Neptun je daleka, gasovita planeta koja nam, kao takva, nije mnogo interesantna. Em se ne vidi dobro, em na njemu i nema šta posebno da se vidi. To je jedna od najdosadnijih planete. Kao kad iz daljine gledate naduvan balon.
Ali… to je tako samo na prvi pogled. Evo nekih vrlo zanimljivih činjenica o ovoj planeti:
1. Neptun je od Sunca najdalja planeta
U vezi ove činjenice postoje neke zavrzlame. Kada je otkriven Neptun je bio od Sunca najdalja planeta i to je tako trajalo sve do 1930. godine kada je Klajv Tombo otkrio planetu Puton. Pluton je tada potisnuo Neptun na poziciju druge najdalju planetu od Sunca. Ali Pluton ima naglašeno eliptičnu orbitu koja ga povremeno vodi u bliže Suncu nego što je to Neptun. Takav slučaj bio je u periodu od 1979. do 1999.
Međutim, 2006. godine, na Generalnoj skupštini Međunarodne astronomske unije, Pluton je izgubio status planete (postao je planeta patuljak) te je tako Neptun ponovo postao najudaljenija planeta od Sunca.
2. Neptun je najmanja gasovita planeta
Od svih gasovitih planeta Sunčevog sistema (nama poznatih) Neptun je najmanji. Njegov prečnik iznosi 49,528 kilometara. Prečnici ostalih gasovitih planeta su upadljivo veći (Jupiter = 142.984, Saturn = 120,536 i Uran = 51,118 kilometara). Ali! Ali Neptun je mnogo masivniji od Urana i to za oko 18%. Dakle manji je, ali je masivniji. U manji prečnik kugle smešteno je više mase nego u slučaju Urana. Zbog toga Neptun ima veću gustinu: 1,638 g/cm na kub. Zapravo, Neptun je najgušća gasovita planeta u Sunčevom sistemul.
3. Površinska gravitacija Neptuna je slična površinskoj gravitaciji Zemlje.
Neptun je, dakle, gasovita planeta sa (verovatno) stenovitim jezgrom. U svakom slučaju po Neptunu se ne možete šetati. Možete samo roniti. Ipak ako biste na nekoj svemirskoj dasci za surfovanje mogli da se održite na površini Neptuna imali biste osećaj da stojite na Zemlji. Skoro. Sila gravitacije Neptuna je skoro istao kao i na Zemlji.
Zapravo, nešto je jača, ali samo 17%. Neptun je 17 puta masivniji od Zemlje, ali je skoro 4 puta veći, pa kad se sve izračuna izlazi da je veća masa podeljena na veću zapreminu te je sila gravitacije gotovo ista kao i na Zemlji.
4. Otkirće Neptuna je zanimljivo samo po sebi.
Prvi koji je dokazano posmatrao Neptun je Galileo Galilej. To znamo jer je slavni naučnik ovu planetu nacrtao na svom osmatračkom crtežu. Ali Galilej nije shvatio da se radi o planeti pa ju je označio kao jednu od zvezda.
Zbog toga se otkriće pripisuje francuskom matematičaru Urbain Leverjeu i engleskom matematičaju Džonu Adamsu – jer su obojica, nezavisno jedan od drugog, predvideli postojanje ove planete i odredili lokaciju na nebu gde se ona nalazi.
Bilo je to 1845. i niko ih nije ozbiljno shvatio. Zato je Leverije pisao nemačkkom astronomu
Johanu Galeu, i sugerisao mu da potraži novu planetu. Bio je 23. septembra 1846. kada je Gale ugledao novu planetu, baš na onom mestu na koje su matematičari predvideli.
5. Na Neptunu vladaju najjači vetrovi u Solarnom sistemu
Vetrovi na Zemlji su povetarci u poređenju sa olujama na Neptunu. Najveća brzina vetra na Zemlji zabeležena je 1996. u Austtraliji i iznosila je 408 kilometara na sat. Na Neptunu uragani dostižu 2100 km na sat.
6. Neptun je najhladnija planeta u Sunčevom sistemu
Na površini Neptuna temperatura se spušta do 51,7 K, što je prevedeno na Celzijuse -221,45 stepeni. Najniža temperatura na Zemlji zabeležena je u istraživačkoj stanici Vostok, na južnom polu. Ta temperatura iznosi 89,2 C.
Nižu temperaturu od Neptuna ima Pluton (33 K tj. -240 C), ali mi govorimo o planetma a Pluton više nije planeta.
7. Neptun ima prstenove
Naravno, Saturn je kralj prstenova, ali i Neptun ih ima. Zapravo imaju ih još i Jupiter i Uran. Samo Neptunovi prstenovi su sasvim neupadljivi u poređenju sa prstenovima Saturna. To je zato što su sačinjeni od tamnog materijala koji slabo reflektuje svetlo. Neptunovi prstenovi su napravljeni od sitne prašine i nešto kamenja. Ima ih pet a imena su dobili po naučnicima zaslužnim za najvažnija znanja o Neptunu. To su Galle, Le Verrier, Lassell, Arago, i Adams.
Veruje se da su Neptunovi prstenovi prilično mladi, svakako mnogo mlađi od Sunčevog sistema, pa mlađi i od Uranovih prstenova. Naučnici smatraju da su rezultat davnog sudara Neptuna sa nekim od svojih satelita.
8. Neptun je verovatno zarobio svoj najveći satelit, Triton
Triton oko Neptuna kruži retrogradno, tj. suprotno od smera kruženja ostalih Neptunovih satelita. Zbog toga se veruje da Triton nije originalno Neptunov satelit, već da ga je ova planeta u prošlosti privukla i zarobila. Triton je zaključan u sinhronu rotaciju, tj. planeti je okrenut uvek istom svojom stranom.
Triton se spiralno polako približava planti i verovatno će za nekih milijardu godina gravitacionim silama planete biti rastavljen i rasprostrt oko planete u vidu moćnog prstena.
9. neptun je samo jednm viđen iz blizine
Jedino je Vojadžer 2 posetio Neptun. Bilo je to 25. avgusta 1989. Kada je letelica proletela na 3000 km od severnog pola planete.
Prilikom ovog proleta Vojadžer je proučavao atmosferu, prstenove, magneotosferu i posmaqtrao je Triton. Vojadžer je uočio Veliku tamnu pegu, rotirajuću oluju koja je kasnije nestala.
10 Nema planove za novu posetu Neptunu.
Proći će možda decenije dok ne dobijemo nove slike Neptuna iz blizine.
| Članak je pisan prema tekstu iz Univese Today |
10 (i više) zanimljivih činjenica o Veneri
10 zanimljivih činjenica o Uranu
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
