obnovljeno 31.1.2024.

Četiri Suncu najbliže planete (Merkur, Venera, Zemlja i Mars) se zajedničkim imenom zovu terestričke planeta (od Latinskog Terra = Zemlja). Uglavnom se sastoje od silikatnih stena i metala, sa čvrstom površinom. Merkur ima atmosferu u tragovima, dok Venera ima izuzetno gustu i bogatu atmosferu. Zemlja je jedina od ovih planeta koja na svojoj površini ima tečnu vodu (mada je i po Marsu u davnoj prošlosti tekla voda).

Merkur, Venera, Zemlja i Mars, u srazmeri

Činjenice

Orbitiraju u relativno blizu Sunca i otuda nose i naziv unutrašnje planete

Terestričke planete su tokom svog formiranja bile pod uticajem više temperature i jače gravitacije, te su zato manje i bogatije tvrđim materijalima poput silicijuma i gvožđa. 

Zemlja je najgostoljubivija za život. Mars je u davnoj prošlosti takođe podržavao život. Merkur i Venera – nema dokaza da su ikada bile nastanjive planete

Imaju centralno jezgro, uglavnom od gvožđa. Sloj iznad je kora uglavnom od silikatnih stena. Zato se zovu i stenovite planete. 

Na površini ovih planeta nalaze se planine, krateri, kanjoni i vulkani. Oko 75% Zemljine površine je pokriveno vodom. Zemlja i Mars imaju večne ledene kape. 

Ni jedna od ovih planeta nema sistem prstenova. Planetolozi pretpostavljaju da su i ove planete imale prstenove koji su u međuvremenu iščezli.

Samo jedna planeta patuljak ima neke osobine terestričkih planeta. To je Ceres koji ima stenovito jezgro i spoljnu koru sa planinama i kraterima

Terestričke planete postoje i oko drugih zvezda. Podaci misije Kepler govore o superzemljama, dakle, planetama slične Zemlji, ali znatno većeg prečnika. Neki računi pokazuju da postoji do 40 milijardi takvih vansolarnih planeta u našoj galaksiji. 

Izvori:

 Ovde potražite činjenice i o drugim telima: