Najnoviji podaci sa moćnih X-ray teleskopa donose senzaciju: naša galaksija je šira nego što smo verovali. Podaci sugerišu da se spiralni krakovi pružaju dalje u mrak svemira, čineći naš kosmički dom prostranijim nego što su to stari modeli predviđali.
Opširnije: Mape Mlečnog puta su decenijama bile pogrešne?
Write comment (0 Comments) 
Zamislite noć u kojoj podižete pogled ka nebu, a umesto drevnih sazvežđa vidite neprekidnu, svetlucavu mrežu mašina. Ovo više nije scenario iz naučnofantastičnih romana, već realnost na koju upozorava najnovija studija Evropske južne opservatorije (ESO). Naučnici su izdali alarmantno upozorenje: astronomija se suočava sa "egzistencijalnom pretnjom". Noćno nebo, prirodni prozor u univerzum koji je oblikovao ljudsku civilizaciju milenijumima, ubrzano se transformiše u privatizovanu industrijsku zonu.
Opširnije: Sumrak zvezda: Da li korporacije kupuju naše noćno nebo?
Write comment (0 Comments)
Zamislite noć u kojoj podižete pogled ka nebu, a umesto drevnih sazvežđa vidite neprekidnu, svetlucavu mrežu mašina. Ovo više nije scenario iz naučnofantastičnih romana, već realnost na koju upozorava najnovija studija Evropske južne opservatorije (ESO). Naučnici su izdali alarmantno upozorenje: astronomija se suočava sa "egzistencijalnom pretnjom". Noćno nebo, prirodni prozor u univerzum koji je oblikovao ljudsku civilizaciju milenijumima, ubrzano se transformiše u privatizovanu industrijsku zonu.
Opširnije: Sumrak zvezda: Da li korporacije kupuju naše noćno nebo? (2)
Write comment (1 Comment) 
U najmračnijim i najhladnijim kutovima našeg kosmičkog komšiluka, tamo gde Sunce izgleda tek kao jedna sjajnija zvezda na crnom nebu, svemirski teleskop James Webb (JWST) naišao je na trag koji zbunjuje čitavu naučnu zajednicu. Astronomi su detektovali nepoznati molekul na patuljastoj planeti Pluton i Saturnovom džinovskom mesecu Titanu – supstancu koja ostavlja potpis kakav nikada ranije nije viđen u Sunčevom sistemu, niti šire.
Opširnije: Webb otkrio misterioznu supstancu na Plutonu i Titanu koja ne bi trebalo da postoji
Write comment (0 Comments) 
Nova studija Evropske južne opservatorije (ESO) pokazala je da bi sadašnji planovi za lansiranje više od 1,7 miliona satelita u orbitu, uključujući i izuzetno sjajne satelite, imali „razorne posledice za astronomiju“. Prema studiji, kako bi se sačuvala mogućnost posmatranja noćnog neba savremenim teleskopima, oko Zemlje ne bi smelo da kruži više od 100.000 slabih satelita, nevidljivih golim okom. Ovo je prva studija koja je izračunala u kojoj meri bi velike i veoma sjajne satelitske konstelacije – koje su već izazvale zabrinutost zbog mogućeg uticaja na zdravlje ljudi i životnu sredinu – povećale sjaj noćnog neba i time otežale astronomska posmatranja.
Write comment (1 Comment)
Sve je počelo iz čiste radoznalosti i želje za učenjem. Naslušavši se priča o tome kako veštačka inteligencija (AI) poseduje bazu celokupnog ljudskog znanja, odlučio sam da sa jednim od najnaprednijih modela, DeepSeek-om, prodiskutujem o nekim fundamentalnim pojmovima fizike: skalarima, vektorima i tenzorima. Mene sve ovo ludo zabavlja dok učim, pa sam u jednom trenutku, ponesen igrom reči i intuicijom, postavio AI-ju sledeće pitanje, a evo i celog razgovora koji je iz toga proizašao:
Opširnije: AI kao sagovornik u učenju fizike – jedno lično iskustvo
Write comment (2 Comments) 
Jun je 2026. godine. Na izolovanom planinskom vrhu u Čileu, pod besprekorno jasnim i tamnim nebom, zvanično je podignuta zavesa na najvećoj astronomskoj predstavi decenije. Simonyi Survey teleskop u opservatoriji Vera C. Rubin pokrenuo je „Legacy Survey of Space and Time“ (LSST) – ambiciozni desetogodišnji poduhvat koji će stvoriti najobuhvatniji, „filmski“ zapis univerzuma u istoriji.
Opširnije: Univerzum u visokoj rezoluciji
Write comment (0 Comments) 
Dok čovečanstvo usmerava svoje resurse ka uspostavljanju prisustva na Mesecu i prvoj posadi na Marsu, vizionari unutar naučne zajednice već gledaju mnogo dalje, ka spoljašnjim granicama Sunčevog sistema. Tamo, u senci Saturnovih prstenova, nalazi se svet koji bi, uprkos svojoj udaljenosti, mogao biti najgostoljubivije mesto za ljude izvan Zemlje. Dok je Mars ozračena, suva pustinja skoro bez atmosfere, Titan nas dočekuje svojim gustim, zaštitničkim zagrljajem.
Opširnije: Titan je naša sledeća stanica
Write comment (0 Comments) 
U julu 2025. godine, unutrašnji delovi našeg Sunčevog sistema postali su svedoci retkog kosmičkog događaja – dolaska posetioca čija priča seže daleko izvan granica svega što poznajemo. Kometa 3I/ATLAS nije samo još jedan prolazni komad leda i prašine; ona je zaleđena vremenska kapsula koja je lutala kosmičkim prostranstvima još od vremena kada je naša galaksija bila u svom haotičnom detinjstvu.
Opširnije: 3I/ATLAS: Glasnik iz vremena pre Sunca:
Write comment (0 Comments) 
Mesec je nemilosrdna mašina za ubijanje koja ne prašta greške. Ovde naučna fantastika ustupa mesto surovoj logistici, gde vazduh, voda i sama gravitacija rade protiv vas.
Write comment (1 Comment)
| ODABRANA MESTA |
 |
   |
 |
 |
 |
   |
 |
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
