Jo je satelit Jupitera, najbliži planeti i drugi najmanji od četiri Velika, ili Galilejeva satelita.

Jo

Prečnik: 3.643,2 km
Masa: 8.93 x 10²² kg (1,2 Meseca)
Orbitira: Jupiter
Orbitalo rastojanje: 421,800 km
Orbitalni period: 1,77 dana
Površinska temperatura: -163 °C
Otkriven: 8. januara 1610.
Otkrio ga je: Galileo Galilej

Otkrio ga je 1610. Galileo Galilej, slavni fizičar i astronom 17-tog veka sa kojim počinje moderno doba nauke.

Jo ima više od 400 aktivnih vulkana na svojoj površini. Jo je najaktivnije vulkansko telo u Sunčevom sistemu.

Vulkanizam na Jou je posledica plimskog zagrevanja, pošto je ovaj mali satelit rastrzan snažnom Jupiterovom gravitacijom, s jedne strane i manjim gravitacionim efektima drugih satelita s druge strane.

Vulkani na Jou konstantno eruptiraju.

Jo ima vrlo tanku atmosferu koja sadrži pretežno sumpor dioksid (izbacuju ga vulkani). Deo gasova iz atmosfere odlazi u međuplanetarni prostor i to jednu tonu svake sekunde. Nešto od tog materijala postaje deo prstena naelektrisanih čestica koji obavija Jupiter.

Oblaci gasova koje izbacuju vulkani na Jou izdižu se i 200 kilometara uvis i zatim zasipaju tlo sumporom, česticama sumpor-dioksida i pepelom. 

Jo ima znatan broj planina od kojih neke dostižu visinu našeg Mont Everesta. Prosečna visina Joovih planina je oko šest kilometara. 

Jo je građen većinom od silikatnih stena a njegova površina je obojena sumpornim česticama iz vulkana i prekrivena zamrznutim trunčicama atmosfere. 

Mada bi naučnici rado istraživali Jo do sada nije planirana nikakva misija na taj satelit.