U astronomiji ništa nije sveto! I od najčvršćih stavova lako se odustaje čim se pojave argumenti koji ih osporavaju.

To se izgleda sada dešava sa Jupiterovom velikom crvenom pegom. Iako se već nekoliko vekova veruje da je ona oluja koju je još Kasini 1665. godine posmatrao i da evo već 3,5 veka neprestano duva, sada izlazi da je ona ipak dosta mlađa. Izgleda da se ona formirala tek pre oko 190 godina. Naravno niko ne sumnja da je Kasini nešto na Jupiteru video samo to nije bila ova pega koju danas čak i malim teleskopom možemo uočiti na površini ove velike planete. Ipak, iako je mnogo mlađa nego što se sve do nedavno smatralo, ove pega je i dalje najveći i najdugovečniji vrtlog u Sunčevog sistema – koliko je nama poznato. 

Ciklonske oluje na Jupiteru mogu da traju godinama, a i mnogo duže od toga jer je Jupiter gasovita planeta koja, dakle, nema čvrstu površinu koja bi inače usporavala oluje. Da dodamo, velika crvena pega na Jupiteru je masivna oluja široka oko 16.350 kilometara (prečnik Zemlje je 12730 km). Vetrovi u crvenoj pegi jure brzinom od 450 kilometara na sat.

Kasini je pegu na Jupiteru posmatrao sve do 1713. godine kada ju je izgubio. I ne samo on, nego i drugi astronomi je nakon te godine više ne pominju. Ali posle jednog veka pega, 1831. na istoj geografskoj širini pega je ponovo zapažena. Zbog istog položaja astronomi su poverovali da se radi o istoj oluji koju je zabeležio Kasini. Ali zapravo uvek postojala sumnja u to da se radi o istoj pojavi i zato su nedavno astronomi odlučili da tom problemu posveta veću pažnju – novim alatima kojim danas raspolažu. 

Oni su prikupili mnoštvo podataka, analizirali su istorijske crteže i slike koje prikazuju strukturu, lokaciju i veličinu oluje tokom vremena. Zatim su napravljeni numerički modeli i konačno se došlo do zaključka da ova današnja pega na Jupiteru najverovatnije ipak nije ona ista oluja koju je posmatrao Kasini! Jasno je da će ovi rezultati biti predmet daljih istraživanja i provera.

Ono što je međutim, nedvosmisleno utvrđeno jeste da se Jupiterova pega smanjuje. Ona je ranije, 1879. imala oko 39.000 kilometara u prečniku i od tada se ona zaobljuje i smanjuje, a povremeno i menja boju. Sigurno će i dalje biti predmet pomnog izučavanja. 

 CNN