ažurirano 9. novembra 2023.

Sunčev planetarni sistem - nije u srazmeri

Šta je to planeta?

Planeta je nebesko telo koje se
(a) nalazi u orbiti oko Sunca, 
(b) ima dovoljnu masu da sopstvenom gravitacijom nadvlada dejstvo sila krutog tela – što pretpostavlja hidrostatički ravnotežni oblik (približno okrugao), i 
(c) koje je raščistilo okolinu duž svoje orbite.

Masa svih planeta zajedno čini 0.135% mase Sunčevog sistema.                  

[Koliko ste teški na drugim planetama]
Težina zavisi od gravitacije tela na kome težinu merite, a ova opet zavisi od mase tela. Prema tome vi nećete biti jednako teški i na Mesecu i na Jupiteru]

Iako odlukom MAU od 2006. Pluton nije više planeta (već planeta patuljak) u ovom članku se navodi i on iz istorijskih razoga.

Sunce posmatrano sa:  (date su srednje ugaone vrednosti) 1. Merkura:  1°22'40" 2. Venere:     44'15" 3. Zemlje:     32'01" 4. Marsa:      21' 5. Jupitera:    6'09" 6. Saturna:     3'22" 7. Urana:       1'41" 8. Neptuna:     1'04" 9. Plutona:       49"

Podele planeta

• Po svom položaju planete se dele na unutrašnje i spoljne, a kao granica uzima se glavni asteroidni pojas koji se nalazi između Marsa i Jupitera. Prema tome unutrašnje (engl. inner) planete su: Merkur, Venera, Zemlja i Mars, a spoljne (engl. outer): Jupiter, Saturn, Uran i Neptun (i Pluton).

Ponekad se unutrašnjim planetama (engl. inferior) zovu one koje su bliže Suncu od Zemlje (Merkur i Venera), tj. tada je graničnik za ovu podelu putanja Zemlje. Ostale planete od Marsa do Plutona su spoljne (engl. superior).

Terestričke planete Sunčevog sistema

• Prema strukturi planete se dele na terestričke i jovijanske. Teresrtičke (terra = lat. zemlja) planete imaju čvrstu, stenovitu površinu, relativno su velike gustine, sporo rotiraju, nemaju prsten i imaju malo satelita ili ih uopšte nemaju (Merkur, Venera). U njih spadaju sve unutrašnje planete: Merkur, Venera, Zemlja i Mars. Od ovih Venera, Zemlja i Mars imaju atmosferu, dok je Merkur praktično nema - tj. ona je veoma razređena tako da o njoj i ne možemo govoriti u ovom našem, zemaljskom smislu. 

Jovijanske planete su slične Jupiteru. To su gasni giganti sastavljeni uglavnom od vodonika i helijuma, male su gustine, imaju brzu rotaciju, prstenove i puno satelita i verovatno malo čvrsto jezgro. To su Jupiter, Saturn, Uran i Neptun. 

Pluton se ne uklapa dobro ni u jednu grupu planeta i stoga je 2006. svrstan u zasebnu kategoriju planeta patuljaka čiji je predsatvnik. To je ledeno telo sa izduženom putanjom.

• Po veličini dele se na male: Merkur, Venera, Zemlja i Mars i njihovi prečnici ne prelaze 13000 km. Gigantske planete su Jupiter, Saturn, Uran i Neptun. Njihovi precniči prelaze 48000 km. 

• Postoji i istorijska podela po kojoj u klasične planete spadaju sve one koje su poznate od preistorijskih vremena i koje se vide i golim okom. To su Merkur, Venera, Mars, Jupiter i Saturn. Moglo bi smo reći i da su to prave planete pošto su im to ime, planete, dali Heleni. U antičnko doba nije bila poznata priroda ovih tela i uočavalo se jedino njihovo brzo kretanje u odnosu na zvezde, pa otuda i potiče naziv planete sto je značilo lutajuća zvezda. Moderne planete su one koje su otkrivene u novije doba i koje se vide jedino pomoću teleskopa. To su Uran i Neptun (i planeta patuljak Pluton). Uran je otkrio W. Hersel 1781, Neptun J. G. Gale 1846, a Pluton K. Tomba 1930.

