Astronautika: misije

povovo objavljeno 13.06.2024.

Većina naših čitalaca smatra da se na Mars već odavno moralo stupiti i da se neopravdano s tim podvigom kasni. Na početku svemirske ere, od kako je Gagarin poleteo u orbitu, futuristi su predviđali da će do kraja XX veka čovek već imati naselja na Mesecu, a da će se i na Marsu pripremati gradilišta. Ali, desilo se da je budućnost imala drukčije planove: posle osvajanje Meseca tamo se više nije išlo, a osvajanje Marsa je zamagljeno beskrajnim odlaganjima. Ispostavilo se da je let čoveka dalje od Meseca teži nego što nam se pre nekoliko decenija činilo i da smo pre tih nekoliko decenija imali samo bujnu maštu.

problemi

Postoje brojni problemi koji sprečavaju ozbiljno planiranje dalekog putovanja, te su planovi za osvajanje Marsa i dalje magloviti i svode se na grube procene kada bi eventualno, možda, nekada, jednog dana mogli da se realizuju. Pri tom, pare su, kako se čini, čak manji problem. Bez sumnje trebalo bi ih strahovito puno, ali one bi se, ukoliko Amerikanci, ili možda Kinezi zaista žele da osvoje Mars, nekako i namakle. Sem toga, takav put bi mogao da se ostvari i u saradnji više svemirski agencija pa bi se troškovi podelili. Međutim ostali problemi… izgleda da još nisu sasvim ni poznati u svim detaljima. Verovatno će se oni rešiti onda kada jednom bude donesena čvrsta odluka o letu pa neko po tom osnovu bude morao da zasuče rukave. Za sad se, kako se čini, radi relaksirano.

Na prvom mestu je problem zračenja kojem će astronauti biti izloženi tokom putovanja, ali i na Marsu. Ono je baš ozbiljno, kaže profesor Mrđa sa novosadskog PMF. Čovek bi ga mogao preživeti - samo kakav bi posle to život bio!? Na Zemlji nas od kosmičkog zračenja štite atmosfera i Zemljino magnetno polje, a ni jednog od ta dva na putu za Mars nema.

Problem je i dugotrajan boravak u skučenom prostoru, u uskom krugu istih ljudi. Ne zna se ni kako će astronaut doživeti svoj boravak na planeti stotinu miliona kilometara od Zemlje, od poznanika, prijatelja, hitne pomoći, plavog neba i zelene trave.

druga strana priče

A ima i onih koji smatraju da čovek i nema šta da traži na Marsu. Nepotrebno je, rizično i preskupo. Sve što treba mogu da urade i roboti, smatra Danijel Reponj, a s njim se slaže i Draško Dragović koji je na neki način i započeo ovu temu.

I u pravu su… mada….. zemlja koja ode na Mars postaće najmoćnija na planeti. Kina se na putu ka jednoj od vodećih sila nalazi dvadeset godina, ali je sila koja se uvažava postala tek kada je organizovala Olimpijadu i poslala čoveka u svemir. Na to je utrošila neverovatne kličine para ali danas je Kina moćnija nego ikad, a kineski narod ponosan do neba. SAD su postale neprikosnovena sila kada su osvojile Mesec. Ko osvoji Mars postaće prva sila u celom  galaktičkom kraku!

Oni koji ne vide razlog za putovanje na Mars, ne vide ni razlog zašto su se Rusi i Amerikanci uopšte utrkivali oko osvajanja Meseca. I zaista zašto bi ko išao na Mesec? Ili na Mars? Ili zašto sve ili gotovo sve zemlje ulažu novac i resurse u razvoj sporta? Zašto neke države troše velika sredstva na filharmoniju, balet, arheološka istraživanja? Zašto Rusi decenijama finansiraju naučnu bazu Vostok na Antarktiku? I čemu trošenje grdnih para na izučavanje kvazara, galaksija ili Ortovog oblaka?

zašto

Zašto se razmišlja o osvajanju Marsa? Ne može se na to pitanje dati jedan odgovor jer se radi o velikom broju interesa, od kojih nam neki uopšte nisu poznati. Nabrojaću samo nekoliko koji mi padaju na pamet. To su naučni, ekonomski, politički interesi, zatim interesi pojedinih grupa unutar svake zemlje (recimo interesi krupnog kapitala u SAD, pojedinih frakcija u Kini, Rusiji), onda nacionalni, sociološki, odbrambeni i tako dalje. I svi oni su podložni velikim kolebanjima i velikim uticajima brojnih faktora koji se nekada i ne mogu predvideti. Recimo, rat ili snažan zemljotres mogu dramatično da osujete planove za let ne samo na Mars, nego i do susednog aerodroma.

Zašto svaka zemlja šalje svoje sportiste na međunarodna takmičenja? Da li je to bacanje para? Mogu igrači šutati loptu i kod kuće, što je znatno jeftinije. Ali ipak svaka zemlja daje veliki novac samo da pošalje svoju ekipu na neko međunarodno prvenstvo, čak i onda kada je sasvim sigurna da ta ekipa ni u finale neće ući.

Zašto? Pojednostavljeno, ima dva razloga. Nama, ljudima je u krvi da istražujemo druge obale, da osvajamo najviše vrhove, da ronimo u najdublje dubine. Zatim, toliko volimo da se takmičimo da nam je to postao osnov života. Bez tog takmičenja ostali bi smo još na grani, verali bismo se po drveću i jeli bobice. I svakako ne bismo nigde leteli. Takmičenje i istraživanje su od nas i stvorili današnje ljude. Takmičenje i istraživanje nam donosi moć, bogatstvo i blagostanje.

Eto zato.

Ako Mars ne osvoji jedna zemlja, onda će to učiniti neka druga, pa će ta druga postati najmoćnija, najbogatija i sve ostalo naj.