Sunčev sistem

Slike iz dvorišta

Protuberanca_sm

Izgleda da je Sunčev sistem samo naš. Vekovima tragamo za nekim susedima po okolini, ali po svemu sudeći ako se nešto živo van Zemlje i nađe biće to vidljivo samo pod mikroskopom. Tako ispada da nam je Zemlja dom, a Sunčev sistem dvorište. Ko zna, možda je i cela galaksija naše dvorište, ali nećemo sad o tome.

Dakle, da se prošetamo po dvorištu.

 

 

 

 

Opširnije: Slike iz dvorišta

Write comment (2 Comments)

Ortov oblak dodiruje susedni zvezdani sistem

Ortov oblakOrtov oblak mora da postoji. Problem je samo što za takvu tvrdnju nema jasnih i neposrednih posmatračkih dokaza, a njih nema jer još nisu napravljeni teleskopi koji bi na tako ogromnoj udaljenosti od Zemlje mogli da uoče tako sitne objekte kakve su komete koje inače nastanjuju Ortov oblak. Ali teorijski i posredni osmatrač  i dokazi su jasni -  postoji!

Opširnije: Ortov oblak dodiruje susedni zvezdani sistem

Write comment (0 Comments)

Koja je razlika između kometa i asteroida

asteroid2

Postoje izvesne sličnosti između asteroida i kometa. Obe vrste ovih tela su nastala u ranoj istoriji Sunčevog sistema, pre 4,5 milijarde godina, obe obilaze Sunce i obe vrste spadaju u mala tela, dakle manja su od planeta, a veća od meteoroida. Ali sastavljena su od različitog materijala i potiču iz različitih područja Sunčevog sistema.

 

Opširnije: Koja je razlika između kometa i asteroida

Write comment (0 Comments)

Šta je to Ortov oblak?

4Gde je stvarno granica solarnog sistema? Gde druge zvezde jače gravitaciono privlače objekte od našeg Sunca? O tome ne znamo ništa, ali možemo da dumamo i pravimo teorijske modele. Sredinom prošlog veka, nizozemski astronom Jan Oort je ponudio koncept koji i danas važi o složenom oblaku planetezimala koji je udaljen od Sunca od 2000 do 200.000 AJ (0,03 do 3,3 svetlosne godine).

 

Opširnije: Šta je to Ortov oblak?

Write comment (3 Comments)

Istorija Sunčevog sistema, ili kako je Saturn spasio Zemlju

12

Da li je naš Sunčev sistem retkost? Do pre samo nekoliko decenija verovali smo da naš slučaj predstavlja standard, da smo samo jedni od mnogih. Kameni svetovi u blizini zvezde i gasoviti divovi sa ledenim satelitima na udaljenim orbitama; potpuno logičan obrazac. Koji bi drugi raspored mogao da ima planetarni sistem? No 1995. počeli smo da otkrivamo nove svetove oko drugih zvezda i ubrzo smo shvatili da su, kao što se često događa u istoriji nauke, stvari složenije nego što bi se očekivalo na prvi pogled. Većina otkrivenih egzoplaneta bili su 'vreli Jupiteri', odn. gasoviti divovi koji kruže oko svojih zvezda na zapanjujuće maloj udaljenosti. Toliko malo da se neko vrijeme mislilo da je njegovo postojanje nemoguće. Čak su im i godine bile zbunjujuće   kratke: prvootkrivenoj je trajala – samo 4 dana!

 

Opširnije: Istorija Sunčevog sistema, ili kako je Saturn spasio Zemlju

Write comment (4 Comments)

Komentari

  • Звонко said More
    A ja bih izabrao Mihaijla... 2 dana ranije
  • dragant said More
    Foto Oriona, Zemlje i Meseca baš je... 2 dana ranije
  • selena said More
    Tako piše u izvornom tkestu... 2 dana ranije
  • Zoran said More
    "... etan i metan, koji su tečni na... 3 dana ranije
  • selena said More
    Ja mislim da se taj kamen nalazi u... 4 dana ranije

Foto...