak je iz 1999. i daje sažet pregled u to vreme dostignutih saznanja o eventualnom životu vanZemlje. 

(u to vreme, kao što ćete primetiti, članci su pisani bez naših slova, onih sa kvačicama)

VREME ZA SETU…”ADIO” ZA SETI@HOME ?

Setiathomeversion3point07

Verujem da je svaki zaljubljenik u astronomiju, bar u nekoj fazi svoga interesovanja, slučajno ili namerno “naleteo“ na ovaj čarobni program – skrinsejver, specijalno koncipiran za analizu radio signala, sa ciljem, da u svemirskom radio haosu, ulovi nesumnjiv znak vanzemaljskog razuma. Te davne 1999 godine, u doba povoja interneta ( bar na ovim širinama ), ovako smela, intrigantna i svima dostupna genijalna ideja, uz krajnju jednostavnost mogućeg aktivnog učešća u njenom sprovodjenju, budila je maštu svim istinskim zaljubljenicima u nauku. Učestvovati u nečemu što može dovesti do epohalnog otkrića, koje bi promenulo svet, bio je izazov kojem je jednostavno bilo nemoguće odoleti.

 

Kratka istorija potrage za životom na Marsu – e-knjiga

potragaBilo je vreme kada su Zemljani bili sigurni da na Marsu postoji visoko razvijeni život, napredniji od našeg, zemaljskog. O tom životu skupljeni su brojni posredni podaci, pisane su knjige, pravljeni planovi za uspostavljanje kontakta sa susedima. A onda su nadanja i velika očekivanja splasla i nastupilo je vreme tihog razočarenja. Ipak, istraživanja su nastavljena, ali sada sa novim pogledima na život i novim idejama o njemu. O tome govori ova Kratka istorija potrage za životom na Marsu.

Bleda plava tačka 2020

PaleBlueDot2020Na današnji dan pre 30 godina (14. februara 1990) Vojadžer 1 poslao je poslednju fotografiju pre nego je zauvek isključio svoje kamere. Sa daljeni od 6,4 milijardi kilometara i na 32 stepena iznad ekliptičke ravni snimio je planetu Zemlju. Zemlja je zahvatila smo 0,12 površine jednog piksela. Iako misija Vojadžera nije bila da snima Zemlju, na predlog Karla Sagana to je učinjeno. Inspirisan fotografijom, Karl Sagan je napisao:

Potkategorije