Mars je fascinantna planeta, najsličnija Zemlji od svih planeta, koja bi možda mogla da nam pomogne da shvatimo poreklo života na Zemlji. Ali iako je bio sličan Zemlji u prvih nekoliko stotina miliona godina, danas ne liči na nju. Zemlja ostaje daleko najgostoljubivije mesto za stanovanje u solarnom sistemu. Najsurovija mesta na Zemlji, kao npr. Antarktik, čak i u sred zime gostoljubuvija su od bilo kog mesta u solarnom sistemu. Kosmičke kolonije i Mesečevi polovi mnogo su lakši za život od Marsa i lakše ih je napraviti samoodrživim. Zašto je to tako? Čitaj dalje da saznaš više o tome...

1
Ne slažu se baš svi da je putovanje ljudi na Mars 'naša jedina alternativa'...

2
Nedavno sam pisao da bi tek za 15-ak godina Amerikanci imali šanse da stignu na Crvenu planetu ali po ceni od \(1.500 milijardi, a da naprave tamo bazu još skoro toliko. Ali iako izgleda da su pare glavni problem, ubeđen sam da nije, već nedostatak volje čovečanstva za takvim poduhvatom. To se možda dâ promeniti ... ali čemu?


1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 |

1 Hladnoća

Slažeš se da je centar Antarktika u sred tamošnje zime leden i da nije baš lepo mesto za podizanje vikendice? E pa na Marsu je mnogo hladnije. Na lokaciji gde se trenutno nalazi 'Curiosity', u blizini ekvatora, tipična temperatura tokom noći iznosi -70°C. Ponekad pada i na ispod -100°. Tamo je često dovoljno hladno da se CO2 iz atmosfere ledi i formira tzv. 'suvi led'. Ljudi ne mogu da prežive na takvim temperaturama bez pomoći tehnologije.

Prosečna temperatura na Marsu slična je onoj zimskoj na Antarktiku. Jedini razlog zbog koga čitava planeta nije pokrivena ledom je taj što ima premalo vode koja bi se pretvorila u led, pa pošto je atmosfera skoro bliska vakuumu, led sublimiše u vodenu paru (kao i suvi led) i sakuplja se na polovoma…


Kada oko podneva ugreje Sunce, nakratko, temperatura može da skoči preko 0°C – do +20°C. Znači da nije stalno hladno, ali je prosečna temperatura slična onim najnižim na našoj planeti, i kreće se u rasponu od 70 stepeni između najviše i najniže.

3

Maksimalna temperatura svakog sola je crvena tačka, minimalna plava tačka, a podatke je prikupila španska meteorološka stanica REMS na roveru 'Curiosity'. Svetlo plava linija prikazuje temperaturu od -78°C na kojoj suvi led sublimira u gasoviti ugljen-dioksid. Noćne temperature čak i na ekvatoru padaju neretko padaju prilično ispod ovih. Zimska temperatura u podne je u proseku daleko ispod -20°C. Prosečna temperatura varira od oko -30 do prilično ispod 50 stepeni.  
Svako ko je pomislio na Mount Everest dobro misli jer je i on blizu ekvatora ali sa retkom atmosferom (trećina one na nivou mora, ali je i dalje 50 puta gušći od Marsovog 'vazduha'), čija se prosečna temperatura na vrhu kreće od -35°C tokom najhladnijeg meseca do -20°C u najtoplijem mesecu. Od kraja decembra do početka januara temperatura na vrhu Mount Everesta nikada se ne diže preko -33C.
Uporedimo sa temperaturama solarnih panela rovera 'Opportunity' – tokom noći se jako ohlade, svake noći ispod temperature sublimaije suvog leda, bilo zimi ili leti. 'Opportunity' je skoro na ekvatoru, sleteo je na 1,95° južno ('Spirit' je sleteo na 14,57° južno a 'Curiosity' na 4,5° južno).


4
Temperature solarnih panela 'Opportunityja' padaju skoro svake noći između stabilnog raspona od -90 do -100°C. Dnevne temperature se leti penju do +30°C. U pozadini se vise padine poznate kao 'Cape St. Mary' u krateru Victoria.

