U Galeriji nauke i tehnike Srpske akademije nauka i umetnosti Istraživačka stanica Petnica otvorila je u sredu 19. februara Izložbu “Korak u nauku”. Ova svojevrsna ambasada u Beogradu naše prestižne obrazovne institucije omogućiće svim zainteresovanima da se do 3. marta upoznaju sa programima Istraživačke stanice i rezultatima malih naučnih projekata njenih polaznika u 2019. godini.
Bilo je vreme kada su Zemljani bili sigurni da na Marsu postoji visoko razvijeni život, napredniji od našeg, zemaljskog. O tom životu skupljeni su brojni posredni podaci, pisane su knjige, pravljeni planovi za uspostavljanje kontakta sa susedima. A onda su nadanja i velika očekivanja splasla i nastupilo je vreme tihog razočarenja. Ipak, istraživanja su nastavljena, ali sada sa novim pogledima na život i novim idejama o njemu. O tome govori ova Kratka istorija potrage za životom na Marsu.
WHAT I LEARNED FROM GOING BLIND IN SPACE
|
"Dobro jutro, Zemljo." Tako je pukovnik Chris Hadfield, pišući na Tvitteru, svakog dana budio svet dok je živeo na Međunarodnoj svemirskoj stanici. U svojih pet meseci na ISS-u Hadfield je postao svetska senzacija, koristeći društvene medije da bi svemir učinio sima dostupnim i uneo osećaj divljenja prema svemiru. |
...kada je moje levo oko postalo slepo, a ja nisam znao zašto. Moje levo oko se odjednom zatvorilo uz ogroman bol, a ja nisam mogao da shvatim zašto moje oko ne funkcioniše. Razmišljao sam, šta sada da radim....
Kalifornijski fakultet (University of California, Los Angeles) objavio je GIF koji svedoči o nevarovatnoj snazi crnih rupa. Animacija je nastala na osnovu 20-godišneg snimana prolaska zvezda pored crne rupe u blizini centra naše galaksije. Snimanje je obavljeno sa Kek teleskopom na Havajima.
O tome šta je sve Zemlja bacila ili meko spustila na Mesec pisali smo pre 10 godina. Od tada je bilo nekoliko novih misija na Mesec, a pojavile su se i nove zemlje, Kina i Izrael, koje su hitnule nešto svoje opreme i skalamerije, na našeg kosmičkog suseda. Došlo je, dakle, vreme da osvežimo našu listu veštačkih stvari koje su sa Zemlje poslate na Mesec.
Ranoraniocima poklanjamo pogled na tri mušketira i kralja
Dobra vest:
PRORADIO JE FORMULAR ZA KOMENTARE U AM!
Vansolarne planete, ili egzoplanete kako se često nazivaju, su tela koja kruže oko drugih zvezda. Jasno je da se radi samo o većim telima jer manja, koja bi se mogla svrstati u druge kategorije, sa sadašnjom tehnologijom ne možemo da detektujemo. Ali, koliko ih je poznato?
Teleskopi, te svemoćne sprave laicima izgledaju kao kolosalne tvorevine sa „bog te pita šta sve ima unutra“ a zapravo teleskop je samo masa zeljeza, stakla, zrcala, elektronike...
Šta su to vansolarne planete, kolike su šanse da život postoji i van Zemlje i kakva je to planeta Vlasina, a kakva zvezda Morava – ukratko o tome je bilo reči na sinoćnom (13. februara 2020.) predavanju u planetarijumu AD „Novi Sad“.
Na današnji dan pre 30 godina (14. februara 1990) Vojadžer 1 poslao je poslednju fotografiju pre nego je zauvek isključio svoje kamere. Sa daljeni od 6,4 milijardi kilometara i na 32 stepena iznad ekliptičke ravni snimio je planetu Zemlju. Zemlja je zahvatila smo 0,12 površine jednog piksela. Iako misija Vojadžera nije bila da snima Zemlju, na predlog Karla Sagana to je učinjeno. Inspirisan fotografijom, Karl Sagan je napisao:
New Mars Curiosity Rover Pictures
U ovom kratkom filmu pratimo rover Curiosity dok se penje na planinu Sharp. To je planina na Marsu u krateru Gale u koji se spustio 2012. ovaj Nasin rover. Visoka je 5,5 kilometara ako se računa od tla iz kojeg u krateru izvire.
Za film su izabrane najjasniji i najoštriji snimci. Neke slike su obrađene kako bi geolozi dobili jasniji prikaz stena.
Novi jutjub video u trajanju od 12 min. prikazuje kako je paklen svet Jo
Prva kampanja za istraživanje Venere uključivala je dve kosmičke stanice, identične onima izgubljenim četiri meseca ranije tokom dva lansiranja na Mars[1] (1961.). Kao u slučaju Marsovih letilica, sonde za Veneru su stvarane u velikoj žurbi. Iako je ovog puta bilo više vremena, raspored priprema nije uključivao postupak postupnog razvoja i različita zemaljska testiranja, korišćena u kasnijim programima kosmičkih letova. Korolevljevi inženjeri su trošili mnogo vremena i truda loveći greške u sistemima, rastavljajući i sastavljajući stanicu više puta, sprovodili test za testom kako bi otklonili kvarove, ali nakon jednog pojavio bi se neki sledeći. Ponovo je komunikacioni sistem bio glavni problem. Otkriveni su novi inženjerski problemi i smišljani novi načini njihovog rešavanja...
| ODABRANA MESTA |
 |
   |
 |
 |
 |
   |
 |
CHRIS HADFIELD