Orbite

Žuta boja označava ekliptiku, plava putanju Plutona, a crvena putanje ostalih planeta

Orbite planeta su eliptične sa Suncem u jednom fokusu. Međutim ekscentricitet planetarnih putanja je veoma mali te su putanje gotovo kružne. Izuzetak predstavalja Merkur (i naročito Pluton) čija je putanja u odnosu na putanje drugih planeta naglašeno eliptična (tj. ima veći ekscentricitet). 

Sve orbite planeta gotovo da leže u ravni ekliptike - njihovi nagibi su do 7°. (Nagib putanje Plutona prema ekliptici je 17,15°).

                     
Orbite (za koje vreme svetlosni zrak sa Sunca da dođe do planete)

Bela strelica pokazuje smer kretanja planeta posmatrano iznad severnog Sunčevog pola (to je smer suprotno od kretanja kazaljke na satu).	Od Merkura do Jupitera. U tabeli su brojevima označene orbite planeta i vreme u minutima koje je potrebno svetlosnom zraku sa Sunca da stigne do odnosne planete.   Planeta     minuta   1. Merkur     3,21 2. Venera     6,01 3. Zemlja     8,31 4. Mars      12,67 5. Jupiter   43,27
Bela strelica pokazuje smer kretanja planeta posmatrano iznad severnog Sunčevog pola (to je smer suprotno od kretanja kazaljke na satu).	Orbite od Jupitera do Plutona, u tebeli označene rednim brojevima. Vreme svetlosnom zraku koje je potrebno da od Sunca stigne do date planete dato je u satima.   Planeta     sati   5. Jupiter    0,72 6. Saturn     1,32 7. Uran       2,66 8. Neptun     4,17 9. Pluton     5,48

[Koliko traje godina na drugim planetama]
Godina je vreme za koje Zemlja jedanput obiđe Sunce. To traje 365 dana i šest sati. Ali druge panete svoj put oko Sunca načine za neko drugo vreme, pa tako ako imate 20 naših, zemaljskih godina, istovremeno imate svega 10 marsovskih godina]

PLANETA	Merkur	Venera	Zemlja	Mars	Jupiter	Saturn	Uran	Neptun	Pluton
Simbol
Masa (1024kg)	0,330	4,87	5,97	0,642	1898	568	86,8	102	0,0130
Prečnik (km)	4879	12.104	12.756	6792	142.984	120.536	51,118	49.528	2376
Gustina (kg/m3)	5429	5243	5514	3934	1326	687	1270	1638	1850
Gravitacija (m/s2)	3,7	8,9	9,8	3,7	23,1	9,0	8,7	11,0	0,7
Brzina oslobađanja (km/s)	4,3	10,4	11,2	5,0	59,5	35,5	21,3	23,5	1,3
Rotacija (časova)	1407,6	-5832,5	23,9	24,6	9,9	10,7	-17,2	16,1	-153,3
Dan (časova)	4222,6	2802,0	24,0	24,7	9,9	10,7	17,2	16,1	153,3
Rastojanje od Sunca (106 km)	57,9	108,2	149,6	228,0	778,5	1432,0	2867,0	4515,0	5906,4
Perihel (106 km)	46,0	107,5	147,1	206,7	740,6	1357,6	2732,7	4471,1	4436,8
Afel (106 km)	69,8	108,9	152,1	249,3	816,4	1506,5	3001,4	4558,9	7375,9
Orbitalni period (dana)	88,0	224,7	365,2	687,0	4331	10.747	30.589	59.800	90.560
Orbitalna brzina (km/s)	47,4	35,0	29,8	24,1	13,1	9,7	6,8	5,4	4,7
Nagiborbite (stepeni)	7,0	3,4	0,0	1,8	1,3	2,5	0,8	1,8	17,2
Ekscentricitet orbite	0,206	0,007	0,017	0,094	0,049	0,052	0,047	0,010	0,244
Nagib prema orbiti (stepeni)	0,034	177,4	23,4	25,2	3,1	26,7	97,8	28,3	122,5
Srednja temperatura (C)	167	464	15	-65	-110	-140	-195	-200	-225
Površinski pritisak (bar)	0	92	1	0,01	Nepoznato	Nepoznato	Nepoznato	Nepoznato	0.00001
Broj satelita	0	0	1	2	95	146	27	14	5
Prstenovi?	Ne	Ne	Ne	Ne	Da	Da	Da	Da	Ne
Globalno magnetno polje	Da	Ne	Da	Ne	Da	Da	Da	Da	Nepoznato