Pre tačno godinu dana jedna teška kosmička raketa poletela je sa Bajkonura i sa sobom u kosmos ponela vojni satelit za rano upozoravanje. Ništa novo, sem što je to bio 310. i poslednji let jedne ruske rakete za koju koja je nakon 45 godina eksploatacije možemo slobodno reći da je obeležila jednu epohu.
Danas ću pričati o raketi–nosaču (RN) teške kategorije, čiji zadatak je bio da različite orbitne stanice i kosmičke aparate nosi u orbitu oko Zemlje, a odatle ove druge i dalje u daleki kosmos. Njeni koreni sežu još u sovjetsko doba, kada je ova raketa razrađena i proizvedena u konstruktorskom birou ОКБ-23 (danas je to Hruničevljev naučno–proizvodni kosmički centar ), filijali tadašnjeg velikog Čelomejevljevog centra iz Reutova, ОКБ-52, glavnog Koroljevljevog konkurenta u zemlji. Početna verzija je bila dvostepena, a kasnije je pravljena i teža varijanta, srodna američkom „Saturnu-1B".
Mislim da danas nema nijednog ljubitelja kosmonautike u svetu koji nije čuo za to čudo nauke i tehnike, koje je tada, a i dobrim delom je i danas, jedan od sinonima sovjetske odn. ruske snage u kosmičkoj industriji.
Preuzmite ceo tekst u PDF verziji
(48 strana, 11,2 MB)
„Ako ti se pokvari raketa, jedino ko ti može pomoći – to je druga raketa!" Izgleda kao Zenonova aporija? Ne ako si pravi kosmonaut i ako letiš sovjetskom raketom „Союз". Ništa nije bilo drugačije ni astronautima koji su leteli „Saturnom" ili šatlovima. Naučimo nešto o sistemu za spašavanje raketnih putnika. | |
Prvi koraci ka Mesecu (iii)Razočaran očajnim prošlogodišnjim (ne)uspehom obećavajuće misije „Фобос–грунт", početkom 2012. godine sam se latio napornog posla da napišem detaljnu priču o sovjetskom istraživanju Meseca. |
|
60–ih godina XX veka zbio se jedinstven događaj u istoriji čovečanstva. Potstaknute globalnom konfrontacijom tokom Hladnog rata, dve supersile su svoj rivalitet prenele i u kosmos pokušavajući da pošalju čoveka na Mesec. |
|
Hronika „Dawna“ na asteroidu Vesta Ako bi me neko pitao, nabrojao bih mu makar tri misije koje su trenutno u toku a koje me više zanimaju od Nasinog „Curiosityja". Jedna od njih je svakako „Dawn", misija na jonski pogon koja proučava asteroide, te nije čudo što je informativno pokrivam već nekoliko godina. Za današnji tekst imam veliki povod. |
|
Ismevan i kritikovan godinama ponovo i ponovo, „kornjača Sajuz“ je pretekla mnoge „zečeve“ koji su joj presecali put. I neka je pobedio. Trka je trajala pedeset godina, ali njegova konstrukcija je na kraju odnela pobedu. I više od toga: od prošle godine, na našoj planeti postoje samo dve kosmičke letilice za transport ljudskih posada: ruski „Sajuz“ i kineski „Šenžu“. |
|
Razlike između ruskih i kineskih letilica Ismevan i kritikovan godinama ponovo i ponovo, „kornjača Sajuz“ je pretekla mnoge „zečeve“ koji su joj presecali put. I neka je pobedio. Trka je trajala pedeset godina, ali njegova konstrukcija je na kraju odnela pobedu. I više od toga: od prošle godine, na našoj planeti postoje samo dve kosmičke letilice za transport ljudskih posada: ruski „Sajuz“ i kineski „Šenžu“. |
|
Sovjetski inženjeri su bili pioniri u upotrebi kamera na svemirskim letilicama i ostvarili su ono o čemu je čovečanstvo maštalo hiljadama godina – da vidimo slike dalje strane Meseca i prve fotografije Meseca, Venere i Marsa slikane direktno sa površine... |
|
Orbitne stanice „Салют“ i „Алмаз Ne znam za druge, ali ja sam fasciniran Međunarodnom svemirskom stanicom. Sama pomisao da „gore“ žive ljudi koji svakodnevno ležu i bude se u orbiti, i da pored profesionalnih dužnosti provode život u svemiru, zadivljujuća je. |
|
Rešena misterija sondi „Луна 23“ i „Луна 24“Između 1967. i 1976. godine, postojale su tri sovjetske stanice kadre da dostave uzorke lunarnog rigolita na Zemlju. Zajedno sa japanskom stanicom „Hayabusa“, to su jedine misije do danas koje su automatski prikupile uzorke sa drugog nebeskog tela. |
|
Gde se zaposlio mladi Koroljev? Gde je izmišljena prvu balističku raketu na svetu? Ko je prvi poleteo ka Marsu i Veneri? Ko je smislio „Sojuze“ i „Progrese“? Kako je iz blizine slikana Halejeva kometa? Gde je osmišljena prva baza na Mesecu? Ko je smislio „Fobos–grunt“? Ko je vodio biomedicinski projekat „Mars 500“? Ko planira bioločke fabrike u orbiti? Pročitaj odgovore. |
|
Rusi i Amerikanci se već decenijama, što javno što tajno, prepucavaju u vezi naoružanja, i to neće nikad da se promeni. Svako od njih ima svoje adute i vrlo retko se događa da jedna strana javno prizna da nema odgovor na vojne pretnje druge strane. „Satana“ je bio jedan od tih pretnji, dokazavši da sa njim nema šale.
