Oprema

Ruski lunarni sistem pozicioniranja koji koristi laser

1

Svi znamo da zahvaljujući satelitskim globalnim sistemima za pozicioniranje više nije moguće izgubiti se na Zemljinoj površini. Trenutno postoji nekoliko sistema koji rade ili su u izradi, poput američkog GPS-a, evropskog 'Galilea', ruskog ГЛОНАСС-a ili kineskog Beidou-a. Ali kako odrediti položaj ako se nalazimo na površini drugog tela u Sunčevom sistemu? U tom slučaju stvari se komplikuju i moramo se poslužiti kombinacijom tehnika. Na primer, komunikacioni link ili fotografije površine često se koriste za određivanje našeg položaja u odnosu na određene geografske karakteristike. Međutim, ove su tehnike prilično netačne i očito bi bilo idealno imati lokalni 'GPS sistem'.

 

Staršip izveštaj: 30.03.2021. (izgubljen u magli)

SS 1

Posle jednodnevnog odlaganja Staršip prototipa broj SN11 poleteo je danas u 14h po našem vremenu. Gusta magla je onemogućila praćenje leta sa zemlje tako da je let mogao da se prati samo pomoću kamera na raketi. Kako to obično ide, nevolja ne dolazi sama. Posle 5 minta i 49 sekundi prestalo je emitovanje kamera.

 

Raketni pogon na sunčevu energiju

1

Inženjeri u Laboratoriji za primenjenu fiziku Univerziteta Džons Hopkins rade na prototipu rakete koja bi jednog dana mogla da služi za svemirske letelice koje žele da napuste Sunčev sistem. Ubrzanje za međuzvezdani let bi dobile od gravitacione i toplotne energije Sunca. Sunce bi bila praćka koja bi izbacila raketu na dalek put.

Staršip izveštaj: 02.02.2021

 1

Staršip SN9 kompanije SpaceX je dobio dozvolu za let. SN9 je leteo ali se kao i SN8 razbio i eksplodirao. Pri tome ovo je bilo lošije prizemljenje od SN8, ako se može govoriti o boljem i lošijem sletanju sa eksplozijom. Dok je SN8 udario o tlo u vertikalnom položaju, a SN9 bio je nagnut više od 45 stepeni.

 

Novi let Staršipa sprečila birokratija

 Starship 3

 Tokom prethodne sedmice smo očekivali novo lansiranje i let od 12,5 km sledećeg Staršipa, SN9. Prethodni SN8 je izveo istorijski let uradivši manevar zaranjanja, upravljanje krilima i manevar prelaska u vertikalni položaj i vertikalnog sletanja (sa neuspelim prizemljenjem). SN9 nije poleteo jer je FAA (Federal Aviation Administration, Fedralna avio administracija) oduzela SpaceXu licencu za lansiranje.

 

Mikroprocesori u kosmičkim letilicama

4aPišući nedavno o kvaru jednog od računara na Nasinom roveru 'Curiosity', zainteresovao sam se za 'mozgove' sondi o kojima pišem već godinama. Neki od njih već decenijama rade u najekstremnijim uslovima, na niskim temperaturama, bombardovani kosmičkim zračenjem, oslanjajući se na sebe, svoj po pravilu skromni hardver i genijalnos tehničara na Zemlji, od kojih mnogi nisu bili ni rođeni kada je dotični računar projektovan.

 

Džinovske rakete – deo IV

RaketeIV 3

Priča o džinovskoj raketi 'Nova' prava je zagonetka za istoričare osvajanja kosmosa. Može se reći da postoje dva potpuno različita 'Nova' programa. Prvi se pojavio krajem 50-ih i trajao je tokom ranih godina naredne decenije. Cilj ovog početnog programa 'Nova' bio je stvaranje dovoljno snažne rakete za lansiranje lunarnog broda u diretnu uzletnu trajektoriju, to jest, bez ulaska u nisku Zemljinu orbitu. Bilo je mnogo 'Novih', ali među svim predlozima ističe se početni dizajn 'Saturna C-8' iz Nasinog Marshallovog Centra (MSFC) – pod rukovodstvom Wernhera von Brauna – dizajn koji detaljno možemo da vidimo u ovim infografikama koje je napravio G. de Chiara: