April 2026. godine nije samo još jedan prolećni mesec; on priprema scenu za astronomske fenomene koji se, u ovakvim konfiguracijama, viđaju jednom u deceniji.
Opširnije: Vodič kroz zvezdani april 2026
Write comment (0 Comments) 
u četvrtak, 2. aprila u 15h
u Klubu nastavnika DF / PMF Novi Sad
p r e d a v a n j e
EVOLUTION OF ISOLATED NEUTRON STARS*
Opširnije: NAJAVA predavanja: ''Evolution of isolated neutron stars''*,
Write comment (0 Comments) 
Pola veka tišine na Mesecu se prekida. Iako je prošlo više od 50 godina otkako je poslednji čovek napustio lunarnu površinu, NASA-ina misija Artemis II ne predstavlja puko evociranje uspomena na eru Apola. Ovo je visokotehnološki juriš u nepoznato koji pomera same granice ljudske izdržljivosti. Četvoročlana posada — komandant Reid Wiseman, pilot Victor Glover i specijalisti misije Christina Koch i Jeremy Hansen — nisu samo putnici u kapsuli Orion; oni su pioniri nove ere u kojoj Mesec postaje odskočna daska za Mars. Na svom desetodnevnom putovanju, ovi moderni istraživači će redefinisati istorijske knjige, obarajući rekorde koji su decenijama stajali netaknuti.
Opširnije: 6 istorijskih rekorda koje treba da oboriti misija Artemis II
Write comment (0 Comments) 
Svakog 1. aprila, granica između ozbiljnog izveštavanja i potpunog apsurda opasno bledi. Kao kulturološki fenomen, ovaj datum služi kao godišnji "stres-test" naše medijske pismenosti, ali i podsetnik na to koliko je ljudska psiha gladna čuda. U svetu gde vesti konzumiramo brzinom svetlosti, često zaboravljamo da zastanemo i zapitamo se: "Da li je ovo previše dobro (ili bizarno) da bi bilo istinito?". Istorija medija nas uči da, kada se autoritet institucije spoji sa našom urođenom potrebom za fascinacijom, poverovaćemo u gotovo sve – od berbe testenine do suspenzije zakona fizike.
Opširnije: Prvoaprilske šale u meidijima (Vikipedija)
Write comment (0 Comments) 
Četvero astronauta u misiji Artemis II drugog dana travnja kreće na višednevnu odiseju do Mjeseca i natrag.
Opširnije: Artemis II kreće ka Mjesecu!?
Write comment (0 Comments) 
Za mnoge je nauka u školi bila sinonim za dosadu – niz suvoparnih formula i memorisanje podataka koji nemaju veze sa životom. Ričard Fajnman je na svet gledao sasvim drugačije. Za njega je nauka bila izvor neiscrpnog uzbuđenja. Jednom je primetio da on u razmišljanju uživa na isti način na koji trkač uživa u znojenju – to je onaj "kick", onaj poseban nalet adrenalina koji dolazi sa naporom.
Opširnije: Svet je dinamičan nered
Write comment (0 Comments) 
Vaša intuicija o vremenu je pogrešna. Ne malo pogrešna – fundamentalno pogrešna. Verovatno mislite da znate šta je vreme jer gledate na sat ili osećate kako starite, ali to nije vreme. To je samo osećaj, biološki trik. Gotovo svi delimo istu poetsku sliku vremena: zamišljamo ga kao reku koja nezaustavljivo teče, noseći nas iz prošlosti, kroz sadašnjost, pravo u budućnost. Udobna je, logična i duboko usađena u naš jezik i kulturu.
Write comment (5 Comments)
Dakle, 27. marta, u petak uveče je pljuštala kiša. To je bio nebeski znak da će u kafe Zenit u kome se održavaju kvizovi PMF, doći malo takmičara i publike, jer ko bi išao na kviz po kiši. Međutim, postojala je i druga logika koja glasi: šta čovek po kiši drugo da radi nego da ode na kviz. I tako se kafe Zenit ispunio maksimalno. A tamo sve neki lepi mladi ljudi: devojke našminkane i elegantno obučene, prosto sijaju i u svakom slučaju su divne, što možete videti i na fotografijama dole. Koriste ajlajnere u boji, ponekad upadljivu boju kose, diskretno nanose šimer sa šljokicama ispod obrva i oko usana, a usne boje tamnim i ponekad sjajnim bojama. Od parfema koriste amber, mošus… nose farmerke i dobre torbe, dukseve, a o svemu tome se obaveštavaju i usaglašavaju preko TikToka i Instagrama. Kupuju Zaru, Stradivarijus, Najk i Adidas…
Opširnije: Osmi Pab kviz studenata fizike u Novom Sadu (ali stvarno osmi)
Write comment (0 Comments) 
Znamo da je brzina svetlosti — tačno 299.792.458 metara u sekundi — apsolutna granica brzine u univerzumu. To je kosmički zakon. Ali zašto? Šta tačno sprečava bilo šta da ide brže? Većina ljudi nikada dublje ne razmisli o ovome. Odgovor "zato što je Ajnštajn tako rekao" jednostavno nije dovoljan. To je ponavljanje činjenice, a ne objašnjenje.
Opširnije: Zašto je brzina svetlosti granica?
Write comment (4 Comments) 
Saturn je oduvek bio krunski dragulj našeg solarnog sistema, ali najnoviji portreti koje su zabeležili svemirski teleskopi James Webb i Hubble nude nam nešto više od puke estetike. Reč je o svojevrsnom spektralnom dijalogu između dve generacije istraživača: dok Hubble posmatra svet u vidljivom spektru, Webb prodire kroz „infracrveni veo“, otkrivajući tajne skrivene duboko u atmosferi gasnog giganta. Ova saradnja nam pruža uvid u svet koji se ubrzano menja, hvatajući poslednje zrake svetlosti na severnom polu pre nego što on utone u decenijsku tamu.
Opširnije: Sumrak na Saturnovim polovima
Write comment (0 Comments)| ODABRANA MESTA |
 |
   |
 |
 |
 |
   |
 |
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
