„Tamna energija“ je zagonetno ime za dominantnu fizičku komponentu našeg svemira. Šira ideja tog koncepta je sa nama u stvari već više od jednog veka i evoluirala je sa napretkom fizike i astronomije. Skiciraćemo ovde taj proces.
Korisno je da prvo objasnimo razliku između „tamne materije“ i „tamne energije“.
Opširnije: Šta je tamna energija?
Write comment (0 Comments) 
Teorija Velikog praska je decenijama opšteprihvaćena priča o poreklu našeg univerzuma. Ona postulira da je sve što postoji nastalo iz jedne neverovatno guste i vrele tačke pre otprilike 13,8 milijardi godina i da se od tada neprestano širi. Ovaj model je kamen temeljac moderne kosmologije, podržan decenijama posmatranja i proračuna.
Opširnije: Da li se svemir vrti?
Write comment (0 Comments) 
Decenijama smo živeli sa jednom kosmičkom sudbinom: univerzum se širi sve brže i brže, osuđen na hladan i usamljen kraj u dalekoj budućnosti. Zvezde će se ugasiti, galaksije će se udaljiti toliko da će postati nevidljive, a svemir će postati večna, prazna tama. Ova priča, iako mračna, delovala je kao naučna izvesnost – temelj moderne kosmologije izgrađen na čvrstim dokazima.
Opširnije: Kraj univerzuma je otkazan?
Write comment (0 Comments) 
Većina nas je čula za ideju da se univerzum širi ubrzano, pokretan misterioznom silom poznatom kao „tamna energija“. Ova teorija je postala standardni model kosmologije. Ali, novo otkriće o supernovama — kosmičkim „metarskim štapovima“ — dovodi u pitanje čitav ovaj model i otvara mogućnost da priču o univerzumu moramo pisati iznova.
Opširnije: Da li je sve što smo znali o širenju univerzuma pogrešno?
Write comment (2 Comments) 
Univerzum je ispunjen objektima koji prkose našim očekivanjima i testiraju granice našeg razumevanja. Koliko je kosmos zaista čudan? Otkrijmo zajedno neke od njegovih najbizarnijih i najmisterioznijih stanovnika.
Opširnije: 4 najčudnija objekta u svemiru
Write comment (0 Comments) 
Ukratko i pojednostavljeno rečeno: sve do Edvina Habla i njegovih osmatranja u drugoj i trećoj deceniji prošlog veka preovladavalo je mišljenje da je svemir večan i beskonačan.
Opširnije: Koliki je bio svemir na početku?
Write comment (0 Comments) 
Elektromagnetni talas se „opisno definiše“ kao prostiranje energije električnog i magnetnog polja kroz prostor. Brzina prostiranja elektromagnetnih talasa jednaka je brzini svetlosti u vakuumu, i iznosi 300.000.000 metara u sekundi. To je i granična brzina koju neko telo može imati.
Opširnije: Dva pogleda na „Glavu konja“
Write comment (0 Comments) 
Šest planetarnih maglina
Verovatno vam je poznata šala u formi pitalice:
Opširnije: Šest planetarnih maglina
Write comment (1 Comment) 
EKSPLOZIJA SUPERNOVE jedan je od najdramatičnijih događaja u svemiru. Prilikom jedne jedine takve eksplozije oslobodi se enormno velika količina energije, toliko velika da često sama supernova svojim sjajem nadmaši stotine milijardi zvezda u svojoj matičnoj galaksiji, pri čemu udarni talas nastao eksplozijom dostiže ogromne brzine, bliske brzini svetlosti.
Opširnije: Cassiopeia A na „nišanu“ IXPE
Write comment (0 Comments) 
....a u samom Velikom Magelanovom oblaku nalazi se i maglina sa slike, 30 Doradus, ili – Tarantula.
Opširnije: Tarantula, mesto u kom se rađaju zvezde
Write comment (0 Comments) 
Ovo je samo jedna od bezbroj misterija u svemiru. U Velikom Maglanovom oblaku, oko 170.000 svetlosnih godina daleko od nas nalazi se emisiona maglina N44. Njen prečnik iznosi oko 1000 svetlosnih godina, a vidimo je zahvaljujući njenom jonizujućem gasu. Ono što je u ovom oblaku interesantno je, ne ono što u njemu postoji, već ono što ne postoji. U sredini magline nalazi se gigantska rupa, ili supermehur, prečnika oko 250 svetlosnih godina. Uzmite da prečnik Sunčevog sistema iznosi oko dve svetlosne godine pa ćete dobiti bar grubu predstavu o veličini ove zjapeće praznine
Opširnije: Misteriozni supermehur u maglini
Write comment (0 Comments) 
Fotografija dole je još jedan prilog nepresušnoj galeriji zadivljujućih formi nebeskih objekata. To je ostatak eksplozije supernove koja se dogodila pre između 5000 i 8000 godina. Zove se Cygnus Loop Nebula a od nas je udaljena 1500 svetlosnih godina. U vreme kada svetelost koju danas vidimo potekla ka nama Atila hunski zvani Bič Božji harao je Evropom i sukobljavao se sa Istočnim i Zapadnim rimskim carstvom, a u Britaniji vladao je legendarni kralj Artur.
Write comment (0 Comments)
Ovo je važna i vredna fotografija, ne samo u naučnom, nego i u estetskom smislu. Na njoj vidimo jato galaksija Abell 2813, a između njih kosmičke crve. Obratite pažnju na njih oni su krunski dokaz Ajnštajnove teorije opšte relativnosti koja govori o uticaju gravitacije na svetlosne zrake.
Write comment (0 Comments) 
U sazvežđu Vodolija, od nas udaljeno nešto više od milijardu svetlosnih godina, nalazi se predivno galaktičko jato Abell 2597. Mada je njegova fotografija vizuelno atraktivna, ovo jato zanimljivo je i zato što supermasivna crna rupa – za koju se pretpostavlja da se nalazi u njegovom središtu...
Write comment (0 Comments)
|
ŠTA DA GLEDAM?
|
|
 |
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