5
Najviše i najniže temperature tokom petodnevnog perioda koje je izmerio 'Curiosity'.
Temperatura od 32°F je 0°C, a -100°F je 73°C.

Možda Mars ne izgleda tako hladan kao Antarktik, ali to je zato što vidljivog leda ima samo na polovima. Razlog za to je 'tanka' atmosfera[1]. Na najvećem delu površine, led sublimira direktno u vodenu paru a da se nikad ne pretvori u tečnu vodu. Ali nema mnogo ni vodene pare[2]. Zato je planeta ekstremno suva u blizini ekvatora, ali dovoljno hladna da bi mogla da ima ledenu koru, kao i Antarktik, samo da nije toliko suva a atmosfera pretanka da bi to bilo moguće.

Ako jednostavno tražimo nove teritorije za život ljudi, i na Zemlji ima dosta negostoljubivih površina koje bi mogli da napravimo pogodnim za život sa zahvatima koje predlažemo za Mars. Više ima smisla razmišljati o nastanjivanju Kanade[3], ili Sibira, ili Arizone, ili Sahare, pa čak i dna nekih mora, nego o Marsu.

Ako su naučnici (a ne političari) više zainteresovani za vaspostavljanje kolonija u kosmosu od onih na Zemlji, onda bi nam možda neka kolonija bliže Zemlji, bliže Suncu, izgledala kao tropski raj u odnosu na Mars. Kako kaže pisac knjiga o kolonizaciji solarnog sistema, R. Walker, zašto prvo kolonizovati Antarktik, ako možeš da kolonizuješ trope? Ima smisla...

6
Buduća Maskova vikendica na Marsu? Voda bi se vadila iz dubine.

7
Hidroponska bašta na Marsu će obezbeđivati sveže voće i povrće. Paz' da neće.

 

[1] Pritisak na Marsovoj površini je samo ~0,6% Zemljinog; težina čitave atmosfere je 25 teratona naspram naših 5.150 Tt.

[2] Ako bi se sva voda iz Marsove atmosfere ravnomerno raporedila po površini planete, njena dubina bi bila 10-20 mikrona, dok bi na Zemlji taj sloj bio debeo makar 1.000 puta više.

[3] Kanada i Australija imaju prosečno 4 odn. 3 stanovnika po km2. Rusija, Kazahstan, Mongolija i sl. su duplo 'bolji'. Prosek na planeti Zemlji je 15 po km2.

1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | U nastavku: 2. Vakuum


Draško Dragović
Author: Draško Dragović
Dipl inž. Drago (Draško) I. Dragović, napisao je više naučno popularnih knjiga, te više stotina članaka za Astronomski magazin i Astronomiju, a učestvovao je i u nekoliko radio i TV emisija i intervjua. Interesuje ga pre svega astronautika i fizika, ali i sve teme savremenih tehnologija XXI veka, čiji detalji i problematika često nisu poznati široj čitalačkoj publici. Izgradio je svoj stil, lak i neformalan, često duhovit i lucidan. Uvek je spreman na saradnju sa svojim čitaocima i otvoren za sve vidove komunikacije i pomoći. Dragovićeve najpoznatije knjige su "KALENDAR KROZ ISTORIJU", "MOLIM TE OBJASNI MI" i nova enciklopedija "NEKA VELIKA OTKRIĆA I PRONALASCI KOJA SU PROMENILA ISTORIJU ČOVEČANSTVA"

Zadnji tekstovi:


Komentari

  • Miroslav said More
    U svakom slučaju biće gore pre kineza... 11 sati ranije
  • Драган Танаскоски said More
    Ako bude 2028. god. to će biti fantastično. 16 sati ranije
  • Aleksandar Zorkić said More
    Što da ne. Ako postoje i to takvi kakvi... 2 dana ranije
  • Željko Perić said More
    Zdravo :D
    imam jedno pitanje na ovu... 3 dana ranije
  • Baki said More
    Dobar izbor. Ideja filma nije nova, ali... 5 dana ranije

Foto...