Bajke i zanimljivosti o ruskoj lunarnoj raketi N1
„H-1“ je, pored raketa „Saturn V“ i „Энергия“, najsnažniji nosač koji je čovek napravio. Sovjetski Savez je uložio enormna ljudska i materijalna sredstva da napravi ovog džina ne bi li održao korak sa Nasom.
Međutim, sva četiri probna lansiranja završena su neuspehom. Što je najzanimljivije, SSSR je odlučno poricao njeno postojanje sve do kraja osamdesetih, pa nije čudo da sve do danas žive neki mitovi o ovom džinu.
Nije danas retkost pronaći u literaturi i na različitim sajtovima priče sa je ova raketa nosila ime “Геркулес“ ili pak „Ленин“. Sva ta naklapanja su potpuno pogrešna i potiču od prvih šturih i konfuznih informacija koje su procurele iz sovjetske štamve tokom osamdesetih godina. Istina je prosta: raketa je bila poznata jedino kao „N-1“ ili „N1“ („N“ potiče od ruske reči носитель, „nosač“ ili „lanser“, iako su neki pogrešno verovali da se radilo o početku reči наука), ili pak u nekim slučajevima po GRAU šifri Ministarstva odbrane – 11A52.
Takođe postoji određena konfuzija između ove rakete-nosača i sovjetskog lunarnog programa. Taj program iz 1964. nosio je ime “N1-L3” (rus. „Н1-Л3“) i uklučivao je raketu „N-1“, lunarni orbiter „Sojuz 7K-LOK“ („Союз 7К-ЛОК“) i lunarni modul „LK“ („ЛК“). Iz razloga što se rusko (ćirilično) slovo „Z“ piše isto kao i cifra „3“, u brojnom tekstovima još iz „onog“ vremena postoji konfuzija, čak i u nekim sovjetskim dokumentima. U engleskoj Wikipediji piše da je planirano da 1. faza sovjetskog istraživanja Meseca predstavlja bespilotno kruženje oko Meseca, 2. faza kruženje sa posadom, a 3. faza sletanje ljudi..
Preuzmite e-knjigut u PDF verziji (33 strane, 8,77MB) |
Pročitajte ostale e-knjige Draška Dragovića |