O sudaru naše galaksije u davnoj prošlosti sa drugom, omanjom galaksijom već smo pisali 7. jula prošle godine:
Izvori gravitacionih talasa koje su detektovale interferometarske laserske gravitacione opservatorije LIGO i Virgo, od 2015. godine do danas, su sudari crnih rupa, neutronskih zvezda i sudari crnih rupa i neutronskih zvezda. Svi ovi događaji dogodili su se na prilično velikim udaljenostima od više miliona do više milijardi svetlosnih godina.
Abell 1758 je skup galaktičkih jata. Prva posmatranja su sugerisala da se radi o jednom objektu, ali novija istraživanja su pokazala njegovu složenu strukturu te da je ono sačinjeno od po dva para odvojenih jata galaksija, severnog i južnog, međusobno razdvojenih oko šest miliona svetlosnih godina. Svako jato je uronjeno u ogromne oblake vrelog gasa (plava boja) i nevidljive tamne materije. U optičkom delu spektra takva struktura se ne vidi, ali ceo objekat je posmatran i u rendgenskim delu spektra čime je otkriveno i ono što nam nije dostupno u vidljivoj svetlosti.
Uz malo truda i mašte na ovoj slici ćete uočiti sablasno, deformisano lice koje luta u mračnim dubinama svemira. Sliku je snimio Svemirski teleskop Habl, a ona je objavljena uoči Noći veštica, praznika koji se u zapadnim zemljama, a zadnjih decenija sve više i u ostalim delovima sveta praznuje.
Veličinu svemira još uvek ne znamo sa velikom preciznošću.
M86, ili Messier 86 je galaksija. Nalazi se u sazvežđu Virgo (Devica) 55,6 miliona svetlosnih godina daleko od nas.
Na oko 30 miliona svetlosnih godina daleko od nas, u sazvežđu Cetus (Kit) skriva se sablasni galaksija: UGC 695. Sjaj ove galaksije je izuzetno slab te ju je gotovo nemoguće uočiti sa Zemlje čak i najmoćnijim teleskopima. Ona spada u „Low Surface Brightness galaxy“ (rekli bi smo: galaksija niskog površinskog sjaja) a to su one koje imaju bar za magnitudu manji sjaj od okolnog noćnog neba posmatranog sa Zemlje.
Svemirski teleskop Habl je zavirio u samo središte čuvene galaksije Whirlpool, ili Vrtlog, a poznatu i pod oznakom M51. Na fotografiji su jasno uočavaju grozdovi novoupaljenih zvezda duž spiralnih kraka ove moćne galaksije.
Astronomi dobro poznaju deo naše galaksije, onaj bliži nama. Ali delove koji su na suprotnoj strani su problematični i o tim delovima galaksija se uglavnom samo nagađa.
Spiralna galaksija ESO 137-001 se nalazi u galaktičkom jatu Norma. Udaljena je više od 200 miliona svetlosnih godina.
