Oprema

SLS vs 'Starship': trka za osvajanje orbite

 1

Trenutno na svetu postoje samo tri države koje razvijaju teške rakete: Rusija, Kina i Sjedinjene Države. Ali samo Amerika ima dve super-rakete u izgradnji. Naravno, govorimo o Nasinom SLS-u i 'SpaceX-ovom' 'Starshipu' (u ovoj 'borbi' ostavili smo 'SpaceX-ov' 'Falcon Heavy' po strani). Ta dva lansera su predstavljena....

 

Promene na kineskim lunarnim raketama: CZ-9 i CZ-5DY

6

Kineski planovi da pošalju čoveka na Mesec se nastavljaju. Dokle su stigli? Prvo, novi lanser sa posadom već ima službeno ime: CZ-5DY. S druge strane, dizajn džinovske rakete CZ-9 pretrpeo je radikalnu promenu. No, pokušajmo da rezimiramo kako bi razumeli storiju. U 2018. Kina je predstavila svoje planove za izvođenje misija s posadom na Mesec uz pomoć nove rakete sposobne da podigne 70 tona u nisku orbitu. Sa dva lansiranja ove rakete, nazvane 'raketa 921''CZ-X' ili 'kineski Falcon Heavy' (CZ-FH), misije oko Meseca bi mogle da se izvode pomoću novih brodova sa posadom i stanice u lunarnoj orbiti – 'kineski Gateway' – negde nakon 2025. Uvođenjem ove nove rakete razvoj džinovskog lansera 'Dugi marš CZ-9', koji je u razvoju od 2011. godine, otišao je u drugi plan, mada je nedavno raketa službeno povezana sa misijama s posadom na Mesec, čije se prvo lansiranje planira tek za kraj ove decenije.

 

Rakete 'Terran': američka kopija 'SpaceX'

1

Ovo je jedan od poklona mojoj Eni za rođendan:

Aeronautička proizvodna kompanija 'Relativity Space' proslavila se kod kuće poslednjih dana zahvaljujući dobrom vođenju svojih financija. Ova kalifornijska kompanija nije do sada mnogo interesovala medije, ali razvija dve rakete koja će, ako nastave, dati puno materijala za razgovor: 'Terran 1' i 'Terran R'. 'Terran 1' je mala raketa, ne mnogo različitog dizajna od mnogih koje preplavljuju tržište poslednjih godina. Suprotno tome, 'Terran R' je prigrabio sve naslovne stranice zbog svojih gracioznih linija i u osnovi umanjene kopije 'SpaceX-ovog' sistema 'Starship'. 'Relativity Space' predstavlja novi kosmički startup smešten u Long Beachu, koji su 2015. osnovali lokalni inženjeri Tim Ellis i Jordan Noone. Poput ostalih New Space kompanija, njegov kratkoročni cilj je bio da razviju raketu kako bi se učvrstili na konkurentskom tržištu lansera. Smislili su 'Aeon 1', motor na metan – zapravo prirodni gas – i tečni kiseonik koji može da proizvede potisak između 69 i 113 kN. Motor sa manje od 100 delova, izrađen 3D printingom od posebne legure, testiran je više od 400 puta u Nasinom kosmičkom centru Stennis.

 

'Rocket Cargo': Pentagon traži raketu za putovanje po svetu

7Kada je 2017. 'SpaceX' objavio nameru da koristi sistem 'Starship' kao način za putovanje oko naše planete, svi su mislili da je to još jedna ekscentričnost Elona Muska. Osim komercijalnih mogućnosti ovog koncepta, činjenica je da 'SpaceX' nije jedini akter koji rakete vidi kao ultrabrzi metod transporta. 4. juna, Američko ratno vazduhoplovstvo (USAF) najavilo je projekat 'Rocket Cargo' za razvoj interkontinentalnog transportnog sistema pomoću raketa. 'Rocket Cargo' će biti četvrti projekat tipa 'Vanguard' koji financira AFRL (Air Force Research Laboratory) USAF-a, program usmeren na subvencionisanje naprednih, iako nezrelih tehnologija s relativno skromnim novčanim iznosima (manjih od $50 miliona). Stoga je 'Rocket Cargo' trenutno projekat u razvoju koji se možda neće realizovati, ali sama činjenica da je vojska zainteresovana za tako atraktivan koncept izazvala je cunami vesti o njemu.

Kineska konstelacija od 13.000 satelita

Kineski sateliti 5Satelitske megakonstelacije su u zamahu. Retko kada u jednoj nedelji nema lansiranja ponekog satelita 'Starlink'. Konstelacija 'SpaceX' već ima više od 1500 jedinica i plovi ka cilju da što pre dovrši razmeštanje četiri hiljade satelita raspoređenih u pet slojeva. Kasnije bi Maskova konstelacija trebala da ima oko 12.000 satelita, iako se planira lansiranje mnogo, mnogo više. Skromnije, ali i neumorno, megajato 'OneWeba' nastavlja i već ima više od dvesta satelita u orbiti, sa ciljem – još uvek dalekim – da lansira nekih šest hiljada satelita u drugoj fazi. Ali na papiru postoje i mnogi drugi projekti. 'Amazon'želi da lansirati 3236 satelita u 'Kuiperovu' mrežu, a isto sanja i 'Coca-Cola'. Evropa želi da ima svoju megakonstelaciju. 'Samsung' želi svoje. 'Boeing' takođe . 'Roskosmos' ne želi da zaostaje. Pentagon isto tako ... A Kina?

 

'Globis': džinovski 'Energijin' satelit

2Možeš li da zamisliš telekomunikacioni satelit od dvadeset tona? Možda ne zvuči previše, ali treba da imamo na umu da se većina komunikacionih satelita nalazi u geostacionarnoj orbiti (GEO), 36 000 km od Zemljine površine, pa je vrlo teško poslati objekat na to odredište. Zato najteži sateliti ove vrste obično ne prelaze 6 tona, čak i kada su lansirani raketom sposobnom da u nisku orbitu (LEO) ponesu i do dvadeset tona.

 

ERA, duga istorija evropske robotske ruke

4Ako sve bude u redu, modul 'Nauka' poleteće s Baikonura 15. jula ka ISS. 'Nauka' (MLM) predstavlja posljednji veliki modul iz sovjetske ere i, kao što znamo, njegovo lansiranje se odgađa više od petnaest godina. Među teretom će se naći jedan vrlo poseban objekat: evropska robotska ruka ERA. Kako je evropska robotska ruka završila na ruskom modulu? Pa, priča je još bizarnija, jer je ERA rođena pre četrdesetak godina kao HERA, robotska ruka dizajnirana za evropski šatl 'Hermes'.

Upoznaj 'Dugi Marš 5'

21

Danas bi trebali da se upoznamo sa najtežom raketom u kineskom arsenalu i petom članicom ogromne raketne porodice 'Dugi Marš', koja je dobila ime po 9000 km dugom maršu Cetungove Crvene armije 1935. godine. To je prva kineska raketa koja je ušla u ekskluzivni klub potrošača ne-hipergoličnih goriva. Ona je treća na svetu po snazi, kadra da podigne u orbitu 25 tona; ispred nje su samo američke rakete 'Delta IV Heavy' sa 28,8 t i 'Falcon Heavy' sa 63,8 t. Zapad je prvi put video ovu raketu tek na kraju testiranja 2015. Do danas je degažirano 7 ovih raketa, sa samo jednim faulom. O njima ćemo tek da slušamo priče...