Galaksija je skup gravitaciono povezanih zvezda, stelarnih objekata (braon patuljci, neutronske zvezde), maglina, interstelarne materije od gasa i prašine, crnih rupa i… i… i još nečega što naučnici ne znaju šta je, ali to zovu tamna materija. 

Po veličini galaksije mogu biti sasvim male, patuljaste, sa svega desetak miliona zvezda, ali i gigantske sa stotinama biliona zvezda, pa i više od toga. 

Koliko ima galaksija? O tome postoje samo manje ili više grube procene i to samo za onaj deo svemira koji nam je dostupan i koji zovemo opservabilni svemir, tj. onaj deo ukupnog svemira koji možemo da vidimo (ostali je toliko daleko da njegova svetlost do nas nije stigla).

Dakle, koliko uopšte ima galaksija. Sve do tridesetih godina prošlog veka nije bilo jasno da li, sem naše, postoje i druge galaksije. Kada se pokazalo da naša galaksije nije i jedina dugo se nije znalo koliko bi ih uopšpte moglo biti, već i samim tim što nije bilo jasno koliki je zapravo svemir. Danas se smatra da ih ima tu negde preko 100 milijardi, možda 200 ili čak i deset puta više. Zapamtite 150 milijardi i ako tako kažete u društvu nećete se obrukati, jer ni astronomi ne znaju mnogo bolje od toga.

PODELA

Postoje razne podele galaksija, ali najpopularnija je ona po njihovom izgledu. Nju je sastavio još Edvin Habl, najveći astronomski osmatrač XX veka koji je prvi i uočio da galaksija ima više od jedne, zatim da se svemir širi itd.

Autor: Ville Koistinen

Po toj, morfološkoj, podeli galaksije se dele na:

Spiralne, eliptične i nepravilne. Ovo je pojednostavljena klasifikacija sasvim dovoljna za svakodnevnu upotrebu.

SPIRALNE

Spiralne su najčešće u univerzumu. To su ona galaksije u kojima postoje nizovi zvezda organizovani u spiralnu formu. Te galaksije mogu imati više ili manje otvorene spirale, mogu imati unutrašnju prečku, te manje ili veće jezgro.

S obzirom na navedene razlike spiralne galaksije se dele na sledeće tipove:

Sa, Sb, Sc 

Ovo su, dakle, galaksije u kojima kraci izviru iz jezgra i manje ili više su otvoreni. Dakle, te nemaju prečagu.

Postoje i:

SBa, SBb i SBc

spiralne galaksije koje krase unutrašnje prečke zvezda. Kod nas se one zovu premošćene spiralne galaksije. Spiralne galaksije sa prečagom su u većini. Pogledajte gornju sliku.

(Nekada je postojala ideja da spiralne galaksije nastaju od eliptičnih pa oznaka S0 na gornjoj ilustraciji označava tu prelaznu fazu)

ELIPTIČNE

Postoje zatim eliptične galaksije a to su one koje imaju jajast oblik, ili oblik elipsoida. Česte su u jatima galaksija ili manjim kompaktnim grupama. Većina eliptičnih galaksija se sastoji od starijih zvezda male mase. Pošto im nedostaje velik deo materijala od kojih se prave zvezde, u njima gotovo da i nema novih zvezda.  

Eliptične galaksije mogu da imaju tek po nekoliko stotina miliona zvezda, ali i po nekoliko biliona. A što se veličine tiče one idu od nekoliko hiljada svetlosnih godina u prečniku do nekoliko stotina hiljada svetlosnih godina.

Astronomi pretpostavljaju da u svakoj eliptičnoj galaksiji postoji supermasivna crna rupa.

S obzirom na izgled ove galaksije se dele na E0, E3 E7

NEPRAVILNE GALAKSIJE

To su one koje, kako im ime glasi, nemaju pravilnu formu. Kao primer ovih galaksija uvek se navodi Mali Magelanov oblak. 

Poneke od ovih galaksija mogu da imaju nešto nalik na prečagu. Uglavnom imaju i aktivna područja za proizvodnju zvezda.

 Podaci prema: 

https://space-facts.com

https://en.wikipedia.org/wiki/Galaxy

---