15.11.2022. 

 Napomene 

Nomenklatura Mesečevog reljefa podrazumeva označavanje reljefnih formi po morfološkim i drugim jedinstvenim karakteristikama tako da se one lako mogu locirati, opisati i o njima diskutovati. Nakon otkrića teleskopa astronomi počinju da daju imena površinskim (litosfernim) formama nebeskih objekata, posebno na Mesecu i Marsu. Za standardizaciju  nomenklature nebeskih tela zadužena je Međunarodna astronomska unija.

U vezi Mesečeve nomenklature treba reći da je ona latinizirana te tako reč planina na Mesecu ima latinsko ime mons, zaliv sinus, dolina vallis itd. Nazivi se koriste kao prefiks u imenu datog objekta.

Inače terminologija IAU je već pomalo zastarela, a definicije pojmova ponekad su nedovoljno precizne, čak i pogrešne. Ipak, dok se ne kreira nova, ova je i dalje u upotrebi.

Nazivi litosfernih reljefnih formi je ovde data prema Rečniku geografskih naziva Međunarodne astronomske unije. Izlinkovani nazivi vode na stranicu Međunarodne astronomske unije posvećene Mesecu. Brojevi u zagradama pored naziva označavaju ukupan broj imenovanih formi.

---

REČNIK                                                                 

• Albedo Feature (1)

Albedo forma, mesto koje se od okoline razlikuje naglašenom refleksijom površine, i ne odnosi se na topografske karakteristike objekta.

Iako na Mesecu postoje brojna mesta koja se odlikuju bogatim albedo efektima u Mesečevoj nomenklaturi je ubeleženo samo jedno takvo mesto: Reiner Gamma.

• Catena, catenae (20)

Lanac kratera. Smatra se da je većina Lunarnih lanaca nastalo u jednom događaju prilikom pada više udarnih tela na Mesec.

• Crater, craters (1639)

Krater, kružna depresija. Termin krater ima u Mesečevoj topografiji vrlo široko značenje. Pod njim se podrazumevaju sve prstenaste forme, a one su uglavnom kružnog oblika (sa brojnim izuzecima). Različitog su porekla i veoma različitih veličina. Najmanji krateri se mogu videti samo pod mikroskopom, dok u najveće može stati i čitava manja država jer im prečnik ide i do 300 kilometara. Kratera ispod  jednog metra u prečniku ima više miliona, a prečnika preko jednog kilometar oko trista hiljada i to na nama bližoj strani. Ukupno na Mesecu ih ima oko milion. 

Više o kraterima

• Dorsum, dorsa (40)

Greben, žila. Grebeni su valovitii nabori širine 10 do 50 kilometara, dužine više stotina kilometara, a visine do oko 500 metara. Strane su im vrlo blage te se mogu uočiti samo pri kosim zracima Sunca, tj. kada im je terminator u blizini. Nastali su od talasa magme pri stvaranju mora. Ima ih jedino u morima. Položajem obično prate oble kužnih mora.

• Fossa, fossae (2)

Duga, uska i plitka depresija.

• Lacus, lacūs (20)

"Jezero"; mala ravnica (samo u nomenklaturi Meseca). Jasno je da na Mesecu tečne vode nema, ali da je ima ovo bi moglo da bude dobro dno nekog njegovog jzera.

• Landing site name (85)

Mesta u području sletanja misija Apola. Obično su u pitanju sasvim mali krateri.

• Mare, maria  (22)

"More"; velika kuržna ravnica (samo u nomenklaturi Meseca). Isto kao i za jezera - nekada davno, pre teleskopa gledano sa Zemlje činilo se da na Mesecu postoje velika mora, čak i okean. Kasnije se ispostavilo da od tečne vode na Mesecu nama ni traga, ali naziv za velike ravnice se zadržao pa mi i danas te oblasti zovmo mora.

Više o morima Meseca

• Mons, montes (54)

Planina, planinski venac. Nose imena po planinama na Zemlji što je u nomenklaturu uveo Hevlius, a kasnije podržao Ričoli, otac Mesečeve nomenklature.

• Oceanus, oceanii (1)

"Okean", vrlo velika oblast sa tamnim dnom (samo u nomenklaturi Meseca). Pogledajte: Mora.

• Palus, paludes (3)

"Močvara"; mala ravnica (samo u nomenklaturi Meseca). Ponekad je ovu formu teški identifikovati jer se na gotovo isti način opisuje i sinus, tj. zaliv, ravnica.

• Planitia, planitiae (1)

Niska zaravan.

• Promontorium, promontoria (9)

"Rt" (samo u nomenklaturi Meseca).

• Rima, rimae (122)

Brazda. Brazde su široke obično nekoliko kilometara, a pružaju se u dužinu i preko 100 km. Postoje samo u nomenklaturi Meseca.

• Rupes, rupēs (8)

Rased. Rasedi se pružaju u dužinu i na preko 100 km. Visine su od 150 do 300 metara. Blago se izdižu od okoline pod uglom od desetak stepeni.

• Satellite Feature (7113)

Topografska forma koja se oznakom povezuje sa obližnjom, dominantnijom formom. Npr. mali krateri u okolini većeg dobijaju njegovo ime + slvnu oznaku. Tako pored kratera Plato postoji više znatno manjih kratera sa oznakama Plato A, Plato B itd.

• Sinus, sinūs (11)

Zaliv, mala ravnica. Opis ovih formi je zapravo isti i kao i za one pod nazivom Palus, tako da razlika nije uvek sasvim jasna.

• Vallis, valles (14)

Dolina. Doline su dugačka udubljenja u tlu, dno im je uglavnom ravno, a prostiru se i na preko 150 kilometara u dužinu. Dubina im je preko 1 km.