Sretna Nova godina svim čitaocima sajta. Kao što je red i domaće vaspitanje nalaže, tako ću da započnem i ja ovu godinu. Protekle sam napisao 116 tekstova, što je pad za 25,2% u odnosu na godinu dana pre toga. Prošle godine u svetu je izvršeno 78 lansiranja, od čega Rusi najviše – 29. I oni su to radili 2,5% manje nego godinu dana ranije. Amerikanci beleže još veći pad. Kakvo su planovi za ovu godinu? Za sebe ne mogu da garantujem, ali šta kaže svet: kakvi su planovi za 2013?
Svi pokazatelji govore da će 2013. biti krcata vestima. U 2013. biće lansirano pet misija sa ljudskim posadama: četiri ruska „Союзa“ ka ISS i jedan kineski „Shenzhou 10“ sa tri astronauta (jedna će biti žena) ka stanici „Tiangong 1”. Takođe ćemo posmatrati kako će dva „Союзa” pristati uz ISS za samo šest sati leta („Союз TMA-08M“ i „10M“), ponavljajući manevar koji su 2012. uspešno izvela dva teretna „Progressa“ („Союз TMA–09M“ i „TMA–11M“ će koristiti normalni, dvodnevni prilaz). Takođe se očekuje i prvi let teretnog broda „Cygnus“ američke kompanije „Orbital” ka ISS.[1]
Ove godine ćemo na delu videti nekoliko svemirskih letilica. NASA će na Mars lansirati sondu MAVEN (Mars Atmosphere and Volatile Evolution missioN) i mali LADEE (Lunar Atmosphere and Dust Environment Explorer) na Mesec. Ako pripreme proteknu po planu, Indija bi trebalo da ka Marsu lansira svoj orbiter „Mangalyaan“, ali sva je prilika da će to lansiranje sačekati sledeći lansirni prozor. Kina će poslati sondu „Chang'e 3“ na lunarnu površinu, opremljenu robotskim roverom teškim oko 120 kg. U planu je i evropsak naučna platforma „Gaia“, koja bi mogla da revolucionarno promeniti naša znanja o galaktičkom komšiluku. Takođe vredi pomenuti i malu Nasinu solarnu opservatoriju IRIS (Interface Region Imaging Spectrograph) i Esinu misiju „Swarm“ za proučavanje magnetnog polja naše plaete.
2013. će biti godina u kojoj će prvi put na svojim stabilizatorima osetiti strujanje molekula atmosfere tri nova tipa raketa, „Antares“ kompanije „Orbital“, japanska „Epsilon“ i ruski „Союз-2-1v“ (bivši „Союз–1“), čiji neuspeli debi je bio 2012. godine. Očekuje se i prvo lansiranje južnokorjske rakete „Naro-1“ (KSLV–1), ruske „Aнгаре A5“, kao i male američke komercijalne rakete „Super Strypi“. Naravno, moguće je da će mnoge misije biti otkazane ili odložene za 2014. Pored toga, datumi lansiranja mogu da budu menjani iz mnogih razloga. Sa tim na umu, predlžem da uživate u Kosmičkom Klendaru za 2013. godinu Astronomskog Magazina
Preuzmite ceo tekst u PDF verziji
(38 strana, 3,75 MB)
|
|
„Ako ti se pokvari raketa, jedino ko ti može pomoći – to je druga raketa!" Izgleda kao Zenonova aporija? Ne ako si pravi kosmonaut i ako letiš sovjetskom raketom „Союз". Ništa nije bilo drugačije ni astronautima koji su leteli „Saturnom" ili šatlovima. Naučimo nešto o sistemu za spašavanje raketnih putnika. |
 |
Prvi koraci ka Mesecu (iii)Razočaran očajnim prošlogodišnjim (ne)uspehom obećavajuće misije „Фобос–грунт", početkom 2012. godine sam se latio napornog posla da napišem detaljnu priču o sovjetskom istraživanju Meseca. |
|
|
60–ih godina XX veka zbio se jedinstven događaj u istoriji čovečanstva. Potstaknute globalnom konfrontacijom tokom Hladnog rata, dve supersile su svoj rivalitet prenele i u kosmos pokušavajući da pošalju čoveka na Mesec. |
 |
Hronika „Dawna“ na asteroidu Vesta Ako bi me neko pitao, nabrojao bih mu makar tri misije koje su trenutno u toku a koje me više zanimaju od Nasinog „Curiosityja". Jedna od njih je svakako „Dawn", misija na jonski pogon koja proučava asteroide, te nije čudo što je informativno pokrivam već nekoliko godina. Za današnji tekst imam veliki povod. |
 |
Ismevan i kritikovan godinama ponovo i ponovo, „kornjača Sajuz“ je pretekla mnoge „zečeve“ koji su joj presecali put. I neka je pobedio. Trka je trajala pedeset godina, ali njegova konstrukcija je na kraju odnela pobedu. I više od toga: od prošle godine, na našoj planeti postoje samo dve kosmičke letilice za transport ljudskih posada: ruski „Sajuz“ i kineski „Šenžu“. |
 |
Razlike između ruskih i kineskih letilica Ismevan i kritikovan godinama ponovo i ponovo, „kornjača Sajuz“ je pretekla mnoge „zečeve“ koji su joj presecali put. I neka je pobedio. Trka je trajala pedeset godina, ali njegova konstrukcija je na kraju odnela pobedu. I više od toga: od prošle godine, na našoj planeti postoje samo dve kosmičke letilice za transport ljudskih posada: ruski „Sajuz“ i kineski „Šenžu“. |
 |
