- Detalji
-
Kategorija: Zemlja
-
Datum kreiranja: petak, 18 septembar 2026 18:03
-
Autor AM - AI
Kiseonik nije samo prost element u periodnom sistemu; on je nevidljiva pluća naše biosfere i krhki plavi veo koji omogućava postojanje sveta kakav poznajemo. Svaki naš udisaj svedoči o složenoj planetarnoj ravnoteži koja traje eonima, ali nauka nas podseća da ništa u kosmosu nije večno. Postavlja se suštinsko pitanje: koliko još dugo naša atmosfera može ostati bogata ovim dragocenim gasom? Da bi odgonetnuli ovu zagonetku, naučnici Kazumi Ozaki i Christopher Reinhard sproveli su fascinantno istraživanje, koristeći čak 400.000 kompjuterskih simulacija kako bi predvideli budućnost Zemljinog daha.
Opširnije: Zemlja gubi kiseonik: Kada će naša planeta prestati da diše?
- Detalji
-
Kategorija: Zemlja
-
Datum kreiranja: ponedeljak, 13 jul 2026 13:10
-
Autor AM - AI
Za otprilike pet milijardi godina, naše Sunce će završiti svoj stabilni životni ciklus i započeti dramatičnu transformaciju.
Opširnije: Sudbina Zemlje – ima li spasa?
- Detalji
-
Kategorija: Zemlja
-
Datum kreiranja: nedelja, 05 april 2026 00:07
-
Autor Astronomski magazin
Povećano zračenje može dovesti do veće stope genetskih mutacija, dok organizmi koji se oslanjaju na magnetno polje za navigaciju
Opširnije: Zemljin magnetni štit se ne menja onako kako smo mislili
- Detalji
-
Kategorija: Zemlja
-
Datum kreiranja: sreda, 18 mart 2026 00:03
-
Autor Miša Bracić
Gravitacija je najslabija među poznatim fundamentalnim interakcijama, ali u velikim prostranstvima postaje dominantna sila koja oblikuje svetove i određuje kretanje zvezda i galaksija. Njeno izvorište je masa. Po Isaku Njutnu je sila uzajamnog privlačenja između masa. Po Albertu Ajnštajnu ona ne samo da privlači mase, već savija i sam prostor i vreme, dajući im oblik i tok kroz koje se tela kreću kao da slede skrivene putanje
Opširnije: Nevidljivi oblik Zemlje
- Detalji
-
Kategorija: Zemlja
-
Datum kreiranja: utorak, 21 oktobar 2025 00:14
-
Autor Astronomski magazin
Svakog jutra proveravamo vremensku prognozu, osetimo temperaturu vazduha na koži i instinktivno prihvatamo jednu naizgled očiglednu istinu: što se više popnemo, postaje hladnije. Bilo da se penjemo na planinu ili letimo avionom, očekujemo da će temperatura opadati. To je naše osnovno, intuitivno shvatanje atmosfere – jednostavnog, prozirnog omotača koji postaje sve ređi i hladniji kako se udaljavamo od tla.
Opširnije: Slojevi koji nas štite: Priča o atmosferi
- Detalji
-
Kategorija: Zemlja
-
Datum kreiranja: četvrtak, 05 septembar 2019 17:01
-
Autor Miša Bracić
Do sada najprihvaćenija teorija, po kojoj su na Zemlju vodu donele komete, je posle analize podataka dobijenih sa sonde Rozete, počela da gubi argumente.
Opširnije: Odakle na Zemlji voda…
- Detalji
-
Kategorija: Zemlja
-
Datum kreiranja: ponedeljak, 08 mart 2021 20:43
-
Autor Draško Dragović
"Look up, look down, look out, look around."
— Grupa Yes, "It Can Happen"
Dobar savet za jedan acid band sa kraja šezdesetih. Pogledaj malo oko sebe. Sem ako nisi astronaut "Apola" (kao ja – vidi moju sliku), čitav život ćeš (uglavnom) proživeti na površini Zemlje u krugu od par stotina kilometara. Čitava planeta, nekih 5,97 sekstiliona tona, leži ispod nas; trilion kubnih kilometara zemlje, stenja i metala. Ali koliko dobro poznajemo našu planetu?
Opširnije: 10 stvari koje ne znaš o Zemlji
Šta znate o oblacima? 
To je zaista strašno! Sunce koje nam život znači, kome zahvaljujemo svoje postojanje i postojanje čitavog života, možda i jedinog u celom univerzumu, to Sunce je na putu da nas sprži i tako uništi, totalno.
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
