Sunce greje sve oko sebe i što ste mu bliže to vam je toplije. I, naravno, obrnuto. Zato je na Jupiteru duplo hladnije nego na Marsu. Na Jupiteru, zavisno od toga gde se meri, temperatura se kreće od – 110 do -145 stepeni po Celzijusu, a na Marsu je u proseku ona -60 stepeni. Jupiter je od Sunca daleko oko 780 miliona km, a Mars oko 220 milina kilometara.

Ali postoji izuzetak od ovog pravila da temperatura opada sa rastojanjem pa tako najviša temperatura na Merkuru iznosi oko 430 stepeni C, a na Veneri koja je duplo dalje od Sunca nego Merkur ta temperatura se penje na 460 stepeni. Zašto je to tako? Zašto je Venera toplija od Merkura. Merkur oko Sunca obilazi na rastojanju od 48 miliona kilometara, a Venera na rastojanju od 110 miliona kilometara. 

Artistička vizija (Nasa)

Dakle zbog čega je to tako? Pa zbog atmosfere koja obavija Veneru. Merkur nema atmosferu, nego nešto onako, tek da se kaže da tamo iznad njega nešto ima, a to su čestice međusobno udaljene po nekoliko stotina metara, što je praktično ništa, vakuum. Upravo zato postoje drastične razlike između dnevne i noćne temperature na Merkuru (i drugim telima bez atmosfere.) pa se na noćnoj strani te male planete temperatura spušta na čak –180 stepeni Celzijusa. 

Venera naprotiv ima veoma gustu atmosferu koja rasipa toplotu i na njenu noćnu stranu. Ta atmosfera je 100 puta gušća od ove naše, na Zemlji. I to, naravno, nije sve. Venerina atmosfera se u znatnoj meri sastoji od ugljen-dioksida, a ugljen-dioksid je gas staklene bašte! Takva atmosfera apsorbuje infracrveno zračenje, ono koje dolazi od Sunca, ali i ono koje isijava tlo planete i tako ta atmosfera sprečava da se toplota rasipa u svemir. Upravo to je glavni (mada ne i jedini) razlog zašto je Venera toliko vrela. 

Atmosfera sa gasovima stakle bašte je i problem globalnog povećanja temperature na Zemlji zbog čega države pokušavaju da smanje emisiju gasova staklene bašte kako bi zaustavili tendenciju rasta globalne temperature. Ali, bilo bi pogrešno sasvim ocrniti ugljen-dioksid jer da njega nema naša planeta bi se smrzla i vremenom bi je okovao led. Dakle, upravo ugljen-dioksid čini našu planetu nastanjivom. 

Zaleđena Zemlja

Inače već se događalo u prošlosti da se Zemlja skroz zaledi, ali je baš zahvaljujući ugljen-dioksidu izlazila iz zamke večitog leda. Kada je planeta obložena snegom i ledom onda to belilo njene površine odbija Sunčeve zrake te se planeta ne zagreva dovoljno da tokom leta otopi led. Ali kako je onda Zemlja izlazila iz zamke? Spasli su je vulkani koji su u atmosferu bljuvali ugljen dioksid – koji je zatim zadržavao toplotu kako smo već opisali. Ima Zemlja određenu samoregulaciju klime, ali to je već druga priča. U svakom slučaju, eto zato je Venera najtoplija planeta u Sunčevom sistemu.