Zemlja nije usamljena oaza u mirnom svemiru. Kroz Sunčev sistem neprestano se kreću milioni asteroida, a putanje nekih od njih ukrštaju se sa putanjom naše planete. Većina tih tela nikada neće predstavljati ozbiljnu opasnost, ali jedan dovoljno veliki asteroid, ako bi udario u Zemlju, mogao bi da izazove katastrofu regionalnih, pa čak i globalnih razmera. Koliko je takva opasnost stvarna, šta određuje razornu moć asteroida i da li je čovečanstvo danas sposobno da spreči kosmičku katastrofu?
Novo astrofizičko istraživanje sugeriše da je Sunce u svojoj ranoj mladosti bilo akter prave kosmičke drame — i da je progutalo čitavu jednu drevnu, stenovitu planetu.
Vekovima su univerziteti počivali na tri pretpostavke: da je inteligencija ljudska, da je život relativno kratak i da je znanje oskudno. Veštačka inteligencija dovodi u pitanje sve tri, primoravajući visoko školstvo/obrazovanje da preispita svoju ulogu u društvu.
Pitanje da li smo sami u kosmosu leži u samom srcu ljudske radoznalosti. Poznati pisac naučne fantastike Artur Klar jednom je izrekao misao koja savršeno sažima svu težinu ovog pitanja:
Kao prirodni instrument za merenje tame poslužiće nam prepoznatljivi obrazac zvezda poznat kao „Veliki kvadrat Pegaza”. Ovaj četvorougao deluje poput standardizovanog „prozora” ili uzorka na jesenjem nebu — njegov jasni geometrijski oblik uokviruje tačno definisani deo nebeske sfere, zbog čega je brojanje zvezda unutar njega savršen način da objektivno procenimo kvalitet i tamu lokalnog neba.
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
