Kada pogledamo u noćno nebo, Mesec nam se čini kao večan i nepromenljiv prizor – tiha, beživotna stena koja mirno kruži oko Zemlje. Njegova siva, kraterima prekrivena površina deluje kao spomenik drevnim kosmičkim događajima, zamrznutim u vremenu. Ova slika Meseca kao geološki „mrtvog“ sveta duboko je ukorenjena u našoj svesti.
Write comment (0 Comments)
Kada pogledamo u noćno nebo, Mesec nam se čini kao večan i nepromenljiv prizor – tiha, beživotna stena koja mirno kruži oko Zemlje. Njegova siva, kraterima prekrivena površina deluje kao spomenik drevnim kosmičkim događajima, zamrznutim u vremenu. Ova slika Meseca kao geološki „mrtvog“ sveta duboko je ukorenjena u našoj svesti.
Opširnije: Bljeskovi u tami: Da li je Mesec zaista mrtav?
Write comment (0 Comments) 
U noći s ponedjeljka na utorak, na našem nebu od 18:09 do 07:24, očekuje nas lijep, pun Mjesec.
Write comment (0 Comments)
Kada pogledamo u noćno nebo, često razmišljamo o planetama. Ali šta je sa njihovim pratiocima? Naš solarni sistem je prepun meseca – od Jupiterovih čuvenih Galilejevih satelita do Saturnovih ledenih svetova. Ipak, uprkos njihovoj sveprisutnosti, proces njihovog nastanka dugo je ostao obavijen velom misterije. Do sada nismo mogli da posmatramo ovaj kosmički proces na delu.
Opširnije: Teleskop Džejms Veb posmatra rađanje meseca
Write comment (0 Comments) 
Već znamo dosta o tome kako se formiraju planete, ali formiranje meseca je potpuno drugačiji proces, i onaj sa kojim nismo toliko upoznati. Naučnici misle da razumeju kako je nastao najvažniji Mesec u našem Sunčevom sistemu (naš sopstveni), ali njegovo nasilno rođenje nije norma, i ne može objasniti veće sisteme meseca poput Galilejevih meseca oko Jupitera. Novo poglavlje knjige (koje je takođe objavljeno kao pre-print rad) Yuhita Shibaikea i Yanna Aliberta sa Univerziteta u Bernu raspravlja o različitim idejama koje okružuju formiranje velikih sistema meseca, posebno Galilejevih, i kako bismo ih jednog dana mogli razlikovati.
Opširnije: Kako su nastali Galilejevi meseci Jupitera?
Write comment (0 Comments) 
Jedina patuljasta planeta u asteroidnom pojasu Sunčevog sistema, Ceres (ili Cerera), danas je hladna, ali novo istraživanje otkrilo je da je u prošlosti bila domaćin dubokog, dugovečnog izvora energije koji je mogao da održava uslove pogodne za život, saopštila je američka svemirska agencija NASA.
Opširnije: Na Ceresu su postojali uslovi za život, otkrila NASA
Write comment (0 Comments) 
28. avgusta 1789. godine, pre tačno 236 godina, čuveni britansko-nemački astronom Vilijam Heršel je kroz svoj teleskop ugledao svetlu tačku u blizini Saturna. Ovaj trenutak je označio otkriće jednog od najfascinantnijih meseca u Sunčevom sistemu - Enceladusa.
Opširnije: Enceladus: Ledeni svet koji je promenio naše razumevanje Sunčevog sistema
Write comment (0 Comments)
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
