Zamislite da stojite na tankoj liniji koja razdvaja svet večnog prženja od sveta večne tame. Na planetama koje su plimno zaključane (tidally locked), ovaj prelazni pojas – poznat kao terminator – predstavlja liniju večnog sumraka ili zore. To je jedino mesto gde se dva ekstrema dodiruju, stvarajući atmosferski haos nezamislivih razmera.
Zamislite da stojite na obali gde je more nepomično, a svetlost nosi duboku crvenu boju žara koji tinja. Nebo vam se čini toliko blizu da ga gotovo možete dotaći, nadvijeno nad svetom koji je istovremeno spokojan i zastrašujuće krhak. To isto sunce, u svojim hirovitim trenucima, sposobno je da duva takvom silinom da bi moglo „oguliti“ sav vazduh iznad vaše glave u jednom treptaju kosmičkog vremena.
Ako u našoj galaksiji negde postoji vanzemaljski život, velika je verovatnoća da se on nalazi na planeti LHS 1140b. Astronomi su ovaj svet identifikovali kao trenutno najperspektivniju lokaciju za potragu za životom izvan našeg Sunčevog sistema. Ono što ovo otkriće čini fundamentalno uzbudljivim jeste potvrda da su na ovoj planeti prisutni "svi esencijalni sastojci" za nastanak biologije, što je izazvalo talas oduševljenja u naučnim krugovima širom sveta.
Svemirski teleskop „Nensi Grejs Rim“ je sada završen i trenutno prolazi kroz završne provere u Centru za svemirske letove Godard u Merilendu. Opservatorija visoka 42 metra biće lansirana raketom „Falkon Hevi“ kompanije „Spejs Eks“ i preći će više od milion kilometara pre nego što stigne na svoje operativno odredište, Lagranžovu tačku 2. Lansiranje iz NASA-inog svemirskog centra „Kenedi“ zakazano je za septembar 2026. godine, pre roka i ispod budžeta....
Kada astronomi usmere James Webb (JWST) ili neki drugi moćni teleskop ka dalekom, potencijalno vodenom svetu, oni traže spektroskopski „potpis“ – hemijski trag koji bi potvrdio prisustvo vode, kiseonika ili metana. Međutim, univerzum često ima drugačije planove. Umesto jasnih vrhova i dolina u podacima, naučnici se neretko suočavaju sa frustrirajućim „ravnim linijama“.
Uogromnom molekularnom oblaku gasa i prašine u samom centru Mlečnog puta, detektovana je eritruoza (erythrulose) – jedinjenje koje je na Zemlji poznato kao sastojak koji malinama daje specifičan karakter, ali se koristi i u kozmetici, preciznije u preparatima za samopotamnjivanje.
U subotu, 4. jula ove godine, prof. dr Dragan Gajić i doc. dr Milan Milošević iz Astronomskog društva „Alfa“ iz Niša učestvovali su u radu Obrazovno-istraživačkog kampa u selu Strelac. Aktivnost pomenutih profesora na kampu je od zanemarljivog značaja za razvoj astronomije u Srbiji i manje-više predstavlja deo uobičajene popularizacije nauke koja se neguje u AD „Alfa“. Pa ipak, s obzirom na okolnosti, ona zavređuje pažnju javnosti. Krenimo od početka!
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
