pdf

PRETPOSLEDNJI NASIN POKUŠAJ
DA KOLONIZUJE SOLARNI SISTEM

Krajem osamdesetih, liderstvo koje je NASA izdejstvovala u svetu tokom letova sa ljudskim posadama u programu „Apolla" počelo je da jenjava. Nesreća šatla „Challenger" i problemi sa programom orbitne stanice „Freedom" bili su u oštrom kontrastu sa napretkom Sovjetskog Saveza u kosmosu. SSSR ne samo da je obarao rekord za rekordom u dužini boravka u kosmosu, već je bio na korak od puštanja u rad sopstvenog šatla – „Буран" – i džinovske rakete „Энергия". Amerika je pod hitno morala nešto da uradi ako je želela da sa Sovjetima ravnopravno razgovara kao faktorom u kosmosu.


Inicijativa

Konačno, dvadeset godina posle „Apolla 11" i prvog sletanja čoveka na Mesec, usledio je dugoočekivani odgovor. Nazvan Inicijativa za Kosmičko Istraživanje (SEI), predstavljao je to najambiciozniji program istraživanja kosmosa sa ljudskim posadama još od slavnih „Apolla". Da je SEI uspeo da napreduje, NASA bi poslala svoje posade na Mesec i Mars do 2025. godine.

SEI je imao duboke korene u tzv. „Izveštaju Rajdove", koji je objavila prva Amerikanka u kosmosu dr Seli Rajd (1951-2012), a čiji je puni naslov glasio „Vođstvo i američka budućnost u kosmosu" („Leadership and America's Future in Space"). Izveštaj Rajdove je jasno isticao gubitak vizije u Nasinom programu sa ljudskom posadom, a kao kontrapunkt je navodio sovjetski napredak. U zaključku je podvučeno da Amerika mora da istraži Mesec i Mars, ili da se izloži riziku da zauvek ostane pozadi. Izveštaj Rajdove je izazvao veliku buru i uskoro su se javile prve reakcije političara. Početkom 1988. godine Reganova administracija je odlučila da razmotru Nasine ciljeve (koji su u to doba bili stroga državna taja), pa je 20. jula 1989, na samu 20–godišnjicu sletanja „Apolla 11" na Mesec, Buš (stariji) uz veliku pompu objavio zvanično rođenje SEI. Tadašnji potpredsednik SAD, Dan Quayle, odabran je da vodi Državni kosmički savet, posebno telo kreirano radi realizacije SEI . Prema Bušovim planovima, Nasin budžet je trebalo postepeno da bude povećavan do nivoa programa „Apollo", pa čak i da ga premaši.

001

Preuzmite e-knjigut u PDF verziji
(23 strane, 4,33 MB)
download

pdf


 Pročitajte ostale e-knjige Draška Dragovića

DDragovic
E-knjige Draška Dragovića


 

Draško Dragović
Author: Draško Dragović
Dipl inž. Drago (Draško) I. Dragović, napisao je više naučno popularnih knjiga, te više stotina članaka za Astronomski magazin i Astronomiju, a učestvovao je i u nekoliko radio i TV emisija i intervjua. Interesuje ga pre svega astronautika i fizika, ali i sve teme savremenih tehnologija XXI veka, čiji detalji i problematika često nisu poznati široj čitalačkoj publici. Izgradio je svoj stil, lak i neformalan, često duhovit i lucidan. Uvek je spreman na saradnju sa svojim čitaocima i otvoren za sve vidove komunikacije i pomoći. Dragovićeve najpoznatije knjige su "KALENDAR KROZ ISTORIJU", "MOLIM TE OBJASNI MI" i nova enciklopedija "NEKA VELIKA OTKRIĆA I PRONALASCI KOJA SU PROMENILA ISTORIJU ČOVEČANSTVA"

Zadnji tekstovi:


Komentari

  • dragant said More
    Miki, mani me sa 10.000 naučnika koji... 11 sati ranije
  • Duca said More
    Hm, ajde da krenemo sa nečim što će... 1 dan ranije
  • gost99 said More
    dobar dan
    mmm, divno i edukativnno.... 1 dan ranije
  • gost99 said More
    Gost99
    dobar dan
    Odlicno, hvala 1 dan ranije
  • dragant said More
    Duca reče da su YT, ako sam dobro... 3 dana ranije

Foto...