Ortov oblak (Oort cloud) je omotač Sunčevog sistema na ivici gravitacionog uticaja Sunca sastavljen od ledenih objekata. Ime nosi po holandskom astronomu Janu Ortu (1900-1992) koji je dao teorijske osnove za postojanje ovog omotača. Oblak se ponekad zove i Öpik–Oortov oblak (Ernst Öpik /1893-1985/, estonski astronom koji je takođe teoretisao o postojanju ovog oblaka).

Mora se naglasiti da Ortov oblak postoji još uvek samo kao teorijska tvrdnja, svakako dobro zasnovana na posmatračkim podacima i teoriji evolucije Sunčevog sistema. Ovaj oblak je toliko daleko da njegovi objekti još nisu uočeni ni najmoćnijim teleskopima. Zaključci o njemu se zasnivaju na proučavanju dugoperiodičnih kometa, onih koje povremeno projure kroz unutrašnji deo Sunčevog sistem. Njihove putanje i brzine nameću zaključak o postojanju Ortovog oblaka. 

Oblak je grubo sfernog oblika, a prostire se na  2,000 do čak 200,000 astronomskih jedinica od Sunca (AJ= 150 miliona km; poređenja radi najdalja planeta Sunčevog sistema, Neptun, nalazi se na prosečnom rastojanju od 30,33 AJ od Sunca).

Oblak je nastao od materijala preostalog nakon što su formirani Sunce i planete. Pretpostavlja se da je Oblak nastao bliže Suncu, ali je vremenom, kako su gigantske planete Sunčevog sistema rasle, gravitacionim silama odbačen i raspršen na današnju poziciju. Tome je naročito doprineo Jupiter.  

Ortov oblak je toliko daleko da njegovi spoljni delovi jedva osećaju Sunčevu gravitaciju te je prolaz neke bliske zvezde ili magline u stanju da uzburka komete i pošalje ih ka unutrašnjosti Sunčevog sistema. 

Objekti Ortovog oblaka nazivaju se i Trans-Neptunskim objektima (ovaj naziv se koristi i za objekte Kajperovog pojasa). 

Po nekim teorijama naše Sunce je zapravo svojom gravitacijom zahvatilo kometni materijal spoljnih diskova obližnjih zvezda koje su nastala u istom oblaku te ga stavilo pod svoj uticaj. 

Oblak se sastoji od dva područja. To su: spoljno, sfernog oblika i unutrašnje, područje u obliku diska (Hills cloud – po teoretičau Jack G. Hiilsu).

Objekti Ortovog oblaka su sačinjeni uglavnom od vodenog leda, amonijaka i metana.

Ortov oblak je rezervoar kometnih jezgara koje datiraju još od samog početka Sunčevog sistema. 

Nije poznato koliko objekata sadrži Ortov oblak, ali se pretpostavlja da je taj broj više biliona. 

Moguće je da je planetoid Sedna, otkriven 2003. član unutrašnjeg Ortovog oblaka. 

Pretpostavlja se da dugoperiodične komete, one čiji su orbitalni periodi duži od 200 godina, vode poreklo iz Ortovog oblaka.

Izvori:

---