Slika snimljena pomoću Atakama velikog milimetarskog/submilimetarskog niza (ALMA), otkriva jedan od najdetaljnijih prikaza površine Betelgeza. Ovo je kao spremanje pred velike događaje. Zvezda crveni superdžin, živa, prirodna laboratorija. Ono što današnji astronomi posmatraju na Betelgezu biće nauk budućim astonomima o tome šta se dešava sa zvezdom pre nego što eksplodira kao supernova.
U ovom trenutku, dok mirno čitate ove redove, zapravo ste pripijeni uz monolitnu sferu od stena i gvožđa koja izvodi masivnu rotaciju svakih 86.164 sekunde. Ne osećate tu vrtoglavu brzinu, niti čujete fijuk kretanja, jer se Zemlja okreće u apsolutnoj tišini. U našem svakodnevnom iskustvu, svaki pokret je osuđen na smrt: motori ostaju bez goriva, klatna posustaju pod otporom vazduha, a trenje na kraju uvek trijumfuje. Ipak, naša planeta se kotrlja kroz mrak duže od četiri milijarde godina bez ikakvog vidljivog motora ili pogonskog goriva.
Pojam prostor-vremena predstavlja samu osnovu moderne nauke, ali on istovremeno ostaje jedna od najdubljih misterija fizike. Iako se ovim terminom naučnici služe svakodnevno, kada pokušamo da precizno definišemo šta je zapravo „tkanina“ prostor-vremena, suočavamo se sa uznemirujućom činjenicom: mi to zapravo ne znamo.
Zvezda IRS 3, stara oko 72 miliona godina, mase oko šest puta veće od Sunca, na 0,55 svetlosnih godina od supermasivne crne rupe u centru naše galaksije, Strelca A* (Sgr A*) je blizu kraja svog života. U fazi ogromnog, hladnog i svetlog džina svojim jakim zvezdanim vetrovima odbacuje gas u svemir, stvarajući prošireni omotač. Jedan je od najvažnijih izvora kosmičke prašine u ovom delu Mlečnog puta.
Prema važećim modelima, planete se razvijaju po predvidivim obrascima – kameni svetovi ostaju mali, dok giganti prikupljaju gas i bujaju. Međutim, kosmos uvek pronađe način da ponizi naše modele, a najnoviji dokaz za to je Gliese 523b.
Duboko u unutrašnjosti naše galaksije, skriveno iza gustih oblaka kosmičke prašine i gasa, nalazi se mesto ekstremne fizike gde uobičajena pravila prestaju da važe. U samom jezgru Mlečnog puta dominira Sagittarius A*, supermasivna crna rupa čija gravitaciona sila
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
