Curiosity u akciji, umetnička predstava
|
Iz članka Kratka istorija metana na Marsu Metan je bezbojan gas ugljenika i vodonika: na jedan ugljenik povezana su četiri vodonika. Nastaje često tokom raspada organskih materija, obično u močvarama, pa se zove i močvarni gas. Metan proizvode i živi organizmi. Recimo krave preživanjem isporučuju u atmosferu čak 16% godišnje emisije metana u atmosferi. Zbog ovog, ako u atmosferi neke planete otkrijete metan, na njenoj površini možete očekivati krave. Dobro, to zapravo nije verovatno, ali metan je svakako indikacija postojanja živih organizama na takvoj planeti. Samo indikacija. Treba istaći da metan u atmosferi opstaje godinama, jer se vremenom raspada, a to znači da, ako u nekoj atmosferi detektujete metan onda možete zaključiti da je on proizveden u tom periodu od bar tih desetak godina. |
Misterija metana na Marsu se produbljuje. Već više od decenije sa Marsa stižu vesti da metana tamo na njemu ima, pa onda da ga nema, pa da ga ipak ima itd. najnovija vest glasi da ga ima, da je zabeležena do sada naj-najveća količina ovog gasa do sada: oko 21 deo na milijardu jedinica zapremine (parts per billion units by volume - ppbv).
Metan je naučnicima zanimljiv jer je on proizvod živih organizama, pa ukazuje na takvo postojanje i na Marsu. Problem je što metan može da nastane i bez živih organizama, što znači da on nije pouzdan indikator postojanja života.
Metan u Marosovoj atmosferi je detektovan više puta do sada. Nešto iz orbite oko Marsa (orbiteri Evropske svemirske agencije), a nešto sa samog tla. Za ove zadnje detekcije zaslužan je rover Curiosity. Ali Curiosity nema precizne instrumente i nije u stanju da odredi tačan izvor metana. Zna se samo da je on verovatno u krateru Gale u kome operiše rover.
Isto tako, za sad je nemoguće utvrditi da li je izvor metana biološki ili geološki, pa prema tome pitanje postojanja živih mikroorganizama ostaje i dalje otvoreno.
Tim koji upravlja roverom za sada zna samo da se nivo ovog gasa sezonski povećava i opada. Nezavisno od ovog šablona zabeleženi su i iznenadni pikovi, tj. povremeno naglo povećanje prisustva metana, ali šta ih izaziva, ostaje i dalje misterija.
Za donošenje preciznijih podataka neophodna su dalja opažanja, ali i duže vreme za analizu. Dodatnu zagonetku čine neusklađene detekcije ovog gasa sa orbitera u poređenju sa detekcijom rovera. Prošla je čitava godina a da orbiteri nisu uopšte detektovali ovaj gas.
Sve to zbunjuje naučnike – za sad. Neki logičan odgovor sigurno postoji i kada bude pronađen biće to veliki doprinos poznavanju susedne planete.
Izvor: Astronomy Now
Krava na Marsu, fikcija
Kratka istorija metana na Marsu
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
