Test Super Heavy (super teškog) bustera (raketnog potisnika) za prvu orbitalnu Starship letilicu kompanije SpaceX-a završio se tako što je plamen neočekivano izbio iz raketnih motora. Test je obavljen 11.7.2022 u SpaceXovom kompleksu Starbase u Boka Čiki, u Teksasu.
Radna odijela za otvoreni svemir nisu ispravna
Radna odijela astronauta koja se koriste prilikom izlazaka izvan svemirskog broda ili postaje prava su mala tehnološka čudesa koja omogućavaju čovjekov rad i boravak izvan sigurnosti interijera svemirskog doma. Zakaže li odijelo dok se astronaut nalazi u otvorenom svemiru svega je nekoliko desetaka sekundi ili u najboljem slučaju minut, dva do sigurne smrti.
Koji bi materijal uporediv sa nerđajućim čelikom mogao biti efikasniji i jeftiniji za 'SpaceX-ovu' raketu 'Starship'? Da li je prednost čelika samo u ceni? Koja vrsta nerđajućeg čelika se trenutno koristi za 'Starship'? Da bi stvarno razumeo zašto ga danas koriste, dobro je imati na umu da 'SpaceX' nije od početka koristio nerđajući čelik već ugljenična vlakna – čak su napravljeni i prototipovi.
'Reptori' su porodica Maskovih metanskih motora planiranih za buduću raketu 'Starship' koja bi trebala da učestvuje u istraživanju Meseca i kolonizaciji Marsa. RD-180 je ruski dvokomorni kerozinski motor čiji koreni su u mašinama koje su pokretale sovjetsku lunarnu 'Energiju. Danas nema sajta gde se ovi motori ne pominju kao pokretači američkih vojnih raketa 'Atlas V'. Rusi su sve donedavno prodali preko 120 ovih moćnih motora za $23 miliona svaki
Ovo može da se shvati i kao trik pitanje, jer su svi jonski motori u osnovi na električni pogon, tj. struja je neophodna za dobijanje jona a ovi obavljaju funkciju izduvnog goriva. Ovde mislim na nešto drugo, a na šta – pročitaj ako te zanima
Odavno se zna da ljudi nisu u stanju da žive u otvorenom kosmosu – ekstremne temperature od -150° C do +200° C, smrtonosno zračenje, mikrometeoriti, i što je najvažnije – vakuum, odn. otsustvo spoljnjeg pritiska okoline, u kome nema onog što nama treba, a to je kiseonik. Otsustvo spoljnjeg pritiska izaziva ključanje svih tečnosti, kojih u organizmu ima mnogo, a bez kiseonika čovekov mozak može da živi samo par minuta....
Aeronautička kompanija 'Relativity Space' poslednjih meseci je postala poznata zahvaljujući dobrom ulaganju svojih financija. Ova američka kompanija nije previše eksponirana u medijima, ali razvija dve rakete koje, ako krenu napred, obećavaju da će dati puno tema za razgovor: 'Terran 1' i 'Terran R'. 'Terran 1' je mali lanser dizajnom ne mnogo različit od mnogih koji su preplavili tržište poslednjih godina. Nasuprot tome, 'Terran R' je osvojio sve naslove zbog svojih gracioznih linija i zbog toga što u osnovi predstavlja smanjenu kopiju 'SpaceX-ovog' sistema 'Starship'. 'Relativity Space' je NewSpace startup smešten u Long Beachu (Kalifornija) koji su 2015. osnovali inženjeri Tim Ellis i Jordan Noone. Kao i druge New Space kompanije, njihov kratkoročni cilj je da razviju raketu koja bi stekla uporište na konkurentnom tržištu mikro-lansera. Propusnica im je Aeon 1, motor na metan – zapravo prirodni gas – i tečni kiseonik, koji može da stvori potisak između 69 i 113 kN. Motor, izrađen 3D printingom od posebne legure, testiran je preko 400 puta u Nasinom Stennis centru.
Krajem prošlog stoleća NASA je počela da razvija letilicu koja je, da je bilo više para i lobiranja, mogla da revolucionira pristup orbiti. Reč je, naravno, o X-33, projektu koji je većina – ali ne i ja – praktički zaboravila, a koji je ipak postao pravi mit u istoriji astronautike. Za mnoge je X-33 bio velika propuštena prilika, poslednji ozbiljan pokušaj stvaranja jeftinog, višekratnog lansirnog sistema koji je mogao da unese revoluciju u pristup kosmosu.
U martu ove godine američka kompanija 'Rocket Lab' je predstavila svoju novu raketu 'Neutron', lanser srednjeg tipa sposoban da postavi 8 tona u nisku orbitu. Uvođenje ovog lansera označilo je radikalnu promenu u poslovnom modelu kompanije na čelu s Novozelanđaninom Peterom Beckom, koji je do sada bio fokusiran na mikrolanser 'Electron', malu raketu koji može da onese oko 300 kg u LEO. To je na neki način značilo i priznanje poraza: da kompanija koja proizvodi sopstvene mikrorakete ne može da bude profitabilna ispunjavajući zahteve samo ovog sektora tržišta. Kako god bilo, novi 'Neutron' igra u mnogo jačoj ligi i nominovan je kao konkurencija raketama kao što su 'Antares' ili 'Sajuz'. Međutim, ni pola godine kasnije, 'Rocket Lab' je ponovo krenuo i prošle nedelje je predstavio novi dizajn za 'Neutron'. Zapravo, nova raketa je potpuno drugačija od one koju smo mogli da vidimo u martu. Pođimo prvo od te 'stare':
Nedavno je kompanija iz Barselone Pangea Aerospace predstavila Demo P1, raketni motor na bazi metana i toroidnog aerospike tipa. Mali motor, potiska 20 kN, testiran je na ispitnom stolu P8 Nemačke kosmičke agencije (DLR), a napravljen je korišćenjem tehnologije 3D printinga u metalu, čime je postignuta vrlo niska cena proizvodnje. Aerospike motori se proučavaju još od 60-ih, ali do sada nijedan nije pušten u upotrebu kao 'pravi' raketni pogon. Zato je za bolje razumevanje projekta 'Pangea Aerospace'neophodno znati o čemu govorimo.
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