Sovjetski inženjeri su bili pioniri u upotrebi kamera na svemirskim letilicama i ostvarili su ono o čemu je čovečanstvo maštalo hiljadama godina – da vidimo slike dalje strane Meseca i prve fotografije Meseca, Venere i Marsa slikane direktno sa površine... |
 |
Orbitne stanice „Салют“ i „Алмаз Ne znam za druge, ali ja sam fasciniran Međunarodnom svemirskom stanicom. Sama pomisao da „gore“ žive ljudi koji svakodnevno ležu i bude se u orbiti, i da pored profesionalnih dužnosti provode život u svemiru, zadivljujuća je. |
 |
Rešena misterija sondi „Луна 23“ i „Луна 24“Između 1967. i 1976. godine, postojale su tri sovjetske stanice kadre da dostave uzorke lunarnog rigolita na Zemlju. Zajedno sa japanskom stanicom „Hayabusa“, to su jedine misije do danas koje su automatski prikupile uzorke sa drugog nebeskog tela. |
 |
Gde se zaposlio mladi Koroljev? Gde je izmišljena prvu balističku raketu na svetu? Ko je prvi poleteo ka Marsu i Veneri? Ko je smislio „Sojuze“ i „Progrese“? Kako je iz blizine slikana Halejeva kometa? Gde je osmišljena prva baza na Mesecu? Ko je smislio „Fobos–grunt“? Ko je vodio biomedicinski projekat „Mars 500“? Ko planira bioločke fabrike u orbiti? Pročitaj odgovore. |
 |
Rusi i Amerikanci se već decenijama, što javno što tajno, prepucavaju u vezi naoružanja, i to neće nikad da se promeni. Svako od njih ima svoje adute i vrlo retko se događa da jedna strana javno prizna da nema odgovor na vojne pretnje druge strane. „Satana“ je bio jedan od tih pretnji, dokazavši da sa njim nema šale.
|
 |
Do početka Hladnog rata, SSSR je bio prvi u praktično svim kategorijama lunarnog istraživanja. U periodu 1958-76 SSSR je preduzeo 60 robotizovanih lunarnih misija. Oko 30 je imalo probleme sa trajektorijama, oko 10 se pokvarilo na ili u nlizini Meseca ... Ipak, 20 je postiglo potpuni ili delimični uspeh. Rusi se ponovo pripremaju za put na Mesec.
|
 |
Ideja o izradi automatskih međuplanetnih stanica sposobnih da se meko spuste na površinu Meseca rodila se u SSSR–u još krajem pedesetih godina. Na inicijativu tada glavnog konstruktora i generalnog direktora vodećeg konstruktorskog kosmičkog biroa u zemlji,Sergeja Koroljeva,
|
|
|
Od sredine šezdesetih pa do sredine sedamdesetih izvedeno je 65 sletanja na Mesec (10 samo u 1971.), ali nakon „Lune 24“ 1976. godine – sve je iznenada zamrlo. Sovjeti su se okrenuli Veneri i svojim svemirskim stanicama, a Amerikanci Marsu, „Skylabu“ i šatlovima. Tek u martu 1990. Mesec su posetili Japanci – prvi put posle skoro 15 godina. Kako je sve to počelo?
|
 |
Niko mlađi od 45 godina ne seća se vremena kada su svake godine put Marsa, Venere i Meseca lansirane na desetine kosmičkih letilica. Tada je to bilo čudo nauke i tehnike i svi mi smo bili ubeđeni da će ljudi, ako nastave tim tempom, vrlo brzo naseliti ne samo obližnje planete već i Sunčev sistem. Ni sanjali nismo da će nam pola veka kasnije sve te misije izgledati kao čista naučna fantastika, a najbliže planete dalje nego ikad.
|
 |
Do pred kraj prošlog milenijuma, u svetu su postojale dve supersile. Ring njihovog ideološkog i političkog rata nije bila samo Zemlja, već i kosmos. Dugo su Sovjeti vodili u toj trci za prevlast, sve dok se Amerikanci nisu iskrcali na Mesec. Ekonomski iscrpljeni SSSR sve je teže parirao zapadnom suparniku, da bi na kraju u potpunosti kolabirao. Ali „šta bi bilo da je bilo...“ Pročitaj jedan od mogućih nastavaka ove priče.
|
 |
Do pred kraj prošlog milenijuma, u svetu su postojale dve supersile. Ring njihovog ideološkog i političkog rata nije bila samo Zemlja, već i kosmos. Dugo su Sovjeti vodili u toj trci za prevlast, sve dok se Amerikanci nisu iskrcali na Mesec. Ekonomski iscrpljeni SSSR sve je teže parirao zapadnom suparniku, da bi na kraju u potpunosti kolabirao. Ali „šta bi bilo da je bilo...“ Pročitaj jedan od mogućih nastavaka ove priče.
|
 |
"Nezvanični naziv joj je „Alpha“, mi je poznamo pod anglo-saksonskom skraćenicom ISS, a Rusi kao МКС – Международная космическая станция, iako je njen puni naziv „Orbitalni univerzalni istraživački kompleks sa ljudskom posadom“. Do kada će biti u orbiti? Kakva joj je sudbina i ko su naslednici?"
|
 |
U periodu između 1957. i 1965, sovjetski svemirski program je bio vodeći u svetu po kapacitetu raketnih nosača i svemirskoj tehnologiji. Nakon nekoliko godina dobro organizovanog planiranja koje je prethodilo lansiranju prvog „Sputnjika“, sovjetski naučnici su iznenadili svet serijom sve sofistikovanijih međuplanetnih misija.
|
, 
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
