Sama pomisao da postoji led na Merkuru, gde dnevna temperatura dostiže preko 430 stepeni, zvuči pomalo suludo. Nova naučna studija kaže da možda baš Vulkanska toplota planete najbliže Suncu pomaže u nastanku vodenog leda.
Merkur je Suncu najbliža planeta i zbog toga se na našem nebu nalazi skoro uvek po danu. Zavisno od svog položaja u odnosu na Suce može da se vidi jedino u sumrak nakon što Sunce zađe, ili u radnu zoru pre nego što Sunce izađe.
Nasuprot mišljenju s početka i sredine prošlog veka da je Merkur savršeno dosadna kugla od kamena ispostavilo se da je ta planeta izuzetno, gotovo iritirajuće interesantna. Nove činjenice koje su se polako taložile u knjigama o Merkuru prkosile su važećim teorijama, ponekad i zdravom razumu (ma šta to značilo). U proučavanju Merkura naučnici su nailazili na sijaset čudnih činjenica koje je trebalo objasniti i na koje, bar u početku, odgovor nisu imali.
Jednom sam video da su čitaoci na nekom inostranom sajtu proglasili Merkur za „najdosadniju planetu“ solarnog sistema. Zašto? Merkur je najmanja planeta po veličini i najbliža Suncu. Manjih je dimenzija od Jupiterovog Ganimeda i Saturnovog Titana, ali je masivniji od njih.
Na Merkuru je drukčije. Tamo se Sunce pojavi i diže nad horizontom, zatim lagano stane, krene nazad, pa onda opet pođe napred. I to nije sve. Dan na Merkuru (od zore do zore, ili od podneva do podneva itd.) je najduži dan u celom Sunčevom sistemu...
Glasam za to da se sprovede glasanje na AM za najdosadniju planetu. Svoj glas bez dileme dajem Merkuru. Ne znam zašto ne bi.
Ponesen ovim sudbonosnim pitanjem za čovečanstvo obišao sam nekoliko relevantnih sajtova – baš da vidim šta radi taj Merkur! I da vidiš čuda: NIJE TOLIKO DOSADAN koliko sam ja mislio!
Ovo je jedna od najlepših fotografija Merkura koja je ikada načinjena.
NASAina letjelica Messenger ovog je vikenda poslala fotografije sjevernog Merkurovog pola kojim dominira krater Prokofiev promjera 110km.
Podaci sa Mesindžera govore da je taj led uronjen u neobičnu tamnu materiju duž najvećeg dela naslaga i to u području gde su tempereature za nijansu više od minimalno neophodne da bi led ostao u svom agregatnom stanju.
Letelica je uspešno izvršila petnaestominutno paljenje motora za korekciju putanje i ušla u istoriju. Prvi orbiter oko Merkura za dve nedelje počinje naučna istraživanja. Sve je proteklo po planu, bez ijedne greške. Messenger je ovim manevrom potrošio čak 35% goriva. Letelica je živa i u ovim trenucima komunicira sa Zemljom i šalje telemetrijske podatke.
