Za organizatore kampa ovogodišnje astronomsko okupljanje na Letenki bilo je veliko iznenađenje.
Tokom današnjeg dana na Letenki su Izviđači iz Sr. Mitrovice postavili velike šatore za potrebe kampa. Od sutra čekaju se učesnici kampa....
Prva planeta koju bi trebalo koloniziovati je Venera. Iako su na njenoj površini uslovi smrtonosni, Venerina atmosfera je najgostoljubivije mesto u Sunčevom sistemu, ne računajući Zemlju. Druga stvar je što je upravo objavljeno da je u njenoj atmosferi otkiven fosfin, što može biti znak postojanja života.
Uglavnom zbog svega pomenutog sadržaj programa kampa moraće da pretrpi neke promene u odnosu na ranije kampove. Neće biti onoliko predavanja koliko je to običaj do sada bio. Pre svega ne znamo tačno koliko će predavača moći da dođu, a sigurno je da će ih doći manje (pre svega, neće sa nama biti oni iz drugih zemalja).
Ali da ne dužimo, evo za neupućene (veteranima je sve poznato) ugrubo kako bi kamp trebalo da izgleda.
Evo ko je do sada najavio dolazak:
Duže od decenije Rusija pokušava da razvije brod s nuklearnim pogonom. Cilj je stvoriti kompaktni kosmički nuklearni reaktor sposoban za napajanje satelitskih sistema. Zemlja ima veliko iskustvo na ovom polju, jer se sećamo da je Sovjetski Savez lansirao u kosmos 34 nuklearna reaktora, od kojih je većina ostala u orbiti i ostaće tamo decenijama ili stolećima. No obnova tehnologije iz sovjetskog doba nije bila laka ni jeftina. Nakon više od deset godina razvoja, nijedna nuklearna letelica nove generacije još uvek nije lansirana. No ima novosti, jer su se pojavile prve slike konstrukcije letilice koje se sastavlja u pogonima vojno-civilne kompanije iz Petersburga, КБ 'Арсенал'.
Nauka 50: Voda
Može li se u kosmosu preživeti bez vode? Zašto je voda bitna za čoveka i sva živa bića na Zemlji? Koliko su ugroženi resursi pijaće vode u svetu?
3 zemlje i 4 misije za donošenje uzoraka iz kosmosa
Ovo je izuzetno značajna godina za misije prikupljanja uzoraka. Još od 70-ih godina prošlog veka nije toliko investirano u donošenje prašine i kamenja iz kosmosa. Ove godine, Kina, Japan i SAD imaju kosmičke misije koje su trenutno u toku, a služe za uzoraka sa obližnjih asteroida, sa Meseca, i na kraju s Marsa.
Nauka u pokretu: Kvantna muzika
U kakvoj su vezi muzika i kvantna fizika, šta je to hibridni klavir i kako zvuči muzika atoma - odgoneta nova epizoda serijala "Nauka u pokretu". U nesvakidašnju naučno-umetničku avanturu konstruisanja prvog kvantnog instrumenta, te pisanja i izvođenja kompozicije novog muzičkog žanra upustili su se teorijski fizičari, inženjeri, programeri i umetnici iz Srbije, Danske, Slovenije, Velike Britanije i Holandije, sve do Singapura.
HISTRIONima u bliskom svemiru upravljaju strojevi
The flower-shaped starshade that might help us detect Earth-like planets
|
Jeremy Kasdin Koristeći inovativne orbitalne instrumente, vazduhoplovni inženjer Jeremi Kasdin lovi najneuhvatljivije predmete univerzuma - potencijalno naseljive svetove. |
Veličina svemira
Kolika su rastojanja između planeta Sunčevog sistema, koliko ima zvezda....
Šta ostaje svemiru nego da jednog dana završi kao beskonačno, hladno ništavilo.
VRT FIZIKE: Gde se svemir širi?
„Često ljudi pitaju ako se svemir širi, gde se to širi“, kaže u desetoj epizodi naučnopopularnog video-serijala „Vrt fizike“ Tijana Radenković sa Instituta za fiziku u Beogradu, i objašnjava da ovo pitanje ima oslonac u našem intuitivnom načinu razmišljanja „Ako se nešto širi, to je uvek nauštrb nečeg drugog, širi se u nekom prostoru. Problem sa kosmosom je to što prostor i vreme ne postoje van njega tako da je to što se širi upravo univerzum i on se širi ni u šta“, kaže Radenkovićeva.
OK, znamo da se Zemlja okreće oko Sunca i jedan krug oko zvezde zatvori za 365 dana i nešto sati (ili ako baš hoćete preciznije za 365,256363004 dana). Ali ni Sunce ne miruje na svom mestu u galaksiji, već se kreće oko njenog centra.
| ODABRANA MESTA |
 |
   |
 |
 |
 |
   |
 |
