Astronomi se već desetljećima iščuđavaju nad Omegom Kentaura, masivnim zbijenim (kuglastim) zvjezdanim jatom. Ono bi trebalo biti puno crnih jama, preostalih nakon eksplozija zvijezda, pa ipak za takvo što ima malo dokaza. Astronomi su sada uporabili arhivirane podatke prikupljene NASA-inim Svemirskim teleskopom Hubble i ...
Pre otprilike 66 miliona godina, Zemlja je doživela geološki i biološki prelom koji je nepovratno izmenio tok evolucije. Udar masivnog nebeskog tela na kraju perioda krede nije samo uzrokovao masovno izumiranje, već je ostavio trajan hemijski trag u sedimentnim stenama širom planete. Decenijama su planetarni geolozi precizno rekonstruisali mehanizme uništenja, ali pitanje porekla samog impaktora – da li je on bio lokalni "lutalica" ili posetilac iz dalekih prostranstava – ostalo je domen hipoteza. Studija objavljena 2024. godine u časopisu Science predstavlja prekretnicu, koristeći naprednu izotopsku analizu kako bi se konačno lociralo rodno mesto objekta koji je okončao eru dinosaurusa.Pre otprilike 66 miliona godina, Zemlja je doživela geološki i biološki prelom koji je nepovratno izmenio tok evolucije. Udar masivnog nebeskog tela na kraju perioda krede nije samo uzrokovao masovno izumiranje, već je ostavio trajan hemijski trag u sedimentnim stenama širom planete. Decenijama su planetarni geolozi precizno rekonstruisali mehanizme uništenja, ali pitanje porekla samog impaktora – da li je on bio lokalni "lutalica" ili posetilac iz dalekih prostranstava – ostalo je domen hipoteza. Studija objavljena 2024. godine u časopisu Science predstavlja prekretnicu, koristeći naprednu izotopsku analizu kako bi se konačno lociralo rodno mesto objekta koji je okončao eru dinosaurusa.
Zamislite nepreglednost svemira u kojoj se čitavi zvezdani gradovi čine tek kao sitne svetleće tačke. U tom prostranstvu, astronomi se decenijama suočavaju sa fundamentalnim pitanjem: gde se zapravo završava jedna galaksija? Definisanje "ivice" ovih kosmičkih struktura predstavlja ogroman izazov, jer njihova bleda svetlost polako bledi i stapa se sa pozadinom, čineći ih gotovo nevidljivim za standardne instrumente.
Ledeni meseci gasovitih džinova predstavljaju najbolje kandidate za potragu za vanzemaljskim životom u sunčevom sistemu, jer smo u prethodnim decenijama istraživanja, otkrili da u svojoj unutrašnjosti skrivaju velike tečne vodene okeane, ali glavni izazov je kako proći kroz kilometre leda stotinama miliona kilometara daleko od Zemlje.
Naučnici sa Univerziteta Northwestern, Univerziteta u Čikagu i laboratorije Fermilab postigli su istorijski uspeh u razvoju alata veštačke inteligencije (AI) za dinamičko zakazivanje teleskopskih posmatranja. Ovaj inovativni sistem razvijen je u okviru instituta SkAI (AI Institute for the Sky), koji zajednički finansiraju National Science Foundation (NSF) i Simons Foundation. Sistem je svoju praktičnu primenu potvrdio na teleskopu Victor M. Blanco, koji se nalazi na interameričkoj opservatoriji Cerro Tololo (CTIO) u Čileu. Osnovna svrha alata je potpuna automatizacija kritičnih odluka o tome gde teleskop treba da bude usmeren u svakom trenutku, čime se optimizuje korišćenje dragocenog vremena za istraživanje svemira.
Eksperiment sa dva proreza predstavlja verovatno najslavniji, ali istovremeno i najčešće pogrešno tumačen ogled u istoriji nauke. On ne prestaje da zbunjuje čak ni iskusne fizičare, a u popularnoj kulturi se neretko koristi kao osnova za spekulativne i pseudonaučne teorije. Cilj ovog teksta je da demistifikuje fenomen, razjasni šta se zapravo dešava na subatomskom nivou i ukaže na to gde prestaje nauka, a počinje senzacionalizam.
Petnica se nalazi 7 km jugoistočno od Valjeva, u centralnoj Srbiji. Valjevo je udaljeno 99 km od centra Beograda sa kojim je povezano dobrim železničkim i autobuskim vezama. Valjevo je direktno povezano i sa obližnjim gradovima – Šabac, Loznica, Užice, Gornji Milanovac, Čačak itd. Lokacija je izabrana zbog zanimljivog okruže-nja i izuzetnih uslova za izvođenje različitih oblika rada na terenu.
Čovečanstvo je uložilo deset milijardi dolara u razvoj Svemirskog teleskopa James Webb (JWST), najmoćnijeg "oka" koje je ikada posmatralo kosmos, sposobnog da uhvati svetlost sa samog ruba vremena. Ipak, čak i sa ovakvom tehnološkom silom, astronomi se suočavaju sa paradoksalnim neprijateljem: mikroskopskim česticama gvožđa i kamenja. Ovi oblaci, koji lebde u atmosferama dalekih egzoplaneta, funkcionišu kao neprozirna kosmička zavesa, skrivajući hemijske potpise koji bi mogli otkriti tajne o nastanku svetova ili čak tragove života.
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
