Kao prirodni instrument za merenje tame poslužiće nam prepoznatljivi obrazac zvezda poznat kao „Veliki kvadrat Pegaza”. Ovaj četvorougao deluje poput standardizovanog „prozora” ili uzorka na jesenjem nebu — njegov jasni geometrijski oblik uokviruje tačno definisani deo nebeske sfere, zbog čega je brojanje zvezda unutar njega savršen način da objektivno procenimo kvalitet i tamu lokalnog neba.
Za razliku od prošlosti u kojoj su generacije sporo prenosile mudrost s verom da će ona i dalje važiti, danas u okviru samo jednog ljudskog veka prolazimo kroz tri istovremene revolucije: pojavu inteligencije koja donosi odluke, globalnu borbu za kontrolu nad njom i eksploziju podataka koji joj omogućavaju da nas poznaje bolje nego što poznajemo same sebe. Ljudsko društvo ne pokreće gola istina, već zajedničke priče poput zakona, religije i novca, pa onaj ko kontroliše priču, kontroliše i celokupnu vrstu. Nalazimo se na sudbonosnoj prekretnici jer po prvi put u istoriji stvoritelj priča više nije čovek, već veštačka inteligencija sposobna da masovno proizvodi uverenja, lažira intimnost i preuzme kormilo naše civilizacije.
Razvoj svemirskih misija zahteva izuzetno složeno inženjerstvo koje mora da obezbedi pouzdanost, otpornost na razne probleme i arhitekturu sposobnu da se prilagođava promenljivim okolnostima, a jedan od ključnih aspekata je takozvani nivo tehnološke spremnosti instrumenata i tehnologije.
Gravitaciono sočivo nastaje kada masa nekog objekta u prednjem planu iskrivi prostor-vreme oko sebe. Svetlost koja prolazi pored tog objekta se savija. Ovakve pojave nastaju kada se galaksije u prednjem planu i one u pozadini nađu u istom pravcu, zbog čega se svetlost udaljene galaksije savija oko galaksije koja se nalazi bliže nama.
Kako proučavati česticu koja je praktično nevidljiva, nema naelektrisanje i prolazi kroz celokupnu masu planete Zemlje bez ikakvog otpora? Ovo pitanje decenijama je predstavljalo jedan od najvećih i najuzbudljivijih izazova u modernoj fizici.
"Može li MLAstro One da nosi teleskop Celestron EdgeHD 14? U ovoj recenziji testiram ovu harmonijsku montažu pod švajcarskim nebom, istražujem njeno robotizovano podešavanje polarne ose pomoću softvera NINA i uređaja ZWO ASIAIR, i delim svoje iskustvo u astrofotografiji sa velikim teleskopom C14.
Pre godinu dana, tim stručnjaka predvođen dr Donevskim otkrio je 17 dosad nepoznatih galaksija u dubokom svemiru. U želji da oda priznanje i pruži podršku mladim ljudima u Srbiji, dr Donevski je na društvenoj mreži X (pod korisničkim imenom @darkOenergy) objavio da je jednu od tih galaksija zvanično imenovao kao „SL3“, uz nedvosmislenu poruku i hesšteg #Studentisupobedili.
Venera kao zvezda Danica (ili Zornjača) na jutarnjem nebu, desetak dana posle donje konjunkcije. Osvetljenost diska 6%Venera kao zvezda Danica (ili Zornjača) na jutarnjem nebu, desetak dana posle donje konjunkcije. Osvetljenost diska 6%
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
