1. Naša galaksija je iskrivljena. Posmatrano iz njene ravni, iz daleka, ona je malo uvrnuta pod uticajem susednih galaksija Malog i Velikog Magelanov oblaka. Izgleda otprilike kao i ova dole:
Spiralna galaksija ESO 510-13. Credit: NASA/Hubble
Magelanovi oblaci su male galaksije, sateliti Mlečnog puta. Ipak i one imaju određen uticaj na našu, mnogo veću galaksiju. Sa još pedesetak drugih, Mlečni put i dve Magelanove galaksije čine zajedničko jato galaksija. Ovu skupinu zovemo Lokalno jato.
2. Naučnici veruju da 90% mase naše galaksije čini tamna materija koja tvori misteriozni halo oko galaksije. Izlazi da od naše galaksije mi vidimo, golim okom i teleskopima, svega njenih 10%. Ovaj halo svakako ne treba brkati sa svetlom komom koja obavija komete kada se približe Suncu. Tamna materija se ne vidi. Međutim tamna materija ima svoje jasno dejstvo na našu galaksiju što se uočava u simulacijama kretanja zvezda u galaksiji. Bez prisustva tamne materije zvezde u galaksiji bi se kretale upadljivo sporije.
3. Ima preko 200, možda čak i 400 milijardi, zvezda u Mlečnom putu.
Naša galaksija je, što se veličine tiče, tipična spiralna galaksija. Najveća poznata galaksija IC 1101, sadrži preko 100 triliona zvezda. Patuljaste galaksije kao što je Veliki Magelanov oblak imaju svega po 10 milijardi zvezda.
Od zvezda naše galaksije, golim okom vidimo svega 2500 njih. Inače broj zvezda u galaksiji nije stalan i nepromenljiv. Mnoge zvezde nestaju u eksplozijama supernovih, ali neke nove nastaju, u proseku sedam godišnje.
4. Naša galaksija je puna prašine i gasova. Ta materija čini 10 do 15 posto ukupne «svetleće» materije galaksije, tj. one koju možemo da vidimo. Mlečni put ima prečnik od nešto preko 100 hiljada svetlosnih godina, ali u vidljivoj svetlosti mi vidimo svega do 6000 s.g. u pravcu jezgra jer nam oblaci prašine preče pogled. Ali infracrvenim teleskopima možemo da detektujemo i one oblasti koje se nalaze iza ovih oblaka, tj. možemo da vidimo kroz njih. Taj pogled nije ni izbliza detaljan kao kad posmatramo objekte u vidljivoj svetlosti. Ipak infracrveni teleskopi nam pružaju mnoge dragocene podatke o objektima iza oblaka.
5. Mlečni put je načinjen od drugih galaksija. Svoj sadržaj i veličinu naša galaksija duguje okolnim galaksijama koje je progutala. To se stalno dešava. Veće galaksije usisavaju manje kada im se ove približe.
6. Mi se nalazimo oko 27 000 s.g. daleko od jezgra naše galaksije i otprilike isto toliko od njene periferije. Mi smo unutra i zato ne možemo da vidimo našu galaksiju iz daljine. Ali zato možemo dosta verno da zamislimo kako naša galaksije izgleda spolja. Posmatramo druge, slične galaksije pa izvodimo zaključke kako naša izgleda. To je kao kada posmatrate nečija leđa pa onda izvodite zaključak kako vaša sopstvena leša izgledaju. Na osnovu tih saznanja dobar umetnik može da naslika i našu galaksiju.
7. U centru naše galaksije se nalazi masivna crna rupa. Većina velikih galaksija je imaju. Ova, naša, crna rupa ima 22,5 miliona kilometara u prečniku, što odgovara prečniku Merkurove obrite oko Sunca.
8. Naša galaksija je vrlo stara, gotovo kao i sam svemir. Svemir je nastao pre oko 13,7 milijardi godina, a Mlečni put pre13,6 milijardi. Najstarije zvezde u Mlečnom putu imaju otprilike toliko godina.
9. Naša galaksija je deo super jata Virgo, grupe galaksija koje se prostiru u prostoru od 150 miliona svetlosnih godina. Mlečni put je član jata galaksija, ali i jata se okupljaju u veće skupine, u superjata. Superjato kome pripada Lokalna grupa galaksija zovemo Virgo. Ovo superjato sadrži najmanje 100 galaktičkih grupa u prostoru od 150 miloiona svetlosnih godina.
10. Kreće se. Sve se kreće, Zemlja oko Sunca, Sunce oko galaktičkom jezgra, a galaksija u odnosu na pozadinsko mikrotalasno zračenje. U odnosu na to zračenje naša galaksija se kreće brzinom od 600 kilometara u sekundi što je oko 2,2 miliona kilometara na sat.
Prema Universe Today
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
