Što dalji, to su mi zanimljiviji. To važi za naše planete i kosmičke sonde, pa su neke od mojih meni najdražih priča vezane baš za ove teme. Danas ćemo posetiti Uran i komšiluk...
Mesec je pre 4,5 milijarde godina obletao našu planetu na svega tridesetak hiljada kilometara visine (22,530 kilometara govore neki proračuni). Danas je petnaest i više puta dalje i u proseku nalazi se na visini od 385 000,6 kilometara (od središta Zemlje do središta Meseca). On od praiskonskih vremena stalno beži od nas.
Titan je najveći Saturnov satelit i drugi satelit po veličini u Sučevom sistemu. Veći od njega je Jupiterov Ganimed (5268 km), a on je opet veći od Merkura (4878 km) i astronomi kažu: da nije Saturna Titan bi bio planeta. Obavijen je debelom atmosferom i po tome podseća na Zemlju u njenim ranim godinama, dakle baš u vreme kada se na njoj rađao prvi život. Astrobiolozi ne propuštaju da ukažu na ovu činjenicu.
Novi jutjub video u trajanju od 12 min. prikazuje kako je paklen svet Jo
Jedno od najvećih iznenađenja kosmičkog istraživanja bilo je otkriće da je Ija, Jupiterov satelit, najvulkanski svet Sunčevog sistema. Kako je moguće da je telo veličine našeg Meseca toliko aktivno? Odgovor je da ne znamo tačno. Da, razumemo osnovni mehanizam: to su iste one poznate plimske sile koje vladaju između Jupitera i Evrope – još jednog Galilejevog satelita – koji razvlači i sažima mesec na takav način da se njegova unutrašnjost zagreva. Ali događa se da nam, kao što je to često slučaj u nauci, mnogi detalji beže. A znamo već da se đavo krije u detaljima. Taj mehanizam zagrevanja bitno se razlikuje od onog vezanog za geološku aktivnost na kamenitim planetama poput Zemlje ili Venere, koja nastaje uglavnom prisutnošću radioaktivnih izotopa koji se nalaze unutar svakog sveta.
Prvo ćemo primeniti Dozovo ograničenje ("Dawes' Limit"), koje vrlo precizno daje maksimalnu rezoluciju dve jednako svetle tačke (bilo kod teleskopa, bilo kod mikroskopa). Ograničenje je dobilo ime poznatom britanskom astronomu Williamu Rutteru Dawesu (1799–1868). Ono iznosi:
99,9% težine solarnog sistema čini Sunce mu njegovo! Preostala beda je podeljena na 8 kakvih-takvih planeta i čak 219 meseci, tj. satelita. Sledi beskonačna buranija sitnurije: kamenčina, leda i prašine koje niko normalan ne računa. 19 satelita je dovoljno veliko da ih je nekad u istoriji sopstvena gravitacila zaloptastila (moj novi astronomski izraz) i svi su pokriveni ledom sem naš Mesec i Ija. Sedam je masivnije od Plutona i Erisa. Ti meseci se fizički ne razlikuju od planeta patuljaka, ali se ne uklapaju u našu (IAU) definiciju jer se ne okreću direktno oko Sunca. Svi ti svetovi su zla boga čudni, a šampion čudnosti je Triton. O njemu ne znamo – ništa. Skoro.
