Postdiplomac Christopher Mankovichsa univerziteta Santa Kruz u Kaliforniji izračunao je, a Astronomy prenosi, dužinu dana na Saturnu.

Problem određivanje dana, tj. vreme rotiranja planete izražen je kod gasovitih tela koje nemaju jasne površinske tačke na osnovu kojih bi moglo da se to rotiranje izmeri. U slučaju Jupitera, koji je takođe gasna planeta, dužina jednog okreta oko ose meri se na osnovu radio zračenja planete, ali to nije moguće uraditi u slučaju Saturna zbog njegovog neobičnog magnetnog polja. 

Međutim, Mankovichje pronašao drugi način za precizno merenje vremenskog perioda okreta planete. On je za merenje Saturnovog dana koristio Saturnove prstenove i došao do podatka da dan na ovoj dalekoj planeti traje 10 sati, 33 minuta i 38 sekundi. Ovo je ispravilo dosadašnji podatak o trajanju dana na Saturnu. Po prethodnom merenju iz 1981, na osnovu radio signala sa Nasine letelice Vojadžer, rotacija Saturna je iznosila 10 stati, 39 minuta i 23 sekunde. 

Za svoj račun Mankovich se koristio podacima Nasinog svemirskog broda Kasini. On je utvrdio da izvesno talasanje čestica unutar prstenova potiče od gravitacionog polja planete. Ovo polje dodatno „vuče“ čestice prstenova (koji rotiraju oko planete). Mankovichsmatra da frekvencije prstenastih talasa uzrokuju oscilacije u samom Saturnu što daje podatke i o unutrašnjim aktivnostima same planete, a to je konačno omogućilo da se precizno izmeri i vreme rotiranja planete.

Dakle, prateći šablon seizmičkih aktivnosti u Saturnu Mankovichje uočio da unutrašnjost Saturna vibrira na frekvencijama koje izazivaju vibracije u gravitacionom polju planete. Na osnovu toga je uspeo da razvije model unutrašnje struktura Saturna i utvrdi da ona odgovara talasima prstena. Tako je mogao da prati kretanje unutrašnjosti Saturna a time i brzinu rotacije planete.   

Izvor: Astronomy