Više puta smo pisali da su velike galaksije, naš Mlečni put, i Velika galaksija u Andromedi (M31) na putu sudara. Gledano iz naše pozicije M31 nam juri u susret brzinom od 110 kilometara u sekundi i lupiće o nas za neke četiri milijarde godina. Ali, možda i nije tako.
Umrle da bi se ponovo rodile
U svemiru kojeg vidimo i opažamo zapazili smo mnoštvo zvjezdanih gradova, galaktika. Neke su mlade, neke stare, druge prevelike, treće premale, neke još nismo ni dokučili našom opremom. Znamo za veliki postotak malih galaktika koje su – jednostavno mrtve. Prvotne zvijezde odradile su svoje životne cikluse i polako se gasile, jedna za drugom sve dok zvjezdana svjetlost nije utihnula. Mali zvjezdani gradovi pretvorili su se tiha, bezživotna, umrla mjesta. Starosjedioci su se pretvorili u prah i pepeo a djece niotkud. No je li doista tako kako nam pričaju elektronički zapisi teleskopa na kojima ne vidimo viku i nestašluke mladih zvijezda?
Poznata je i pod imenom Virgo A. Njena NGC oznaka je 4486. To je supergigantska eliptična galaksija, jedna od najvećih i najsjajnijih u lokalnom svemiru.
Ovo je infracrveni snimak centralnog područja naša galaksije, napravljen infracrvenom kamerom Very Large Telescope smeštenom u Čileu.
Naša galaksija, Mlečni put, je veća nego što smo mislili. U novim udžbenicima i enciklopedijama stoji da njen prečnik iznosi nešto preko 100.000 svetlosnih godina, u nekim se navodi čak i 150.000 svetlosnih godina, pa i više od toga. Ide se čak i do 200.000 svetlosnih godina. Ali sada naučnici iznose daleko, daleko veće procene prečnika Mlečnog puta. Nove procene znatno nadmašuju i najsmelije pretpostavke. Izlazi da prečnik naše galaksije iznosi blizu dva miliona svetlosnih godina!
Antene su par spiralnih galaksija koje razmenjuju svoje zvezde.
O sudaru naše galaksije u davnoj prošlosti sa drugom, omanjom galaksijom već smo pisali 7. jula prošle godine:
Izvori gravitacionih talasa koje su detektovale interferometarske laserske gravitacione opservatorije LIGO i Virgo, od 2015. godine do danas, su sudari crnih rupa, neutronskih zvezda i sudari crnih rupa i neutronskih zvezda. Svi ovi događaji dogodili su se na prilično velikim udaljenostima od više miliona do više milijardi svetlosnih godina.
Abell 1758 je skup galaktičkih jata. Prva posmatranja su sugerisala da se radi o jednom objektu, ali novija istraživanja su pokazala njegovu složenu strukturu te da je ono sačinjeno od po dva para odvojenih jata galaksija, severnog i južnog, međusobno razdvojenih oko šest miliona svetlosnih godina. Svako jato je uronjeno u ogromne oblake vrelog gasa (plava boja) i nevidljive tamne materije. U optičkom delu spektra takva struktura se ne vidi, ali ceo objekat je posmatran i u rendgenskim delu spektra čime je otkriveno i ono što nam nije dostupno u vidljivoj svetlosti.