|
|
Do početka Hladnog rata, SSSR je bio prvi u praktično svim kategorijama lunarnog istraživanja. U periodu 1958-76 SSSR je preduzeo 60 robotizovanih lunarnih misija. Oko 30 je imalo probleme sa trajektorijama, oko 10 se pokvarilo na ili u nlizini Meseca ... Ipak, 20 je postiglo potpuni ili delimični uspeh. Rusi se ponovo pripremaju za put na Mesec.
|
|
Ideja o izradi automatskih međuplanetnih stanica sposobnih da se meko spuste na površinu Meseca rodila se u SSSR–u još krajem pedesetih godina. Na inicijativu tada glavnog konstruktora i generalnog direktora vodećeg konstruktorskog kosmičkog biroa u zemlji,Sergeja Koroljeva,
|
|
Od sredine šezdesetih pa do sredine sedamdesetih izvedeno je 65 sletanja na Mesec (10 samo u 1971.), ali nakon „Lune 24“ 1976. godine – sve je iznenada zamrlo. Sovjeti su se okrenuli Veneri i svojim svemirskim stanicama, a Amerikanci Marsu, „Skylabu“ i šatlovima. Tek u martu 1990. Mesec su posetili Japanci – prvi put posle skoro 15 godina. Kako je sve to počelo?
|
|
Niko mlađi od 45 godina ne seća se vremena kada su svake godine put Marsa, Venere i Meseca lansirane na desetine kosmičkih letilica. Tada je to bilo čudo nauke i tehnike i svi mi smo bili ubeđeni da će ljudi, ako nastave tim tempom, vrlo brzo naseliti ne samo obližnje planete već i Sunčev sistem. Ni sanjali nismo da će nam pola veka kasnije sve te misije izgledati kao čista naučna fantastika, a najbliže planete dalje nego ikad.
|
|
Do pred kraj prošlog milenijuma, u svetu su postojale dve supersile. Ring njihovog ideološkog i političkog rata nije bila samo Zemlja, već i kosmos. Dugo su Sovjeti vodili u toj trci za prevlast, sve dok se Amerikanci nisu iskrcali na Mesec. Ekonomski iscrpljeni SSSR sve je teže parirao zapadnom suparniku, da bi na kraju u potpunosti kolabirao. Ali „šta bi bilo da je bilo...“ Pročitaj jedan od mogućih nastavaka ove priče.
|
|
Do pred kraj prošlog milenijuma, u svetu su postojale dve supersile. Ring njihovog ideološkog i političkog rata nije bila samo Zemlja, već i kosmos. Dugo su Sovjeti vodili u toj trci za prevlast, sve dok se Amerikanci nisu iskrcali na Mesec. Ekonomski iscrpljeni SSSR sve je teže parirao zapadnom suparniku, da bi na kraju u potpunosti kolabirao. Ali „šta bi bilo da je bilo...“ Pročitaj jedan od mogućih nastavaka ove priče.
|
|
"Nezvanični naziv joj je „Alpha“, mi je poznamo pod anglo-saksonskom skraćenicom ISS, a Rusi kao МКС – Международная космическая станция, iako je njen puni naziv „Orbitalni univerzalni istraživački kompleks sa ljudskom posadom“. Do kada će biti u orbiti? Kakva joj je sudbina i ko su naslednici?"
|
|
U periodu između 1957. i 1965, sovjetski svemirski program je bio vodeći u svetu po kapacitetu raketnih nosača i svemirskoj tehnologiji. Nakon nekoliko godina dobro organizovanog planiranja koje je prethodilo lansiranju prvog „Sputnjika“, sovjetski naučnici su iznenadili svet serijom sve sofistikovanijih međuplanetnih misija.
|