SKLAPANJE KOSMIČKIH LETILICA
Svemirske letilice za bilo koju međuplnetnu misiju iste su kao i bilo koji visokointegrisani sistem, i vode se osnovnim principom da “oblik prati funkciju”. Oblik svake međuplanetne letilice u mnogome zavisi od njegovih instrumenata i njihovog “vidnog polja”, usmerenosti, težine i snage i termičkih zahteva. Ova priča se odnosi na tri već lansirane APL-ove letilice – ‘New Horizons’, ‘MESSENGER’ (MErcury Surface, Space ENvironment, GEochemistry, and Ranging) i ‘STEREO’ (Solar TErrestrial RElations Observatory) – u kontekstu konstruktorskih ograničenja, kako se suočiti s njima, koja polja su im zajednička a koja jedinstvena i zašto.
Svaki naučni korisni teret razvijen za neku međuplanetnu misiju sastavljen je da bi odgovorio na specifičan set pitanja, kao što su (I) kakva su fizička i geološka svojstva planete ili objekta koji posećuje, i (II) kako i pod kakvim uslovima su planete formirane i razvijane. Takva naučna merenja se vrše uz pomoć brojnih instrumenata, poput vidljivih i infracrvenih spektrometara, rentgenskih i gama spektrometara, magnetometara, interferometara, detektora čestica, uređaja za uzimanje uzoraka, itd. Primarna funkcija svake letilice jeste u pružanju podrške tim naučnim instrumentima. Letilice obezbeđuju pogon, kontrolu položaja, električnu energiju, komunikaciju, termičku zaštitu, neophodan stabilan oslonac za instrumente tokom lansiranja, i održavanje odgovarajuće orbite i usmerenosti u određenom pravcu. Konačno, sve te međuplanetne sonde su dizajnirane tako da prate svoj specifičan radni vek, tokom kojeg moraju da funkcionišu i pošalju podatke nazad na Zemlju.
“MESSENGER” je bila prva kosmička sonda koja je ušla u Merkurovu orbitu (sl. 1), a njen naučni teret je činilo sedam instrumenata. Razumevanje Merkura i sila koje su ga formirale fundamentalna su za naše razumevanje zemljolikih planeta i njihove evolucije. Ključno ograničenje vezano za “MESSENGER” odnosilo se na intenzivnu temperaturu planete Merkur, čija se površina zagreje i do 450° C. Takva ekstremna temperatura je zahtevala da se letilica i njen nauči teret zaštite od direktnog zračenja Sunca. Sa one strane letilice koja je bila okrenuta ka Suncu bio je pričvršćen fiksni keramički “suncobran”, koji je bio u stanju da temperaturu unutrašnjosti “busa” održava na ugodnih 25° C. Sledeći zahtev prilikom konstrukcije “MESSENGER-a” odnosio se na veliku količinu goriva neophodnog za izvođenje misije. Veličina i težina pogonskog sistema dominirala je po zapremini i ukupnoj težini prilikom lansiranja. Da bi postigla minimalnu težinu a maksimalni snagu, letilica je imala kostur konstruisan od grafitnih vlakana i cianatnih estera.
|
|
Preuzmite e-knjigu u PDF formatu (27 strana, 3,8 MB) 
|
|
Pročitajte ostale e-knjige Draška Dragovića |
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
