Decenijama su pitanja o neidentifikovanim letećim objektima i posetiocima iz dubokog svemira bila potisnuta na margine senzacionalističke štampe i teorija zavere. Međutim, u svetu gde se granice između naučne fantastike i zvanične državne politike sve brže brišu, intervju emitovan 14. februara u jednom podkastu doneo je tektonsku promenu u javnom diskursu. Bivši američki predsednik Barak Obama istupio je sa izjavama koje ga čine prvim liderom SAD-a koji je javno potvrdio lično verovanje u postojanje vanzemaljskog života, čime je decenijska radoznalost čovečanstva dobila svoj najviši institucionalni legitimitet do sada.
Tim naučnika predvođen Univerzitetom u Pretoriji, koristeći radio-teleskop MeerKAT u Južnoj Africi i efekat jakog gravitacionog sočiva je otkrio najudaljeniji do sada poznati hidroksilni megamazer. Ovaj izuzetan objekat se nalazi u galaksiji udaljenoj više od 8 milijardi svetlosnih godina.
Da li smo sami u Univerzumu? To je jedno od najstarijih i najdubljih pitanja ljudskog postojanja. Iako se njime bavimo milenijumima, tek u poslednjim decenijama raspolažemo teorijskim alatima i empirijskim znanjem koji nam omogućavaju da to pitanje razmatramo na kvantitativan i smislen način. Ti napori najčešće se oslanjaju na koncepte kao što su Fermijev paradoks i Drejkova jednačina, ali i dalje ostavljaju prostor za nova, nijansiranija tumačenja.
Astronomsko društvo “Sirijus” obavještava sve zainteresovane građane da do 20. februara traju prijave u Školu astronomije. Škola će trajati od 4. marta do 8. aprila. Prijave treba poslati na e-mail: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.
Svi imamo taj san. Verovatno ga imate i vi dok stojite u beskonačnom redu na aerodromu, izuvate cipele i vadite laptop, ili dok satima sedite zaglavljeni u saobraćajnom špicu dok kiša dobuje po krovu. U tom trenutku, misao je neizbežna: „Zar ne bi bilo divno da samo pritisnem dugme i – puf – stvorim se u Parizu?“
Mogućnost da se svemir „širi brzinom većom od brzine svetlosti“ primećena je odavno. Ali privukla je pažnju tek sa otkrićem teorijskog scenarija takozvane inflacione kosmologije a još više posmatračkim otkrićem ubrzanog širenja svemira u sadašnje i skorašnje vreme. Opisaćemo ovde o čemu se radi i zašto se ova mogućnost ne sukobljava sa dobro poznatim relativističkim zakonom da nije moguće ni dostići a kamoli preći brzinu svetlosti.
Zamislite naš solarni sistem: Merkur, Venera, Zemlja i Mars, čvrsti i stenoviti, nalaze se najbliže Suncu. Dalje, u hladnijim i mračnijim predelima, krstare gasni džinovi poput Jupitera i Saturna. Decenijama je ova arhitektura bila zlatni standard astrofizike. Tradicionalna teorija formiranja planeta objašnjava da snažno zračenje mlade zvezde "oduvava" lake gasove iz unutrašnjih delova sistema, ostavljajući iza sebe samo ogoljena, čvrsta stenovita jezgra od kojih nastaju stenovite planete. Gasni džinovi, s druge strane, nastaju tamo gde je dovoljno hladno da privuku i zadrže masivne gasne omotače.
Decenijama su pitanja o neidentifikovanim letećim objektima i posetiocima iz dubokog svemira bila potisnuta na margine senzacionalističke štampe i teorija zavere. Međutim, u svetu gde se granice između naučne fantastike i zvanične državne politike sve brže brišu, intervju emitovan 14. februara u jednom podkastu doneo je tektonsku promenu u javnom diskursu. Bivši američki predsednik Barak Obama istupio je sa izjavama koje ga čine prvim liderom SAD-a koji je javno potvrdio lično verovanje u postojanje vanzemaljskog života, čime je decenijska radoznalost čovečanstva dobila svoj najviši institucionalni legitimitet do sada.
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
