Astronautika: istorija

pdf

HUYGENS
istorijska misija na Titan 

HajgensDD

E-knjiga Draga I. Dragovića


Prvi Zemljin ambasador koji je krenuo na putovanje prema Saturnu bila je američka međuplanetna stanica 'Pioneer-11'. Lansirana u aprilu 1973, šest ipo godina kasnije proletela je pored Gospodara prstenova i poslala prvu seriju njegovih portreta iz neposredne blizine. A početkom 80-ih, započeti posao su sa još većim uspehom nastavila dva slavna 'Voyagera'. Pokazalo se da su poznati Saturnovi prstenovi sastavljeni od hiljada tankih prstenova, od kojih su neki bili neobjašnjivo isprepleteni. Sateliti, vidljivi kroz teleskope samo kao male zvezde, predstavili su se u obliku nezavisnih i ogromnih svetova, prekrivenih ledenim pancirima i vrlo složenog reljefa. Ali najneverovatnije iznenađenje je stiglo sa Titana. Ispostavilo se da ovaj satelit, koji veličinom premašuje Merkura, ima vlastitu atmosferu i to tako gustu da nijedna letilica koja je proletala tuda nije uspevala da snimi njegovu površinu. Bilo je jasno da su ovde potrebna detaljnija istraživanja i da je neophodna posebna misija.... 

Dve Nasine međuplanetne sonde, poznate kao 'Voyager 1' i 'Voyager 2', poletele su 1977. a do Saturna su stigle 1980 godine. Ubrzo nakon ovog uspeha, počelo je da se razmišlja o misiji na Saturn i Titan. Krajem 1983. objavljena je obimna studija Odbora za istraživanje solarnog sistema[1] (SSEC). Ona je predviđala čak četiri planetne misije do 2000. godine. Odbor su činili članovi Komiteta za kosmička istraživanja Evropske fondacije za nauku[2] i Nacionalne akademije nauka[3], a svoj rad su započeli 1982. godine. Tada su pored misije 'Cassini' (tada još poznate kao program 'Saturn Orbiter / Titan Probe' ili SOTP), rođene su ideje i za buduće sonde 'Magellan' i 'Mars Observer'. Na početku je misija 'Saturn / Titan' predstavljala deo JPL-ovog projekta 'Mariner Mark II', koji je takođe obuhvatao sličnu sondu za prolet pored asteroida ili komete, nazvanu 'Comet Rendezvous Asteroid Flyby' (CRAF) koju je tek trebalo razviti[4]. Kako bi se uštedela sredstva, planirano je da se u obe sonde ugrađuje što je više moguće istih instrumenata i podsistema. Nakon pozitivnog mišljenja, koje su zajednički doneli ESA i NASA, ESA je 1986. dala odobrenje za prve radove na sondi. Dobila je ime 'Cassini' – po Giovanniju Domenicu Cassiniju, koji je proučavao Saturn u drugoj polovini XVII veka.

 

[1] Savetodavno telo Nase, oformljeno 1983. s ciljem planiranja kosmičkog programa do 2000. i dalje. Razvili su koncepte za buduće misije 'Cassini''Magellan' i 'Mars Obsever'.

[2] Fondacija je nevladina i neprofitna organizacija locirana u Strasburu, koja trenutno obuhvata 72 istraživačke institucije iz 30 evropskih zemalja. Ona promoviše i koordinira zajedničke projekte i promoviše interesovanja za visokorazvijenu nauku na evropskom nivou. Od 1999. do 2012. svake godine je dodeljivala prestižnu evropsku Latsisovu nagradu za nauku od 100.000 švajcarskih franaka.

[3] National Academy of Sciences je deo Američke nacionalne akademije nauka, inženjeringa i medicine. Osnovao ju je A. Linkoln još 1863. na inicijativu tadašnjih fizičara. Članovi mogu da budu jedino akademici.

[4] Ostale planirane letilice baziranje na 'Marineru Mark II' bile su nastavak CRAF-a pod vodstvom Ese, 'Comet Nucleus Sample Return'ili CNSR (kasnije 'Rosetta', bez donošenja uzoraka); 'Pluto Fast Flyby', a proletanje kraj Plutona (kasnije 'Pluto Kuiper Express', realizovan kao 'New Horizons'); i 'Neptune Orbiter' sa malom atmosferskom sondom..

 


Preuzmite e-knjigu u PDF formatu
(47 strana, 5,19 MB)
download

pdf

Picture 1

Pročitajte ostale e-knjige
Draška Dragovića

DDragovic
E-knjige Draška Dragovića


Draško Dragović
Author: Draško Dragović
Dipl inž. Drago (Draško) I. Dragović, napisao je više naučno popularnih knjiga, te više stotina članaka za Astronomski magazin i Astronomiju, a učestvovao je i u nekoliko radio i TV emisija i intervjua. Interesuje ga pre svega astronautika i fizika, ali i sve teme savremenih tehnologija XXI veka, čiji detalji i problematika često nisu poznati široj čitalačkoj publici. Izgradio je svoj stil, lak i neformalan, često duhovit i lucidan. Uvek je spreman na saradnju sa svojim čitaocima i otvoren za sve vidove komunikacije i pomoći. Dragovićeve najpoznatije knjige su "KALENDAR KROZ ISTORIJU", "MOLIM TE OBJASNI MI" i nova enciklopedija "NEKA VELIKA OTKRIĆA I PRONALASCI KOJA SU PROMENILA ISTORIJU ČOVEČANSTVA"

Zadnji tekstovi:


Komentari

  • selena said More
    To je atmosferska pojava, a atmosfera... 3 dana ranije
  • gost1 said More
    odlicno...covek je nula, nista bitno za... 3 dana ranije
  • gost1 said More
    hvala 3 dana ranije
  • Jovan said More
    Koliko je meni poznato, temperatura... 4 dana ranije
  • danijel said More
    Hvala Marino, trudim se. :D
    x (x)... 5 dana ranije

Foto...