Život

Simulacija kolonizacije Mlečnog puta

1

Čovek je vrlo daleko od kolonizacije obližnje zvezde a još dalje od kolonizacije Mlečnog puta. Samo putovanje je povezano sa bezbrojnim problemima. Prispeće do drugog sveta i njegovo naseljavanje je novi skup problema. To nije smetalo Nasinoj Laboratorija za mlazni pogon (JPL) da raspiše konkurs za simulaciju koja bi nam rekla koliko bi vremena trebalo čoveku da kolonizuje Mlečni put.

Prvi znak vanzemaljaca?

2

Fizičar Avi Loeb sa Harvarda veruje da trebamo da ozbiljno razmotrimo ideju da je ’Oumuamua - prvi poznati objekat koji je prošao kroz naš Sunčev sistem - možda stvorila vanzemaljska civilizacija iz nekog drugog zvezdanog sistema. O tome je napisao knjigu Extraterrestrial, the First Sign of Intelligent Life Beyond Earth (Vanzemaljsko, prvi znak inteligentnog života izvan Zemlje).

 

Ceres: Novo mesto za ljudsku koloniju

3

Ideja kolonizacije Sunčevog sistema je stara. Ali tek od nedavno nešto se zaista i radi u tom pravcu. Američka kompanija SpaceX intenzivno radi na svom novom modelu svemirskog broda, Staršip o čemu redovno pišemo. Direktor SpaceXa, Ilon Mask jasno je rekao da smatra da je život na Zemlji ugrožen i da je iz bezbednosnih razloga treba formirati trajnu ljudsku koloniju na Marsu.

 

Veštačka superinteligencija ne može se kontrolisati

HalGSB

Decenijama postoji ideja veštačke superinteligencije koja uništava čovečanstvo, i sretali smo je najčešće u SF romanima i filmovima. Ali tim problemom se bave i naučnici. Oni su upravo doneli presudu o tome da li ćemo moći da kontrolišemo računarsku superinteligenciju. Odgovor je: Gotovo definitivno ne.

 

Deset najvećih izumiranja živog sveta

i1

Pišući nedavno o značaju kiseonika na svet i život u kosmosu podsetio sam se na brojna izumiranja flore & faune na našoj planeti tokom njenog postojanja. Razlozi za to su brojni, složeni, svaki put drugačiji, i mi o njima uglavnom ne znamo mnogo već pokušavamo da ih pročitamo iz ono malo fakata koje možemo izvući iz geoloških pokazatelja kojima danas raspolažemo. Pokušajmo da kažemo nešto više o njima.

Zaboravite na Mars, idemo na Veneru!

Venera 2

Prva planeta koju bi trebalo koloniziovati je Venera. Iako su na njenoj površini uslovi smrtonosni, Venerina atmosfera je najgostoljubivije mesto u Sunčevom sistemu, ne računajući Zemlju. Druga stvar je što je upravo objavljeno da je u njenoj atmosferi otkiven fosfin, što može biti znak postojanja života.

 

Na Veneri možda postoji život

venus1

...Ipak, neki naučnici spekulišu o životu na Veneri. Postoje područja u Venerinoj atmosferi koji bi neki jednostavni oblici života mogli da podnesu. Šta više u kojima bi njima bilo sasvim prijatno. Ta područja se nalaza na 50 do 60 kilometara visine od tla planete i tu vladaju pogodne temperature (od 75 do -10 stepeni C, zavisno od visine), tu postoje hranljivi sastojci pa i nešto vode unutar kapljica sumporne kiseline u oblacima. E tu bi, u tim kapljicama mogli da opstanu neki mikrobi. Uostalom i na Zemlji postoji atmosferska biosfera u kojoj žive takvi organizmi. Njihov dom su kapljice vode koje vetar raznosi širom kontinenata i okeana.

 

Supernova- uzrok masovnog pomora na granici devona i karbona

explodingsta

Nova studija tima istraživača predvođenog Brianom Fieldsom, profesorom fizike i astronomije na Univerzitetu Ilinois iznosi hipotezu da je supernova udalјena oko 65 svetlosnih godina bila odgovorna za masovno izumiranje živog sveta u kasnom devonu pre 359 miliona godina.

 

Potkategorije