ISTORIJSKI SUSRET
„NEW HORIZONSA“ I PLUTONA
Ima li Pluton neonske reke? Možda ispod površine krije okeanski plašt tečne vode? Ili možda poseduje egzotične kriovulkane? Ta pitanja otkrivaju koliko malo znamo o Plutonu, planeti patuljku ranije poznatoj kao regularnoj planeti, ali predstavlja i primer onoga šta će “New Horizons” otkriti u julu. Za nepuna tri meseca, ljudska vrsta će se susresti sa Plutonom i postati svedok najudaljenijeg randevua jedne letilice sa nekim telom Sunčevog sistema. Sa ovom posetom NH Plutonu biće završena prva opšta inspekcija solarnog sistema započeta još početkom kosmičke ere.
Ali “New Horizons” neće proučavati samo Plutona. On će takođe posetiti sistem od najmanje pet satelita, uključujući Haron, tako velikog u odnosu na Plutona da možemo reći da će NH izvesti prvo proletanje pored jedne dvojne planete. To znači da će tokom misije biti istraženo nekoliko objekata Kajperovog pojasa, trećeg i najvećeg regiona na koje je izdeljen solarni sistem, i koji čuva ključeve mnogih tajni njegovog formiranja. U leto 1989. “Voyager 2” je proleteo pored Neptuna i njegovog glavnog meseca, Tritona, satelita koji bi mogao da predstavlja trans-neptunski objekat prvobitno nastao u Kajperovom pojasu a tek kasnije zahvaćen Neptunovom gravitacijom. Međutim, niko do sada nije pobliže istražio jedan objekat Kajperovog pojasa u njegovom “prirodnom okruženju”, nešto što će uskoro “New Horizons” zauvek promeniti.
Među predstavnicima planeta patuljaka Sunčevog sistema, Pluton i dalje ima naveće dimenzije, što predstavlja paradoks obzirom da je otkriće Erisa 2005. godine prisilio Međunarodni astronomski savez (IAU) da uvede kategoriju planeta patuljaka. U stvarnosti, Eris je 27% masivniji od Plutona, ali najnovija vizuelna osmatranja sugerišu da je Pluton neznatno veći od Erisa, sa prečnikom od 2.368 km naspram 2.326 km ovog poslednjeg.
Misija NH će nam pokazati mehanizam interakcije između atmosfere i zamrznute površine Plutona. Pri temperaturi koja vlada na patuljastoj planeti (~40 K), na površini koegzistiraju azot (N2), amonijak (CH4), etan (C2H6) i ugljenikov monoksid (CO), što čini možda najkompleksniju interakciju u čitavom solarnom sistemu. Čini se da su karakteristike Plutonove površine vrlo dinamične, tako da je moguće da će sonda otkriti mnogo složeniju površinu nego što mi očekujemo. Retku atmosferu na Plutonu – sačinjenu uglavnom od azota, kao i Zemljina – možda predstavlja magla ugljovodonika ili gejziri kao na Tritonu. Možda čak postoje neonske reke ili jezera – malo moguće, ali ne i nemoguće. Naravno, biće istraženo i pet satelita – od kojih dva nisu bila ni poznata u vreme lansiranja NH – a potražiće se i neki novi.
|
|
Preuzmite e-knjigu u PDF formatu (38 strane, 8 MB) 
|
|
Pročitajte ostale e-knjige Draška Dragovića |
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
