Diljem svijeta na današnji dan, 22. aprila, obilježava se Dan planeta Zemlja. Uz svu silu praznika i svetkovina današnji je dan poseban. Obilježava se bezmalo na svakom kutku našeg svemirskog broda, našeg doma.
Opširnije: Dan planeta Zemlja 2018
Write comment (0 Comments) 
Bura, iznimno hladan i jak vjetar koji puše s kopna ka moru svima nam je dobro znan. Sastavni je dio našeg geoklimatskog okružja. Povremeni udari bure redovito dostižu preko 150 km/h a nerijetko i više od 200 km/h.
Opširnije: Bura, vjetar koji prolazi kroz zidove
Write comment (0 Comments) 
Kada sa Zemlje, sa udaljenosti od 384 400 kilometara posmatramo Mesec u njegovoj mladoj fazi, u tamnom, noćnom delu koji je osvetljen svetlošću Sunca koja se odbila od Zemlje (zemljaninom), vidimo veće kratere i tamne površine - Mesečeva mora.
Write comment (2 Comments) 
Još dok je naša Zemlja bila jako mlada, stara ni 700 miliona godina, prošla je kroz jedan kataklizmični period koji je trajao nekoliko stotina miliona godina. Tokom tog razdoblja, neuobičajeno veliki broj asteroida se sudarao sa Zemljom, Mesecom i svim unutrašnjim planetama solarnog sistema. Tada je na Zemlji vladalo ono što će neki, nešto kasnije, nazvati paklom... (vidi sliku).
Opširnije: Kasno teško bombardovanje Zemlje
Write comment (0 Comments) 
Prvog dana zime Zemlja nije najbliže Suncu
Opširnije: Zemlja jutros najbliže Suncu
Write comment (0 Comments) 
Da bi smo kontrolisali CO2 u našoj atmosferi moramo biti u stanju da ga izmerimo. Jedino možemo da upravljamo onim što možemo da izmerimo.
Opširnije: Merenje ugljen-dioksida u atmosferi
Write comment (0 Comments) 
Jedno vreme sam bio fasciniran udarnim kraterima. Znao sam sve o Herschelu na Mimasu, Rheasilvii na Vesti ili Procellarimu na Mesecu. Čak sam imao i softver u koji uneseš brzinu, ugao i masu objekta i dobijaš sve relevantne karakteristike nastalog kratera. U našoj poslednjoj knjizi čitavo jedno poglavlje sam posvetio Tunguskom ’iventu’, kako se to kaže na ’Pinku’, a bilo je nekih textova na tu temu i na sajtu. Mislio sam da je ta tema iscrpljena, ali nećeš ... Sad Amerikanci tvrde da su otkrili najveći krater na Zemlji! O čemu se radi?
Opširnije: Otkriven krater smrti?
Write comment (2 Comments) 
Ponovo u žižu interesovanja dolazi pitanje i otvara se rasprava na temu da li se Zemljina klima menja i koliko udela u tome ima čovek? Na prvi deo pitanja odmah možemo da damo potvrdan odgovor. Kao što ćemo videti u daljem tekstu, klima Zemlje po svojoj prirodi nipošto nije stacionaran fenomen, tj. ona prolazi kroz periodične promene od ledenih do toplih doba. Na drugi deo pitanja je znatno teže dati odgovor zbog mnoštva faktora i složenih procesa koje treba uzeti u obzir. U ovom članku ćemo razmotriti neke od najbitnijih fenomena koji oblikuju klimu naše planete, kao što su efekat staklene bašte i globalno zagrevanje, uzroci nastanka i smene ledenih i toplih doba, i ugljenični ciklus, proces koji, kao što ćemo videti, leži u osnovi i povezuje sve prethodno pomenute.
Opširnije: Zemlja - od snežne grudve do staklene bašte
Write comment (0 Comments) 
Čak pet milijuna kilometara bliže Suncu nego ljeti!
Opširnije: Zemlja je danas najbliže Suncu
Write comment (0 Comments) 
To je zaista strašno! Sunce koje nam život znači, kome zahvaljujemo svoje postojanje i postojanje čitavog života, možda i jedinog u celom univerzumu, to Sunce je na putu da nas sprži i tako uništi, totalno.
Opširnije: Vrela (možda ledena) sudbina Zemlje
Write comment (0 Comments)
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
