Sateliti

Jupiterov satelit Jo

Detalji: Kategorija: Sateliti; Datum kreiranja: četvrtak, 13 februar 2020 10:12; Autor Dragan Tanaskoski

Jo1

Novi jutjub video u trajanju od 12 min. prikazuje kako je paklen svet Jo

IVO: sonda za istraživanje najvulkanskijeg sveta u našem sistemu

Detalji: Kategorija: Sateliti; Datum kreiranja: nedelja, 09 februar 2020 17:37; Autor Draško Dragović

ivo3 Jedno od najvećih iznenađenja kosmičkog istraživanja bilo je otkriće da je Ija, Jupiterov satelit, najvulkanski svet Sunčevog sistema. Kako je moguće da je telo veličine našeg Meseca toliko aktivno? Odgovor je da ne znamo tačno. Da, razumemo osnovni mehanizam: to su iste one poznate plimske sile koje vladaju između Jupitera i Evrope – još jednog Galilejevog satelita – koji razvlači i sažima mesec na takav način da se njegova unutrašnjost zagreva. Ali događa se da nam, kao što je to često slučaj u nauci, mnogi detalji beže. A znamo već da se đavo krije u detaljima. Taj mehanizam zagrevanja bitno se razlikuje od onog vezanog za geološku aktivnost na kamenitim planetama poput Zemlje ili Venere, koja nastaje uglavnom prisutnošću radioaktivnih izotopa koji se nalaze unutar svakog sveta.

Opširnije: IVO: sonda za istraživanje najvulkanskijeg sveta u našem sistemu

Koliki najmanju krater možemo da vidimo na Mesecu?

Detalji: Kategorija: Sateliti; Datum kreiranja: subota, 18 januar 2020 21:01; Autor Draško Dragović

krateri Prvo ćemo primeniti Dozovo ograničenje ("Dawes' Limit"), koje vrlo precizno daje maksimalnu rezoluciju dve jednako svetle tačke (bilo kod teleskopa, bilo kod mikroskopa). Ograničenje je dobilo ime poznatom britanskom astronomu Williamu Rutteru Dawesu (1799–1868). Ono iznosi:

Opširnije: Koliki najmanju krater možemo da vidimo na Mesecu?

Triton: Neptunov čudni mesec

Detalji: Kategorija: Sateliti; Datum kreiranja: subota, 07 decembar 2019 01:14; Autor Draško Dragović

99,9% težine solarnog sistema čini Sunce mu njegovo! Preostala beda je podeljena na 8 kakvih-takvih planeta i čak 219 meseci, tj. satelita. Sledi beskonačna buranija sitnurije: kamenčina, leda i prašine koje niko normalan ne računa. 19 satelita je dovoljno veliko da ih je nekad u istoriji sopstvena gravitacila zaloptastila (moj novi astronomski izraz) i svi su pokriveni ledom sem naš Mesec i Ija. Sedam je masivnije od Plutona i Erisa. Ti meseci se fizički ne razlikuju od planeta patuljaka, ali se ne uklapaju u našu (IAU) definiciju jer se ne okreću direktno oko Sunca. Svi ti svetovi su zla boga čudni, a šampion čudnosti je Triton. O njemu ne znamo – ništa. Skoro.

Opširnije: Triton: Neptunov čudni mesec

Šta kada bi Mesec iznenada nestao

Detalji: Kategorija: Sateliti; Datum kreiranja: četvrtak, 05 decembar 2019 17:29; Autor Aleksandar Zorkić

Mesec background

Zamislite da se jedne noći probudite, a na nebu nema Meseca iako bi trebalo da ga bude. Gotovo 4,5 milijarde godina on je tu sa nama, vrti se oko Zemlje, i onda nestane! Šta bi se dakle desilo? Zapravo, sem astronoma, njegov nestanak te noći bi malo ko primetio. Međutim, iako sasvim neprimetne, bar za nas ljude, posledica bi bilo.

Opširnije: Šta kada bi Mesec iznenada nestao