- Detalji
-
Kategorija: Istorija
-
Datum kreiranja: utorak, 19 novembar 2024 14:12
-
Autor Astronomski magazin
Ovo je lista predmeta koje su Zemljani bacili ili meko spustili na Veneru – i zatim napustili jer su odslužili svoje. Na listi se ne nalaze manji predmeti kao što su padobrani ili toplotni štitovi.
Opširnije: Stvari sa Zemlje na Veneri
- Detalji
-
Kategorija: Istorija
-
Datum kreiranja: utorak, 17 oktobar 2023 12:12
-
Autor Astronomski magazin
Znate li koliko tona raznih stvari su Zemjani poslali na Veneru?
Opširnije: Stvari koje su Zemljani bacili na Mars
- Detalji
-
Kategorija: Istorija
-
Datum kreiranja: utorak, 10 oktobar 2023 17:12
-
Autor Aleksandar Zorkić
Znate li koliko tona raznih stvari su Zemjani poslali na Veneru?
Opširnije: Stvari koje su Zemljani bacili na Veneru
- Detalji
-
Kategorija: Istorija
-
Datum kreiranja: ponedeljak, 17 februar 2020 19:18
-
Autor Aleksandar Zorkić
O tome šta je sve Zemlja bacila ili meko spustila na Mesecpisali smo 2010. pa zatim 2020. godine. Od tada je bilo novih misija na Mesec, a pojavile su se i nove zemlje koje su hitnule nešto svoje opreme i skalamerije, na našeg kosmičkog suseda. Došlo je, dakle, vreme da osvežimo našu listu veštačkih stvari koje su sa Zemlje poslate na Mesec.poslate na Mesec.
Opširnije: Stvari koje su Zemljani bacili na Mesecu (2023)
- Detalji
-
Kategorija: Istorija
-
Datum kreiranja: sreda, 04 oktobar 2023 16:02
-
Autor Marino Tumpić
Na današnji dan, 04.10.1957., u popriličnoj tajnosti sa raketodroma u nedostupnoj unutrašnjosti Rusije put zvijezda krenula je moćna raketa (R-7, popularno zvana „semjorka”) i u Zemljinu orbitu postavila prvi umjetni Zemljin satelit; Sputnik 1.
Opširnije: Poletio je i otvorio Novo doba Čovječanstva
- Detalji
-
Kategorija: Istorija
-
Datum kreiranja: utorak, 22 avgust 2023 12:57
-
Autor Jozef Šuštar
Lansiranje novih sondi na Mesec je pobudilo interesovanje za letove na Mesec, kao i podsećanje na ranije letove, pogotovo one sa ljudskom posadom.
Opširnije: Prelistajte arhive Lunarnih misija
- Detalji
-
Kategorija: Istorija
-
Datum kreiranja: sreda, 13 april 2022 23:53
-
Autor Draško Dragović
Posle početnih uspeha, misije 'Apolla' sa posadama su postale rutinske i dosadne. Sve manje ljudi je pratilo lansiranja, a još manje tok i naučne rezultate. Ni misija 'Apolla 15' nije izašla iz tog šablona, iako je prva donela rover na Mesec a na zemlju donela 77 kg kamenja. Ipak, monotoniju su razbili novinari kada su provalili da su astronauti tajno prošvercovali 641 poštnsku koveratu u kosmos koje su hteli da privatno prodaju dileru iz Zapadne Nemačke. Svaki od astronauta je trebao da dobije oko 40.000 današnjih dolara. Izbio je skandal i nijedan od njih više nikad nije poleteo, bar ne u kosmos, a kasnije je otkriveno da su svi prethodni astronauti radili slično. Danas je samo jedan od članova posade 'Apolla 15' živ.
Opširnije: Najgore sletanje na Mesec
- Detalji
-
Kategorija: Istorija
-
Datum kreiranja: ponedeljak, 14 mart 2022 00:08
-
Autor Draško Dragović
U junu 1989, oni koji su prisustvovali poznatom aeronautičkom sajmu Le Bourget, na periferiji Pariza, bili su ugodno iznenađeni. Među brojnim avionima koji su učestvovali na festivalu bio je i vrlo izuzetan gost: kosmički šatl 'Buran' na leđima Antonova An-225, najtežeg aviona koji je stvorio čovek. Predstava je bila impresivna. Sa šest turbofana, An-225 je bio pravi div, mnogo veći od Boeingovog 747 SCA ( Shuttle Carrier Aircraft ) koje je NASA koristila za prevoz svojih šatlova sa obale na obalu Sjedinjenih Država. Međutim, za razliku od SCA, An-225 je stigao prekasno. Jedva je stigao da obavi svoj prvi let 21. decembra 1988, samo nekoliko meseci ranije. Do tog vremena, Sovjetski Savez nije bio u mogućnosti da vazdušnim putem prevozi delove programa 'Burana'.
Opširnije: Uništenje An-225: kraj 'Buranovog' sna