NEAR
PRVI ISTRAŽIVAČ ASTEROIDA
Krajem prošlog veka NASA je smislila da bi neke kosmičke zadatke mogle da obavljaju letilice čije bi misije trajale do 3 godine a koštale bi manje od \(150 miliona. Prva letilica tog programa, nazvanog 'Discovery', bila je misija 'NEAR', čija je konstrukcija, lansiranje i prvih mesec dana rada koštalo \)122 miliona. Do kraja, ta cifra se duplirala. Zadatak misije je bilo proučavanje asteroida Eros, te je on postao prvi koji je ikad proučavan sa orbite. Kako je sonda završila na kraju?
INTRO
13. avgusta 1898. godine, nemački astronom Carl Gustav Witt otkrio je do tada nepoznako kosmičko telo, danas poznato čovečanstvu kao asteroid (433) Eros. Na rastojanju od 316 miliona km od Zemlje, iza orbite Marsa, okreće se oko Sunca brzinom od 64.000 km na sat. Ali pošto u perihelu svoje orbite Eros skoro dodiruje Zemljinu putanju, asteroid je postao predmet velikog zanimanja astronoma. Početkom 90-ih, američki Kongres je doneo rešenje o izdvajanju sredstava za lov na asteroide koji mogu da predstavljaju potencijalnu pretnju našoj planeti. Zato je 17. februara 1996. NASA lansirala kosmičku sondu 'NEAR Šumejker' sa zadatkom 'probližavanja asteroidu koji se nalazi nedaleko od Zemlje' (engl. Near Earth Asteroid Rendezvous), računajući da bi aparat mogao da stigne do Erosa do sredine februara 2000. godine. Upravljanje sondom obavljano je iz Laboratorije za primenjenu fiziku (APL) univerziteta Džons Hopkins u Merilendu, u gradu Bolderu. Radionaredbe su stizale do njega tek za 17 minuta a vraćale se nazad u Komandni centar za 34. Aparat težak 805 kg (bez goriva 468 kg) projektovan je u APL. Za njegovu gradnju je potrošeno 26 meseci i $112 miliona.
'Near Earth Asteroid Randezvous' je od početka predstavljao zajednički projekat Nase i JPL-a. Prvobitni plan je bio da se poseti asteroid (4660) Nereus a usput i (2019) Van Albada, ali je na kraju izbor pao na Eros. Međuplanetna stanica je dobila zadatak da uđe u orbitu oko asteroida i odatle ga detaljno istražuje.