Sunčev sistem čine sva tela i čestice koje su pod uticajem gravitacije Sunca. Sistem je nastao pre oko 5 milijardi godina od rotirajućeg oblaka gasa i prašine. Koncentracijom ovih elemenata nastala je zvezda Sunce, a zatim i odstali članovi sistema.
Najudaljenija planetarna orbita se nalazi na 40 astronomskih jedinica od Sunca, ali je zona uticaja Sunceve gravitacije mnogo šira.
| Sunce | Nama najbliža zvezda i najsjajnie nebesko telo. Pripada spektralnoj klasi G2V sa povrsinskom temperaturom od 5,500 K. Svake sekunde 4 miliona tona solarnog materijala se utroši u procesu pretvaranja vodonika u helijum.... |
| Planete |
Svemirsko telo koje kruzi oko zvezde, a čja masa je suviše mala da i samo postane zvezda, a opet dovoljno velika da svojom gravitacijom dominira u svojoj orbiti. Ima osam planeta u Sunčevom sistemu. |
| Asteroidi | Mala stenovita tela Sunčevog sistema, prečnika manjeg od 1000 km (najmanji astroidi su vličine zrnca prašine). Zovu se jos i planetoidi. Uglavnom su nepravilnog oblika, a najvći njihov broj kruži oko Sunca u prostoru između Marsa i Jupitera. Asteroidi su ostaci materije od koje je stvoren čitav Sunčev sistem. Broj identifikovanih asteroida je teško pratiti pošto se stalno otkrivaju novi. |
| Sateliti | Tela koja kruže oko drugog većeg nebeskog tela. Sateliti koje je izgadio čovek su veštački sateliti (ostali su prirodni sateliti). U Sunčevom sistemu do sada je otkriveno preko sto prirodnih satelita. Najviše satelita imaju Jupiter i Saturn dok Merkur i Venera nemaju nijednog svog pratioca. |
| Komete | Ledena tela koja obleću oko Sunca u čijoj blizini delimično isparavaju stvarajući tako, nasuprot Suncu, dugačak rep (dugačak i milion km). Građene su od smrznute vode, ugljen dioksida, metana i amonijaka te čestica prašine i stenovitih parčića. Putanja kometa je veoma ekscentričana elipsa. Generalno razlikujemo dve vrste kometa. Jenu čine komete koje se redovno pojavljuju na našem nebu (u periodu od 6 do 200 godina) i to su kratkoperiodične komete. U drugu spadaju komete čiji period pojavljivanja je suviše dugačak da bi se mogao tačno predvideti (više hiljada godina) i to su dugoperiodične komete (podela kometa je zapravno mnogo složenija). Dom kometa je Ortov oblak koji se nalazi na samoj granici Sunčevog sistema. Računa se da tamo ima više triliona kometa. |
| Meteoroidi | čvrsti komadi materije, različitih dimenzija, koji kruže oko Sunca i ne mogu se registrovati optičkim putem u slobodnom kosmičkom prostoru. Ti komadi ponekad upadaju u Zemljinu atmosferu gde, usled trenja i drugih procesa, burno sagorevaju i tada se opažaju kao meteori, odn. zvezde padalice. Često se meteori (pojava) poistovećuje sa meteoroidima (objekti u kosmosu). Meteoroid koji padne na drugo telo zove se meteorit. (M. H.) |
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
